Kraj krvavih sukoba ili početak građanskog rata?

Kraj krvavih sukoba ili početak građanskog rata? – JMU Radio-televizija Vojvodine

KABUL –

Sjedinjene Američke Države prvog maja će početi konačno povlačenje svojih trupa iz Avganistana, izjavio je američki predsednik Džo Bajden. Prema sporazumu sa talibanima, koji je administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa postigla prošle godine, SAD su se obavezale da će u fazama povlačiti svoju vojsku iz Avganistana. Trenutno je u toj zemlji raspoređeno još oko 2.500 američkih vojnika.

U Avganistanu je poginulo 150 hiljada civila i vojnika. Najavu američkog predsednika Džoa Bajdena da će se američke snage i saveznici početi povlačiti iz Avganistana 1. maja, posle dvadeset godina misije, a proces će biti završen do 11. septembra ove godine, kada se obeležava 20 godina od najsmrtonosnijeg terorističkog napada na Ameriku, analitičari vide i kao činjenicu da ta zemlja ostaje u prahu i pepelu, u pravom haosu iz kojeg će se, kako tvrde analitičari, zasigurno iznedriti krvavi građanski rat. Jer, osim talibana, avganistansko društvo podeljeno je na mnoge plemenske, verske i etničke grupe koje imaju svoje paravojne formacije, a koje ni za 20 godina boravka, američke i snage NATO-a u Avganistanu nisu uspele da razoružaju i uspostave mir.

kabul, avganistan, eksplozija

Najavljujući povlačenje američkih vojnika iz Avganistana, Bajden je u svom obraćanju naciji, 14. aprila, između ostalog istakao da je on četvrti predsednik SAD u čijem se mandatu američki vojnici nalaze na ratištu, I da neće tu vrstu odgovornosti preneti I na petog predsednika. “Vreme je da okončamo najduži američki rat u istoriji. Vreme je da se američke trupe vrate kući, jer su SAD ispunile cilj da Avganistan više ne služi kao baza za napade na Ameriku”, rekao je Bajden i dodao:

“Ali nećemo skidati pogled sa terorističke pretnje. Reorganizovaćemo svoje antiterorističke sposobnosti i značajne resurse u regionu kako bismo sprečili ponovno pojavljivanje terorista – i otklonili opasnost po ncionalnu bezbednost zemlje, preko horizonta. Talibane ćemo smatrati odgovornim za obavezu da ne dozvole bilo kakvu terorističku pretnju Sjedinjenim Državama ili njihovim saveznicima. Avganistanska vlada preuzela je obavezu da se ovi dogovori ispoštuju i svu pažnju ćemo usmeriti punu pažnju na pretnju sa kojom se danas suočavamo.”

Dogovor o povlačenju postignut je još za vreme američkog predsednika Donalda Trampa. Sporazum su 29. februara 2020. u glavnom gradu Katara, Dohi, potpisali američki specijalni izaslanik Zalmaj Halilzad i Mulah Abdul Gani Brader, talibanski zamenik za politička pitanja, uz prisustvo tadašnjeg američkog državnog sekretara Majka Pompea.

“Do današnjeg dana u Avganistanu je poginulo dve hiljade 448 američkih vojnika i osoblja mirovnih misija koji su bili deo operacija Trajna sloboda i Sloboda Sentinel. U našim sukobima u Avganistanu ranjeno je 20 hiljada 722 pripadnika oružanih snaga – objašnjava Bajden i podseća: “ Ja sam prvi predsednik posle 40 godina koji zna šta znači imati dete na službi u ratnoj zoni. I tokom ovog procesa, u sećanju mi je bio onaj osećaj koji sam imao kada je moj pokojni sin Boj bio raspoređen u Irak – bez obzira što je on bio ponosan što služi svojoj zemlji; i što je bio uporan da se rasporedi sa svojom jedinicom na ratno područje; i ponos koji ga je pratio kao i sve nas kod kuće.

Već danas imamo pripadnike službe koji obavljaju svoju dužnost u Avganistanu čiji su roditelji služili u istom ratu. Imamo pripadnike službe koji još nisu rođeni kada je naša nacija napadnuta 11. septembra.

Rat u Avganistanu nikada nije trebalo da bude poduhvat više generacija. Napadnuti smo. U rat smo krenuli sa jasnim ciljevima. Postigli smo te ciljeve. Bin Laden je mrtav, a Al Kaida deklasirana u Iraku i u Avganistanu. I vreme je da završimo zauvek rat.”

