Polemika u Hagu, tužilaštvo kasni sa obelodanjivanjem dokaza

Polemika u Hagu, tužilaštvo kasni sa obelodanjivanjem dokaza – JMU Radio-televizija Vojvodine

HAG –

Specijalizovano tužilaštvo u Hagu najavilo je danas da će raditi i tokom letnje pauze, od 26. jula do 16. avgusta, kada je u pitanju proces protiv nekadašnjih šefova tzv. OVK Hašima Tačija i još trojice optuženih za niz ratnih zločina na Kosovu i Metohiji i da će do 27. avgusta pripremiti veštačenja za obelodanjivanje.

Kako je tužilaštvo ova veštačenja, među kojima su i izveštaji forenzičara, trebalo da odbrani dostavi do petka, branioci optuženih su negodovali, tvrdeći da su oštećeni u pripremi odbrane.

Jedan od Tačijevih branilaca Luka Mišetić rekao je na Statusnoj konferenciji da je odbrana iznenađena što izveštaji veštaka, koji predstavljaju deo dokaznog materijala, još nisu završeni.

haski, tribunal1

Veselji bio na Kosovu tri dana zbog smrti oca

Jedan od optuženih šefova tzv OVK Kadri Veselji, koji u pritvoru u Hagu čeka početak suđenja za najteže zločine nad sprskim stanovništvom i protivnicima OVK, bio je pušten na tri dana iz pritvora radi posete Kosovu, gde je obišao majku i grob oca, preminulog 7. jula.

Transfer Veseljija obavljen je, u strogoj tajnosti, pod najvišim merama bezbednosti, u skladu sa nalozima suda, i realizovan je od 10. do 12. jula, navodi se u danas objavljenom izveštaju Sekretarijata Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu.

Napominje se da se Veselji tokom ove posete, pridržavao svih instrukcija osoblja u njegovoj pratnji i šefa pritvorske jedinice na Kosovu.

Posle posete majci i očevom grobu, Veseljija je u pritvoru na Kosovu posetilo i nekoliko bliskih rođaka, navodi Sekretarijat.

Njemu tokom ovog transfera nije bilo omogućeno korišćenje bilo kakvih sredstava za komunikaciju.

Veselji je početkom maja, uz odobrenje suda, posetio oca na Kosovu koji je u to vreme bio teško bolestan.

Nakon njegove smrti, tražio je nedelju dana posete Kosovu radi susreta sa najbližima i sprovođenja posmrtnih običaja, ali su mu odobrena tri dana.

“U novembru je tužilaštvo tražilo da suđenje počne u julu, a sada nam kaže da ni dokazni materijali neće biti spremni za obelodanjivanje, u zadatom roku do petka, 23. jula. Sada ćemo čekati još mesec dana za uvid u dokaze, a to će biti važno i za naše istrage i pripremu odbrane”, rekao je Mišetić.

On je ironično rekao da odbrana ne traži obelodanjivanje materijala da bi imala šta da radi, već da bi mogla da ga klasifikuje dokaze i postavi prioritete u svojoj istrazi.

“Obelodanjen je veliki broj materijala, a većina materijala je relevantna više za jednog optuženog nego za ostale. U ovoj fazi mi nemamo informacije o 102, od ukupno 200 svedoka”, požalio se Mišetić.

On je napomenuo da odbrana neće pregledati sav materijal dok ne vidi koja je teza tužilaštva u odnosu na svaku pojedinačnu žrtvu.

Odbrana će, kako je rekao, želeti i da angažuje svoje veštake, koji će joj pomoći u tumačenju izveštaja veštaka tužilaštva, a možda će ih izvesti i kao svedoke na suđenju.

Zatražio je od sudije za prethodni postupak Nikole Gijua, da odredi rok tužilaštvu kako bi brže obavljalo svoje dužnosti.

Na početku konferencije predstavnica tužilaštva Kler Loson požalila se sudu na poteškoće sa učitavanjem spisa u sudskom programu, navodeći da je u jednom slučaju komplet materijala nestao iz programa, dok juče od 19 sati tužilaštvo do jutros nije uopšte nije imalo pristup programu.

“Izgubljeni komplet materijala još nije pronađen”, navela je Loson.

Ona je kazala i da tužilaštvo traži dopuštenje za primenu nestandardnih redakcija u materijalima, koji treba da budu obelodanjeni odbrani u narednom periodu, a odnose se na izjave svedoka i povezanih dokaza.

Loson je navela i da su do sada obelodanjeni svi pregledani, potencijalno oslobađajući materijali za okrivljene, a oni materijali koji još nisu pregledani biće obelodanjeni u narednom periodu.

Okrivljeni su sednicu pratili putem videlo linka iz pritvorske jedinice u Hagu, a njihovi advokati su bili ili u sudnici ili su u radu sednice učestvovali putem video konferencijske veze sa sudom.

Na sednici će biti reči o toku priprema za suđenje, obelodanjivanju dokaza, toku istraga tužilaštva i odbrane i drugim pitanjima.

Specijalno tužilaštvo Kosova je u svom podnesku za ovu konferenciju najavilo da će sredinom oktobra sudu da podnese pretpretresni podnesak, listu svedoka i dokaza protiv optuženih, a da se u međuvremenu njegove istrage u ovom slučaju nastavljaju i u narednom periodu.

Tužilaštvo planira da podnese još dva zahteva za zaštitu svedoka, i najavljuje da će u toku ove sedmice obelodaniti određene dokaze, uključujući dodatne izjave svedoka, kao i video i dokumentarne dokaze.

Predpretresni postupak je dokument u kome tužilaštvo precizira za svakog optuženog koje mu se konkretne optužbe stavljaju na teret i kojim, dokazima to potkrepljuje.

Sa druge strane, branioci optuženih ponovo su se u podnesku za statusnu konferenciju požalili na poteškoće s kojima se suočavaju u vođenju istraga, a zbog pandemije COVID-a.

Takođe su ponovili probleme sa neblagovremenim i delomičnim obelodanjivanjem dokaza od strane tužilaštva, opsežne redakcije u obelodanjenom materijalu, kao i navodne tekuće istrage koje sprovodi tužilaštvo.

Tači, kao i Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi su uhapšeni 5. novembra 2020. godine, kada su prebačeni u pritvoru u Hagu, gde s ei dalje nalaze.

Sva četvorica ovih nekadašnjih šefova OVK su optuženi za niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti i terete se za zločine širom 40 mesta za u kojima su ljudi neosnovano lišavani slobode, mučeni i ubijani, za koje im preti kazna doživotnog zatvora.

U optužnici se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Čahanu, u severnoj Albaniji.

Prema navodima optužnice, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima. Žrtve su mahom bili Srbi, ali i Albanci nelojalni OVK.

U optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada na osobe za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.

Izvor