Lajčak: Već dogovoreni delovi sporazuma Beograda i Prištine

Lajčak je za N1 rekao da su ranije postojala dvostruka tumačenja rundi dijaloga i poručio da se zalaže za to da sve što je dogovoreno ima samo jedno tumačenje, odnosno da se neće napustiti pregovaračka soba dok ne bude svima jasno šta je dogovoreno.

beograd, pristina, kosovo, srbija, dijalog

“Već smo dogovorili neke delove tog budućeg sporazuma, neke tekstove vezane za nestala lica, za unutrašnja premeštena lica i za ekonomsku saradnju. U tim tekstovima nema dvostrukog tumačenja. Tamo je sve dogovoreno – ko, kada i kako će to da ostvari. Mi nismo obelodanili te tekstove, jer postoji princip, dogovaramo jedan sporazum, sveobuhvatni. Ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno”, rekao je Lajčak.

On je naglasio da je za njega jako bitno da nema dvostrukog tumačenja jer, kako je naveo, iskustvo pokazuje da je onda jako teško da se implementira dogovoreno.

Na pitanje da li je neki papir doneo u Beograd ili Prištinu i predstavio potencijalnim pregovaračima, Lajčak je rekao da taj papir postoji i da je dogovoren između predsednika Aleksandra Vučića i još aktuelnog premijera privremenih prištinskih institucija Avdulaha Hotija.

“Oni znaju šta se pregovara i kakav je taj proces. Taj papir i neke druge papire sam doneo i predao i Kurtiju, jer on mora da ima punu informaciju. Za mene je bitno da formuliše svoju platformu, program, prioritete sa znanjem svega toga što treba da zna kada je dijalog u pitanju”, rekao je Lajčak.

On je dodao da nije primetio da Priština traži promenu formata dijaloga.

Lajčak je naglasio da ono što je dogovoreno mora da se ispuni.

“Da nakon potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma, nema nerešenih pitanja jer onda nismo ispunili naš zadatak”, poručio je Lajčak.

Upitan da li je sa sobom doneo neki non-pejper, odnosno ultimatum o kojem se govorilo u srpskoj javnosti, Lajčak se nasmejao i rekao da nije.

“Nikad nisam čuo za nikakav non pejper, samo sam pročitao u vašim medijima. Tako ne radi EU, ne donosi ultimatume. EU radi sa partnerima koji žele da postanu deo EU, a EU im pomaže da taj proces ubrzaju i da se ispune uslovi”, poručio je Lajčak.

On je naglasio da sveobuhvatna normalizacija odnosa za Prištinu znači formalno priznanje i uspostavljanje diplomatskih odnosa, dok za Beograd to nije to i poručio da je zato potrebno da se strane dogovore.

On je dodao da je ključna motivacija za obe strane evropska perspektiva.

Ocenio je i da je Srbija napredovala u tom procesu i da naša zemlja treba da otvara i zatvara nova poglavlja i da se približava završetku pregovaračkog procesa.

Što se tiče Prištine, on je rekao da je njima potrebna vizna liberalizacija.

“To je vrlo osetljivo pitanje, oseća se neka frustracija i diskriminacija i imam razumevanja za to, znam koliko je važno i da ljudi putuju, ali onda normalizacija odnosa Kosova i Srbije znači i ulazak Kosova na evropski put”, naveo je Lajčak.

Dodao je da je EU jako osetljiva po pitanju evropskih vrednosti – vladavine prava, borbe protiv korupcije, nezavisnosti medija, ali da u slučaju Kosova i Srbije postoji dijalog i normalizacija odnosa kao dodatni uslov.

Ali, kako je naglasio, napredak u dijalogu je znacajan katalizator svih tih procesa.

“Zato je bitno da predsednik Vučić stalno ponavlja, i ponavljao je i sinoć, da je posvećen dijalogu, da je spreman da dođe svaki put kad je pozvan i ne sumnjam u to, jer smo to videli…To je jedna vrlo snažna poruka i ja je prenosim državama članicama – da je Srbija ozbiljan partner u tom procesu. Ali moram da kažem da je i Priština bila ozbiljna“, rekao je Lajčak, ocenivši da su izbori na KiM usporili taj proces.