Bajdenova odluka naišla je na gnev Avganistanaca koji su uvereni da će ona zasigurno na vlast ponovo dovesti talibane koji će opet uvesti okrutne šerijatske zakone. S druge strane američki predsednik sa NATO partnerima poručuje da je vreme za novo poglavlje I odgovornost samog Avganistana da očuva mir:

“I zajedno sa našim partnerima, obučili smo i opremili stalne snage od preko 300 hiljada avganistanskog osoblja danas i stotine hiljada tokom protekle dve decenije. I oni će se i dalje hrabro boriti, u ime Avganistanaca, po svaku cenu čuvajući mir. Mi ćemo podržati i mirovne pregovore između vlade Avganistana i Talibana, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. I nastavićemo da podržavamo prava Avganistanaca na značajnu humanitarnu i razvojnu pomoć. I zatražićemo od drugih zemalja u regionu da učine više za podršku Avganistanu, posebno Pakistana, kao i Rusije, Kine, Indije i Turske. Svi oni imaju značajan udeo u stabilnoj budućnosti Avganistana. I tokom sledećih nekoliko meseci, takođe ćemo utvrditi kako će izgledati kontinuirano američko diplomatsko prisustvo u Avganistanu, uključujući i bezbednosni aspekt naših diplomata. Slušajte, znam da ima mnogo onih koji će glasno insistirati na tome da diplomatija ne može uspeti bez snažnog američkog vojnog prisustva koji bi predstavljao polugu, što je bio decenijski argument . Nikada se nije pokazalo efikasnim – ni kada smo imali 98.000 vojnika u Avganistanu, niti kada ih je tamo bilo nekoliko hiljada.”

Analitičar sa Instituta za Bliski istok, Marvin Vajnbaum rekao je za “Glas Amerike” da se slaže da je to odluka koja pokazuje nepoštovanje američkih partnera u Kabulu i širom sveta.

„Mislim da je veoma jasno da se ovim gestom otvaraju vrata da Talibani preuzmu vlast. Avgasnistanska vlada neće moći dugo da opstane bez američkog prisustva“.

Talibani su brzo reagovali, ističući da neće učestvovati u mirovnim pregovorima sve dok sve strane trupe ne napuste Avganistan. Razgovori koji će biti održani u Turskoj, najavljeni su samo nekoliko sati pre Bajdenovog obraćanja u sedištu Ujedinjenih nacija, što je potvrdio portparol generalnog sekretara UN STEFAN DUDŽARIK:

„Republika Turska, država Katar i Ujedinjene nacije saopštile su da, od 24. aprila do 4. maja, zajednički sazivaju konferenciju na visokom nivou, koja uključuje i predstavnike Islamske republike Avganistan i Talibane“.

U pokušaju definisanja prirode karaktera rata u Avganistanu, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za naš radio da je reč o ratu koji podseća na kolonijalna vremena, o nečemu što je; bez obzira što je u početku izgledalo spektakularno kao rat savremenog doba, pravedan, vođen protiv terorista sa upotrebom visoke tehnologije; na kraju zaglavilo u nečemu što izgleda više kao vojno-policijska akcija nego konvencionalno vođenje borbenih dejstava.

„Neprijatelji zapadne civilizacije u Avganistanu odlučili su se za kovencionalni gerilski pristup, a odgovor sa druge strane je bio takođe vrlo predvidiv i konvencionalan takozvano „masiranje snaga“ i pokušaj razvoja lokalnih snaga koje će sa naoružanjem i obukom preuzeti na sebe nivo sposobnosti koji bi mogao da odgovori situaciji na terenu. U praksi se sve to završilo jako loše jer ekstremisti su svoj na svome, u zemlji koja je imala neprirodan razvoj, u kojoj se od sredine sedamdesetih godina sa promenljivim intenzitetom vodio rat i gde su generacije odrastale verujući samo u pušku“.

Prema njegovom mišljenju, problem leži i u činjenici da Amerikanci u ovakve ratne sukobe po pravilu ulaze bez jasnog cilja, svodeći ratnu strategiju na već prepoznatljivu floskulu o stvaranju boljeg, demokratskog društva.

„Devedesetih godina mnogi nisu verovali da je Amerika sposobna da uđe u sukobe visokog rizika,ali ušli su. Međutim, Amerikancima uvek nedostaje ta jedna važna komponenta, a to je jasno definisan politički cilj. I to je ono što je odlika ratova zadnjih dvadesetak godina, pa i ranije u kada je u pitanju njihovo mešanje u situaciju na Balkanu. Politika je od njih očekivala samo uspeh i lepe vesti, a da prethodno nisu stvorili platformu koja bi bila ostvariva. Slično je bilo i u Iraku”.

Radić podseća na 15. februar 1989. godine, kada je poslednja jedinica sovjetske vojske preko mosta Družba napustila Avganistan. Nakon toga kreće velika ofanziva ekstremista Al Kaide, koja je lako urušila autoritet centralnih avganistanskih vlasti, stvarajući ogromnu bazu za izvoz terorizma u sve zemlje sveta.

Izvor