Novinarki RTV-a Aleksandri Aleksandrović nagrada “Dobročinitelj”

“Najveća nagrada mi je to što sam na neki način doprinela poboljšanju svakodnevne komunikacije kod ljudi koji čitaju sa usana, odnosno, ljudi koji imaju oštećen sluh. Nadam se da sam ovim maskama uspela da skrenem pažnju društva na ljude sa oštećenim sluhom”, kazala je Aleksandra i dodala: “Drago mi je što sam upoznala još dvadesetoro dobročinitelja, koji su ovogodišnji laureati i što sam čula njihove priče koje vraćaju nadu u dobrotu ljudi”.

aleksandra, aleksandrovic,

Prošle godine, u jeku nestašice maski, Aleksandra je, nakon obavljenih novinarskih zadataka, po povratku kući sedala za svoju šivaću mašinu i šila maske, koje bi kasnije poklanjala. U početku, to su bile standardne platnene maske, koje su, uz pomoć inspiracije sa interneta i veštih Aleksandrinih ruku, prerasle u prozirne, omogućivši ljudima sa oštećenim sluhom, koji čitaju sa usana, da nesmetano komuniciraju.

Da se upusti u taj poduhvat, podstakla ju je radost koju je osetila kada joj je komšinica poklonila ručno rađenu masku. U vreme nestašice, kada cene maski nisu bile zanemarljive, to je bio veoma lep gest. Aleksandra je želela da i ona pomogne i izmami ljudima osmeh na lice. A zahvaljujući njenim prozirnim maskama, ti osmesi nisu ostali skriveni.

aleksandra, aleksandrović, 2

“Često bih sa šivenjem završavala u dva – tri ujutru. Spavala sam svega par sati dnevno, kao i moji roditelji, koji nisu mogli da spavaju od zvuka šivaće mašine. Ali, bili su puni razumevanja za to što radim. Želela sam da sašijem dovoljno maski, kako bi ih koristili svi – jer osobi koja čita sa usana potrebno je da svi oko nje nose providne maske, kako bi komunicirala sa ljudima oko sebe”, istakla je Aleksandra.

Danas, više od dve hiljade ljudi nosi maske iz Aleksandrine radionice.

Izvor