Mali: Reformama iz ERP-a do većeg rasta srpske privrede

Mali je objasnio da taj Program obuhvata 24 reforme u osam oblasti, a to su reforma tržišta energije i transporta, poljoprivreda, industrija i usluge, poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije, istraživanje, razvoj, inovacije i digitalna transformacija, reforme u oblasti ekonomskih integracija, obrazovanje i veštine, zapošljavanje, tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija.

sinisa, mali, sem, fabrici,

Podsetio je da je Vlada Srbije taj Program usvojila 28. januara i dodao da je to najvažniji dokument u ekonomskom dijalogu sa članicama EU i Evropskom komisijom.

“Na ovom dokumentu smo dugo radili, ovo je već sedmi ciklus ovog dokumenta koji se priprema u našoj zemlji i on definiše strateške reforme kojima će se Vlada Srbije i sve njene institucije baviti u periodu od 2021. do 2023. godine”, rekao je Mali na konferenciji za medije.

Istakao je da bi reforme iz tog Programa trebalo da doprinesu povećanju konkurentnosti naše privrede, smanjenu sive ekonomije, dalja ulaganja u digitalizaciju, otvaranju novih radnih mesta, povećanju zaposlenosti, ali i povećanju čitave srpske privrede.

“Generalno ove reforme trebalo bi Srbiji da omoguće brži, efikasniji i bolji ekonomski razvoj, kako bi se u što kraćem vremenskom periodu približili standardima EU”, rekao je Mali.

Dodao je da je standard EU da u okviru takvih programa bude 20 reformi, ali da je Srbija bila ambiciozna i da se u okviru Programa odlučila za 24 reforme.

Napomenuo je i da Srbija radi na novom programu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji će se, kako kaže, nadovezati na Program ekonomskih reformi.

Mali se osvrnuo i da na pojedine konkretne programe Vlade Srbije i naveo da je jedan od njih program “Moja prva plata” pomoću kojeg je posao dobilo 10.000 mladih do 30 godina.

Podsetio je da je usvojen novi Zakon o fiskalizaciji koji bi trebalo dodatno da doprinese borbi protiv sive ekonomije, ali i Zakon o socijalnim kartama koji bi trebalo da obezbedi pravedniju socijalnu politiku.

Mali se osvrnuo i na uspeh Srbije u borbi protiv virusa korona, i u zdravstvenom i u ekonomskom smislu, te podsetio da je država uspela za građane i privredu da obezbedi dva paketa pomoći zahvaljujući kojima je Srbija imala najniži pad BDP-a u Evropi.

Uz to, navodi da je nezaposlenost sada manja nego pre pandemije, ali i da su javne finansije ostale stabilne, kao i inflacija i kurs.

Istakao je da uskoro počinje realizacija trećeg paketa pomoći u iznosu od dve milijardi evra i naveo da ukupna suma sva tri paketa pomoći iznosi nešto više od osam milijardi evra.

“Srbija je pokazala da zna da se bori sa krizom, kako da na pravi način, odgovornom ekonomskom politikom, ukažemo i odgovorimo na probleme. Nadam se da smo time došli korak bliže članstvu u EU”, rekao je Mali.

Kazao je da je na današnjem sastanku sa šefom delegacije EU Fabricijem razgovarao i o zajedničkim projektima kao što su gasna interkonekcija sa Bugarskom, projekti u oblasti energetske efikasnosti i zahvalio je EU na pomoći i podršci u svim tim projektima.

sem, fabrici, sinisa, mali,

Fabrici je na zajedničkoj konferenciji istakao da je prošla godina bila izuzetno teška za sve zemlje sveta i dodao da se Srbija u toj krizi dobro snašla, te čestitao na najmanjem padu BDP-a u Evropi.

“Srbija je uspela da postigne bolje rezultate od zemalja EU”, rekao je Fabrici.

Naveo je da će ova godina biti godina privrednog oporavka i izrazio nadu da će pandemija uskoro biti suzbijena.

Fabrici je istakao da je EU prvi trgovinski partner Srbije, ali i prvi investitor u našoj zemlji i naveo da EU zbog toga oseća odgovornost da pruži svu podršku rastu srpske ekonomije.

Podsetio je da je Evropska komisija prošle godine u novembru izdvojila devet milijardi evra bespovratne pomoći za Zapadni Balkan, kao i šemu osiguranja koja bi trebalo da pokrije investicije do 20 milijardi evra za narednih sedam godina.

“Sa ministrom sam razgovarao o brojnim prioritetnim projektima koji će se u okviru toga realizovati, između ostalih, gasni interkonektor između Srbije i Bugarske, železnički Koridor 10, autoput Mira, i takođe projekti koji se odnose na energetsku efikasnost”, rekao je Fabrici.

Istakao je da pored pomaganja u realizaciji tih konkretnih projekta, EU nastavlja i sa procesom pristupanja Srbije toj evropskoj zajednici kroz strukturne reforme, a jedan od ključnih delova jeste, kaže Fabrici, Program ekonomskih reformi od 2021. do 2023. godine.

Saglasio se sa ministrom Malim da je ovo najvažniji ekonomski dokument Srbije u ekonomskom dijalogu sa EU, a koji služi da poveća stopu privrednog rasta, konkurenciju i stvori nova radna mesta.

Fabrici je istakao da su digitalna i zelena agenda ključni prioriteti koji će pogurati proces ekonomskog oporavka i naveo da će EU insistirati da se Srbija razvija u tom smeru.

“Želimo da budemo sigurni da će srpska privreda biti integrisana sa ekonomskim ciklusom EU”, zaključio je Fabrici.

Izvor