Upitan za izveštaj za Poglavlje 35, u kojem se nalazi pitanje normalizacije odnosa, Lajčak je rekao da se on priprema samo za države članice i da nije javan.

Na pitanje da li će insistirati na Zajednici srpskih opština po modelu koji je dogovoren ili će se tražiti neki drugi, Lajčak je naveo se od tog koncepta nije odustalo i da važi sve što je dogovoreno.

“Najbitnije je da počnu pregovori o tome i da se strane dogovore oko toga kako vide ulogu te zajednice, mi smo tu da im pomognemo. Ponavljam princip – šta je bilo dogovoreno, mora da se ostvari”, poručio je Lajčak.

Volja za dijalogom i u Beogradu i u Prištini, susret pre leta

Lajčak je izjavio da i u Beogradu i Prištini postoji volja za dijalogom i “apsolutno razumevanje” da on nema alternativu i dodao da pre leta očekuje da dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i lidera Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kutrija.

“Glavni zaključak mojih razgovora u Prištini i Beogradu je da postoji volja za dijalogom, da postoji apsolutno razumevanje da dijalog nema alternativu i da je dijalog apsolutno ključan za normalizaciju odnosa i evropski put, ali i za normalnu atmosferu između Kosova i Srbije”, rekao je Lajčak.

Kako je naglasio, nijedan od aktera sa kojima se susreo na KiM i u Srbiji nije postavio pitanje da li potreban dijalog.

“To je ključna poruka koju nosim sa sobom u Brisel”,poručio je Lajčak.

Na pitanje da li je reč o tehničkom ili političkom dijalogu, Lajčak je rekao da ne vidi da postoje dva dijaloga, već da postoji samo jedan dijalog, koji je politički po definiciji.

On je podsetio da je 10 godina dijalog vodio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost

”Deset godina je dovoljno dugo za pregovarački proces. Sa dolaskom nove Evropske komisije doneta je odluka da moramo da se fokusiramo na taj proces i da imamo nekoga ko će u EU da prati i bavi se tim procesom 24 sata dnevno sedam dana u nedelji i da to što pregovaramo bude jedan sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije”, rekao je Lajčak.

Kako je naglasio, taj sporazum treba da reši sva otvorena pitanja “jednom i zauvek”.

“To znači sva otvorena pitanja koja do sada nisu bila na stolu, ali i ona koja jesu dogovorena, ali nisu ispunjena ili su samo delimično ispunjena”, objasnio je on.

On je dodao da je jedan od glavnih ciljeva njegove posete bio da se sastane sa Kurtijem kao pobednikom na izborima na KiM i da sa njim razgovara o dijalogu i nastavku tog procesa.

“On nije bio upućen u dijalog, pa je za mene bilo bitno da od mene dobije punu informaciju o dijalogu. Zaključak naših razgovora, a proveli smo više od tri sata zajedno je da on razume da je dijalog potreban, on je spreman za nastavak i on je taj koji će da vodi delegaciju Kosova. Spreman je da dođe u Brisel i sastane sa Vučićem. To treba da se dogodi u razumno brzo vreme nakon formiranja institucija”, naglasio je Lajčak.

On je dodao da ima dovoljno prostora za taj proces.

“Kurti ubeđen da sva pitanja može da reši relativno brzo. Mi imamo sigurno do kraja godine dovoljno prostora da se usredsredimo na dijalog jer Srbija očekuje izbore za godinu dana, otprilike sledeće godine na proleće. Imamo dovoljno prostora i očekujem da će prvi sastanak u razumno vreme nakon formiranja svih potrebnih institucija sigurno biti pre leta”, naveo je Lajčak.

Naglasio je i da dijalog ispunjava nekoliko funkcija, od kojih je, kako je naveo, glavno da se dogovori sporazum.

“Osim toga, dijalog je i jedina platforma za razgovor između Beograda i Prištine,uz prisustvo EU”, naveo je Lajčak.

