Srbi u BiH bez rukovodećih pozicija u pravosuđu

“Bilo bi dobro da se pre poslednjeg imenovanja selo i dogovorilo. Treba voditi računa prilikom budućih imenovanja da se ispoštuje nacionalni princip jer sada na čelu pravosudnih institucija imamo Bošnjaka u VSTS, Hrvata u Tužilaštvu BiH i jednu osobu iz reda ostalih u Sudu BiH”, kaže Lazar Prodanović, član Ustavnopravne komisije Doma naroda parlamenta BiH.

cekic, sudnica, sud, presuda, pravosudje, pravda, 4

To se, kaže, može tumačiti i na način da se radi o politici, ali svakako mora se voditi računa o budućem izboru jer samo na taj način i pod uslovom da postavljamo najbolje možemo očekivati rezultate.

Kada je reč o pravosuđu, jedini Srbin na čelu neke institucije je Zlatko Knežević, predsednik Ustavnog suda BiH, međutim, ovaj sud nije deo redovne sudske vlasti i pozicioniran je kao posebna, samostalna i nezavisna vlast.

I Milan Blagojević, sudija Okružnog suda u Banjaluci, ističe za Nezavisne da prilikom budućih imenovanja na rukovodeća mesta u pravosudnim institucijama BiH treba voditi računa o nacionalnoj zastupljenosti.

“Činjenica je da posle imenovanja u VSTS-u nema Srbina na čelu pravosudne institucije na nivou BiH, ali to ne treba rešavati na način da se odluka o imenovanju predsednika VSTS-a poništi. Treba voditi računa i prvom narednom prilikom kada bude birana osoba na čelu neke od tih institucija, kao što su Sud BiH ili Tužilaštvo BiH, prednost treba da ima lice srpske nacionalnosti”, rekao je Blagojević.

Inače, član 9. stav 3. Ustava BiH kaže da funkcioneri imenovani na položaje u institucijama BiH, u načelu, predstavljaju sastav naroda Bosne i Hercegovine.

Osim na rukovodećim funkcijama, u pravosudnim institucijama BiH, slična situacija je i po “dubini”, jer je, recimo, pored Lagumdžije na čelu VSTS-a, na čelu Sekretarijata VSTS-a takođe Bošnjak Admir Suljagić, dok Kancelarijom disciplinskog tužioca upravlja Bošnjakinja Alena Kurspahić, čiji zamenik je Mirza Omerović, takođe Bošnjak, piše banjalučki dnevnik.

Izvor