Dmitrović: Učiniću sve da zakonska rešenja budu u korist majki

A kada je reč o prvim konkretnim potezima ističe da ovih dana počinje javna rasprava o izmenama i dopunama zakona o novčanoj pomoći porodicama naglašava da će se uraditi sve da rešenja budu u korist majki.

Lično će kaže podneti i inicijativu vladi da se problematičan odnos poslodavaca prema ženama koje žele decu, promeni.

ratko, dmitrovic

Objašnjava da je obilazi Srbiju, i snima terena, kako kaže, gde bi krajem godine ili početkom naredne trebalo da se predstave strateški dokumenti, odnosno rešenje problema o čijoj težini najbolje govore podaci Republičkog zavoda za statistiku – da je u Srbiji u prošloj godini zabeleženo duplo više umrlih nego rođenih.

Dmitrović u intervju za Tanjug kaže da je pad nataliteta koji se beleži kod nas poslednjih nekoliko decenija, a koji se intenzivirao zadnjih 20-25 godina, karakterističan za celu zemlju.

“Imamo od bogatih opština do onih najmanje razvijenih i srednje razvijenih, negativan odnos mortaliteta i nataliteta koji je ogroman”, ističe on.

Podseća da je država pre tri godine reagovala, što je, kako kaže dokaz da je politički vrh shvatio razmere tog problema.

Vlada Srbije je 2018. godine za mere populacione politike izdvojila 566 miliona dinara ili pet puta više nego godinu dana ranije. Država se obavezala na pojačanu inspekcijsku kontrolu poslodavaca, kako se ne bi diskriminisale žene koje žele da rađaju, te na ulaganje u obrazovanje i bolje uslove rada i života dece sa smetnjama u razvoju ili nekim poteškoćama, a Dmitrović kaže da je to dalo određene rezultate.

“Podignuta je stopu rodnosti sa 1,46 na 1,52. 2”, kaže Dmitrović uz konstataciju da je to bilo pre korone.

“Ali je korona napravila haos”, konstatuje on, a kao jednu od posledica pandemie navodi da je, recimo, tokom 2020. godine u Srbiji zaključeno 10.000 brakova manje nego godinu dana ranije i da, kako kaže, želi da veruje da je to posledica mera koje su uvedene protiv pandemije i toga što ” Srbi žele da organizuju svadbe sa 500 ljudi…”.

Ali dodaje da misli da su uzroci višestruki.

Zato kaže odgovor na ovakvu situaciju zahteva ozbiljnu analizu i razgovore, a odgovor na pitanje nataliteta mora biti sveobuhvatan.

Kada je reč o Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, prema kome, između ostalog, sve mame koje imaju manje od 18 meseci rada pre otvaranja trudničkog bolovanja dobijaju manju naknadu zarade od one koju bi dobijale po starom zakonu, te da li će podržati inicijativu za drugačiju raspodelu sredstava za prvo, drugo, treće, četvrto dete… Dmitrović kaže da Ministarstvo može da pomogne.

Lično će kaže podneti i inicijativu vladi da se problematičan odnos poslodavaca prema ženama koje žele decu, promeni.

“Žena od 26, 27 godina dolazi do poslodavca i govori da je ostala u drugom stanju… Ona je tog trenutka za tog čoveka neprijatelj broj jedan u tom sistemu i te žene se retko kad vrate na iste pozicije i dobijaju iste plate. One su šikanirane na sve moguće načine, a posebno ako imaju jedno dete, a čekaju drugo, tada su u paklenoj situaciji u tim firmama”, navodi Dmitrović.

Napominje da se mora sesti i razgovarati o tome.

“Da neke privatne jake firme, banke, osiguravajuća društva, mladim radnicama u ugovoru stavljaju stavku da ne može da ostane u drugom stanju 10 godina. . . Moramo da sednemo da vidimo šta država može da kaže poslodavcima, kako ne bi postupali tako”, ukazuje Dmitrović.

Navodi i da se ne može učiniti mnogo bez podrške celokupne vlade, te ukazuje da je Ministarstvo za brigu o selu najbliži “partner” u rešavanju demografskog problema i zaustavljanja gašenja sela.

“Imamo ideju da otkupljemo kuće koje su napuštene, da obnavljamo ta imanja i da raspišemo konkurs za mlade koji žele da se vraćaju u te male varoši, u sela. Tu želimo da ispitamo teren i da ulažemo, što vlada, što lokalna samouprava”, navodi Dmitrović.

Jer, kaže, došlo se do svesti da je sramota živeti na selu i da je uvreda biti seljak.

“Zašto bi onda neko svojoj deci stvarao mogućnosti da ostane na selu”, pita on.

Podseća da je naša zemlja od 1945. godine imala snažnu migraciju stanovništva iz sela prema industrijskim zonama i gradovima, gde se, ističe, nije obraćala pažnja šta će se dogoditi sa selima.

“Izgubili smo 4. 000 sela, a tu država treba i mora da pomogne. Niko nije i nikada neće popraviti natalitet u soliterima i stanovima. Ne kažem da sve treba preseliti na selo, nego treba naći meru između razvoja gradova i obnove malih varoši”, zaključuje Dmitrović.

Izvor