Kako je dodao, iskustvo pokazuje da ako nema dijaloga, onda nema platforme za rešavanje pitanja.

“I onda se to rešava porukama preko medija, što nije najefikasniji način rešavanja. Ako nema dijaloga tenzije rastu, ako ima tenzije padaju. Svim partnerima je jasno, svi znaju da je dijalog potreban”, naglasio je Lajčak.

Lajčakova poseta opipavanje pulsa Prištine za nastavak dijaloga

Cilj posete Miroslava Lajčaka, kao izaslanika EU za dijalog između Beograda i Prištine je pre svega bio da u Prištini “opipa puls” za nastavak dijaloga, jer je naša delegacija uvek spremna za to, ocenila je danas za Tanjug predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.

Ona ističe da se u Beogradu nisu čule nikakve nove poruke, a da se situacija izmenila samo u toliko što je došlo do promene vlasti u Prištini.

“Što se tiče Beograda, problema nema. Srbija je uvek spremna na dijalog i odazvaće se pozivu kad god dijalog bude zakazan”, rekla je Grubješić za Tanjug.

Ona međutim ističe da nema smisla nastavljati politički dijalog bez pokretanja pitanja formiranja ZSO.

“Najveći deo Briselskog sporazuma, a to je ZSO, nije realizovan i pažnja treba da se foksura na to, odnosno na ispunjavanje međunarodnih obaveza, podsećam da je garant tog sporazuma EU i ona mora da učini sve što može kako bi se krenulo u implementaciju tog dela sporazuma”, navodi Grubješić.

On smatra i da će evropski Savet za monitoring u narednom periodu da utvrdi šta je od dogovorenog između Beograd i Prištine u potpunosti sprovedeno, šta delimično, a šta nije uopšte.

Međutim, Grubješić primećuje da sadašnja kosovska vlada nema preveliku želju da krene u formiranje ZSO, te ističe da je upravo zbog toga potrebno posredstvo EU kako bi se Priština na to podstakla.

Na pitanje da li poruku Metju Palmera zaduženog za Zapadni Balkan datu u vreme dok je Lajčak bio u Prištini da SAD podržavaju ubrzanje dijaloga, uz podsećanje da je cilj američkih administracija da se taj dijalog okonča sporazumom o uzajamnom priznavanju, Grubješić kaže da je jasno namera SAD da se uključe u dijalog, ali da oni ipak daju podršku EU da se taj problem reši.

Grubješić podseća da se još prethodna američka administracija uključila u rešavanje kosovskog pitanja krajem 2018. godine.

Upitana da li je Lider Samoopredljenja Aljin Kurti ohrabren tom izjavom iz SAD, Grubješić podseća da je Kurti ranije izjavio da mu je dijalog sa Beogradom najpre bio na šestom mestu, a zatim je “revidirao” i stavio ga na četvrto mesto prioriteta njegove vlade.

Navodi da bi trebalo sačekati formiranje tzv. “kosovske vlade”, podseća da je brojanje glasova tek završeno i da ostaje da se vidi da li će Samoopredeljenje biti samo u toj vladi ili će imati koalicionog partnera.

“Početkom aprila očekuje se i izbor predsednika kosovskog parlamenta. Tako da nam svi ti događaji kazuju da nije izvesno ni izgledno da bi dijalog mogao da se nastavi u najkraćem mogućem roku, kako bi možda neki želeli”, rekla je Grubješić.

Na pitanje koliko su poruke o evropskoj perspektivi Beograda i Priština podsticajne za postizanje dogovora, odnosno da se od Srbije traži priznanje tzv. Kosova, Grubješić ocenjuje da takva perspektiva nije ni najmanje podsticajna za ubrzanje dijaloga i za nalaženje kompromisnog rešenja.

“Opet je lopta u evropskom dvorištu da podstaknu obe strane da se približe tom finalnom političkom sporazumu, ali da se ne nameće nijedno rešenje, jer nametnuto rešenje neće biti moguće sprovoditi u praksi”, zaključila je Grubješić.

Izvor