Priča o vršačkoj “Tački susretanja”

U razgovoru na naše pitanje „Šta je Tačka Susretanja?“, Marija Vasić Kanački nam kaže: „Mogli bismo priču o Udruženju „Tačka susretanja” početi na dva načina: jedan formalan, zvaničan poput: Udruženje za promociju kulture, nauke i umetnosti „Tačka susretanja” je nevladina organizacija, dobrovoljna, nestranačka i neprofitna asocijacija fizičkih i pravnih lica, osnovana na neodređeno vreme, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti promocije i afirmacije kulture i nauke. Sve bi to bili formulaični izrazi, lako prepoznatljivi u opisima velikog broja udruženja koje se bave pomenutim segmentima života. Međutim, priča o Tački je prvobitno nastala kao ideja da iznikne jedno mesto, izmešteno iz svakodnevnice, raznih političkih i društvenih pobuda, rasterećeno elitizma ili populizma, ogoljeno, čistokrvno, okrepljujuće; gde ćemo se sresti i razmeniti znanja, iskustva, sposobnosti i nastaviti dalja životna putovanja; gde ćemo biti inspirisani ili biti inspiratori mnogim mladim ljudima; gde nestaju granice i razlike.“

djura

Podsećamo da je Vršac grad Sterije, Paje Jovanovića, Vaska Pope, braće Brašovan… „Salon kod Porte“ u ulici Zmaj Jovina 16 u Vršcu, naziv je adrese Tačke susretanja koja se nalazi na istoj strani, kod porte Saborne crkve, a nedaleko od Sterijine kuće. Vrščani bi rekli, hajde da se nađemo kod Krsta, Beograđani kod Konja, Novosađani kod Miletića, a Španci i drugi Evropljani rekli bi: „Meetingpoint“! Kada je ideja o Udruženju sazrela, jasno je bilo koje će ime poneti.

Kada je „Salon kod Porte“ otvorio svoja vrata?

Marija Vasić Kanački nam odgovara: „Samonikli, puni entuzijazma otvorili smo kapiju po prvi put 14.2.2014. godine. Stara porodična kuća postala je nematerijalno blago. Do sada smo upriličili preko 300 događaja: književne večeri, predavanja, tribine, koncerti, performansi, izložbe, humanitarne akcije; više hiljada ljudi posetilo je mesto. Posebno vodimo računa o gostima; nedostatak novca nadomestimo iznenađenjima, poklonima, nekom prijatnom večerom; gotovo svi imaju osećaj prijatnosti, opuštenosti, kako da su kod kuće. Često gosti ponove dolazak ili glas o Tački pronesu kroz svoj rodni grad. Bilo je tu gostiju iz raznih gradova: Beograd, Novi Sad , Zrenjanin, Novi Pazar, Smederevo, Velika Plana, Kikinda, Kragujevac,Temišvar… Ko je sve gostovao u „Salonu kod Porte“? „Navešćemo imena korifeja bez kojih se ne bi mogla zamisliti savremena srpska, pa i regionalna literatura i kultura… Rada Đuričin, Vasa Pavković, David Albahari, Milisav Savić, Slobodan Zubanović, Enes Halilović, Zoran T. Popović, Srđan V. Tešin, Milan R. Simić, Uglješa Šajtinac, Vule Žurić, Aleksandar Tešić, Slavoljub Stanković, Pavle Zelić, Aleksandar Gatalica, Jelena Lengold, Mileta Aćimović-Ivkov, Goran Skrobonja, Miroljub Stojanović, Muharem Bazdulj, Slobodan Bubnjević, Marčelo, Miroslav Kirin, Aida Bagić, Dragan Velikić, Filip David,Darko Tuševljaković, Aleksandar Diklić, Vladimir Pištalo, Ana Ristović, Mario Liguori, Vladimir Kecmanović, Arno Gujon, Tihomir Stanić, Žarko Trebješanin, Oto Oltvanji, Aleksandra Ninković Tašić, Dragan Jovanović Danilov, Jovica Aćin…“

marija, vasić, kanački, fotka

Marija nastavlja: „Ideja može nastati od jednog čoveka, međutim, ako se zasniva na entuzijazmu, može opstati jedino ako se u istoj pronađe više nas. Posebnu zahvalnost upućujem Vrščanima, vrsnim intelektualcima koji su svojim angažmanom, kredibilitetom zadužili Tačku, pre svega mislim na najbliže saradnike Vanju J.V. i Mariju Žamac, dizajnerku, potom tu su: Jelena Marinkov, pesnikinja, Ilija Bakić, književnik, književni kritičar, Dejan Mak, pisac, Željko Pupavac, advokat, Stanislava Plećaš, profesorka književnosti, Budimir Babić, sociolog, Časlav Vasić, istoričar, Tatjana Mrđa, prof. muzike, Andrija Ratković, prof. hemije; Jelena Antonijević, profesorka stranih jezika, Jelena Ožegović, dipl. Tehnolog, Milivoj Vučanović, čuvar prirode; sjajna saradnja sa udruženjima i organizacijama iz Vršca: Muzičkom školom „Josif Marinković“, Hemijsko-medicinskom školom; Školskim centrom Nikola Tesla, Domom učenika srednjih škola iz Vršca, Centar za banatske studije, Ekološkim udruženjem Avalon, Prirodnjačko udruženje GEA iz Vršca; zatim Centrom za promociju nauke iz Beograda, Filmskim centrom Srbije, Dom omladine Beograda; eminentnim izdavačkim kućama… Organizovli smo i učestvovali u serijalima: Čitanje deluje na zdravlje, autorke Dine Rašić, knjižara iz Beograda, susreti sa kulturnim poslenicima pod nazivom Susreti u salonu kod Porte; serijal klasične muzike – Muzičke epohe; rok serijal – Vršac pod Kulom, autora Gorana Kukića, rok novinara; Dom omladine u Beogradu u Salonu kod Porte; 2. internacionalni festival kamerne muzike, pokrovitelji Vinarija Sočanski i Grad Vršac.“

Na kraju naše priče Marija zaključuje: „Nije lako krenuti ni iz čega , pomalo naivno, zaneseno, no mnogo je teže opstati, stvoriti nove vrednosti, pružiti novu vizuru opštenja sa svetom u kome živimo. Bavimo se kulturom u najširem smislu. Ideja Tačke može menjati pojedinca, a to je ozbiljan korak u revitalizaciji čitavog društva. Pripadam srednjoj generaciji, što znači da i dalje imam snage da osluškujem mladež i dovoljno iskustva da stvaram nove tokove koje će oni nastaviti. Ne zameram onima koji ne razmišljaju na sličan način, oni su pristali na letargiju, apatiju, razumem ih. Međutim, uvek koristim priliku da ih, sa manje ili više uspeha, motivišem da se probude. Da zajedno, udruženi, ostavimo našoj deci duhovno nasleđe, vrednost izvan svake druge…“

Izvor