Kako nastaje pozorišna predstava

Slikar, scenograf, ton majstor, svetlo majstor, krojačica,šminkerka,dekorateri i mnogi drugi uključeni su u tok nastanka jedne pozorišne predstave.Sve ono što se odvija iza scene ponekada je komplikovano i zahteva odricanje i posvećenost. Rekli bismo i iza scene pre premijere odigrava se prava mala predstava,a svi oni koji na predstavi rade ,zajedno se hvataju u koštac sa delom i pokušavaju da stvore nešto do tada neviđeno.

pozoriste,, sombor

“Nije uvek lako,nekada imamo jako teške kostime tj. komade odeće koji se inače ne nose,oni se prave za scenu,nekada se oni moraju brzo skinuti ,tako da sve moramo da prilagodimo scenskom pokretu.To rešavamo u dogovru sa kostimografom ,a i reditelj daje svoje sugestije i šta on ustvari traži, tako da nije lako”. objasnila je Renata Terzić, krojačica u Narodnom pozorištu Sombor.

“Bude teže ako ima više posla,malo i stresnije,ali sve zavisi koja je količina numera i kako je odrađeno. I naravno ako ima mikrofona i uživo pevanja na sceni onda to nosi više posla,ali inače je ok,nije teško ispratiti zahteve”, rekao je Mile Kovačević, ton majstor u Narodnom pozorištu Sombor.

“U svakoj predstavi ima nekih sitnica koje su na prvi pogled nemoguće.Jednom su mi tražili kišobran iz kojeg pada kiša,pa bicikli koji proizvodi struju, što i nije tako teško,ali dinama je na prednjem točku ,pa sam morao da je prebacujem na zadnji točak. Jednom sam pravio pomoćne točkiće na velikom biciklu,a taj bicikli je vozio čovek od 100 kg i 2 m,a tu nisu mogli obični dečiji točkići. 2 dana sam razmišljao kako to da napravim. U svakoj predstavi treba uključiti maštu”, ispričao je Vladimir Topalov,majstor u Narodnom pozorištu Sombor

“Moja prva predsatva je bila zahtevna, slikala sam na velikim platnima ,ručno,bilo je raznih tehnika,izlivanje, slikanje i bukvalno sve ono što sam do sada naučila morala sam da primenim i to mi je bila kao ulaznica u pozorište .Bitno je samo da slušamo intrukcije naših scenografa , a taj prvi aplauz bitna je i nama koliko i glumcima,koji glume u predstavi”, rekla je Erika Vujić,slikar izvođač u Narodnom pozorištu Sombor.

Na kraju dana svi rade za istu ideju,a to je da predstava bude dobra .Reditelj sve ono što je zamislio na papriru prolazi sa glumcima i prenosi na scenu.

“Postoji ta faza za koju ljudi ne znaju,j er je intimna ,a to je priprema,gde ste vi kao autor 1 na 1 sa predloškom koji treba da radite ,pa onda ide razgovor sa saradnicima i onda realizacija sa glumcima na sceni”, rekao je Jug Đorđević, pozorišni reditelj.

“Kada sve ide podmazano,onda ne postoje granice.Najuzbudljivije je kada se sve spoji i kada krenemo to da igramo i kada krenu da se dešavaju stvari koje nisu dogovorene ,nego se dese prirodno”, ispričao je Aleksandar Ristoski,glumac u Narodnom pozorištu Sombor.

“Sam taj početak i čitanje teksta je kao da krećemo od nule.Svaki put za prve čitaće probe imam tremu kao da prvi put učim da čitam.Glumac stvara od nule i zato mislim da je uzbudljiv ovaj proces i kako dolazimo do nekih rešenja i,a suza i smeha ima na pretek u ovom poslu”, objasnila je Milijana Makević, glumica u Narodnom pozorištu Sombor.

Aplauz na kraju predstave dođe kao lepa nagrada, kako za glumce tako i za armiju ljudi iza scene koji se ne vide, ali svi oni zajedno su ono što pozorište čini.

Izvor