Brnabić: Novi paket pomoći “kiseonik” privredi

Na predstavljaju trećeg paketa mera pomoći, Brnabić je istakla da je država na tom paketu mera počela da radi još krajem 2020. godine i da je vredan 249 milijardi dinara.

brnabic

Istakla je da je novi paket bio potreban jer je bilo očigledno da će se kriza izazvana pandemijom nastaviti i u ovoj godini.

Brnabić je navela da su prethodna dva paketa bila od velike pomoći da privreda “preživi” ovaj težak period, koji je u ekonomskom smislu, ističe, najteži od Drugog svetskog rata.

Premijerka je istakla da se država borila na dva fronta – zdravstvenom i privrednom.

Podsetila je da je ona vodila zdravstveni Krizni štab, dok je predsednik Aleksandar Vučić vodio ekonomski Krizni štab i zahvalila mu se što je učestvovao u kreiranju sva tri paketa mera pomoći.

“Srbija je na oba fronta uspela da ostvari fenomenalne rezultate. Danas čitav svet govori o Srbiji kao modelu u borbi protiv koronavirusa i nadam se da će se za nekoliko meseci govoriti o privrednom uspehu Srbije, kao što se sada govori o uspehu naše zemlje u vakcinaciji”, naglasila je Brnabić.

Ona je navela oko sedam rezultata koji su, ističe, rezultat ostvarenja svega što je država postigla kroz prethodna dva paketa podrške.

Istakla je da je Srbija prošle godine imala pad BDP-a od samo jedan odsto, što je, podseća, bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi.

“Međutim, ti rezultati nisu samo u BDP-u. Tokom 2020. godine, kada je čitava svetska privreda trpela, naša industrijska proizvodnja je bila za 0,4 odsto veća nego u 2019. godini”, ukazala je Brnabić.

Istakla je i da je prošle godine registrovano za 50.500 više zaposlenih.

Brnabić je navela i da je tokom 2020. porastao i izvoz i da je iznosio 17,5 milijardi evra, dok je u 2019. godini bio 17,1 milijardu evra.

brnaba,mali

“Plate i penzije su nastavile da rastu. Poslednji podatak je da je prosečna plata u novembru bila 518 evra. Inflacija je ostala stabilna i iznosi 1,6 odsto. Takođe, javni dug je pod kontrolom, što je neobičajeno za ovu godinu, kada su najuspešnije ekonomije imale značajno povećanje javnog duga, kod nas je i dalje ispod 60 odsto, to jest 56,8 odsto BDP”, rekla je Brnabić.

Brnabić: Srbija želi da bude najbolja za istraživanje i inovacije

“Srbija nastoji da se pozicionira kao zemlja najbolja za istraživanje i razvoj i zato svake godine uvećava budžet za nauku, inovacije i tehnološki razvoj”, izjavila je  Brnabić.

Odgovarajući na pitanje da li će biti veća podrška za inovativni sektor i inovatore industrije 4.0, Brnabić je istakla da je upravo sadašnja vlada prepoznala značaj inovacija za uvećanje BDP-a.

“Definitivno smo vlada koja je to najviše prepoznala tokom 2015. i 2016. godine, tada smo postavili tranziciju naše privrede ka privredi zasnovanoj na znanju i inovacijama”, rekla je Brnabić.

Dodala je i da je sadašnja vlada prvi put u Srbiji formirala Fond za nauku i da svake godine uvećava budžet Fonda za inovacije.

Takođe, ističe, usvojen je i Zakon o alternativnim investicionim fondovima kako bi drugi investicioni fondovi došli u Srbiju.

“U okviru poreskih zakona, usvojili smo posebne poreske olakšice za inovacione kompanije i preduzeća. Napravili smo Srbiju poreskim rajem ako želite da investirate u istraživanje, razvoj i inovacije, time što je porez na profit, ukoliko razvijate intelektualnu svojinu u našoj zemlji, samo tri odsto umesto 15 odsto, po čemu smo najbolji u Evropi”, navela je Brnabić.

Kaže da danas u našoj zemlji dolaze i drugači investitori koji sve više ulažu u istraživanje i otvaraju razvojne centre.

Pored toga, dodaje, i postojeći razvojni centri se šire, kao što to radi Majkrosoft.

Ističe da dva paketa pokazuju da su bila uspešna i dobro osmišljena, ali i da je naša privreda bila “žilava”.

Brnabić je navela i da su strani investitori nastavili da ulažu u našu zemlju i da zapošljavaju, ali i da proizvode i izvoze.

“Srbija je pokazala da je jaka i stabilna država i da i građani i prirvreda mogu na nju da računaju u najtežim trenucima”, istakla je Brnabić.

Kaže da treći paket mera podrške treba da nastavi u tom pravcu, odnosno ponovo država daje podršku ne samo privredi, već i punoletnim građanima, a posebno penzionerima.

Brnabić o upozorenju SE o zabrani veštačke oplodnje LGBT parovima

Brnabić je izjavila jda će nadležne institucije postupiti u skladu sa zakonima i evropskim standardima, povodom upozorenja Saveta Evrope na odluku da se istopolnim parovima u Srbiji zabrani veštačka oplodnja.

Odgovarajući na pitanje da prokomentariše upozorenje iz jučerašnjeg izveštaja Saveta Evrope na odluku Ministarstva zdravlja iz 2019. godine o zabrani oplodnje istopolnim parovima, Brnabić je kazala da je to tema stara više od godinu dana.

“Mislim da je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pre više od godinu dana pokrenula neki postupak i znam da je Ministarstvo zdravlja reagovalo, i dalje od toga ne znam, jer su nadležne institucije radile svoj posao”, rekla je Brnabić.

Istakla je da bi morala da proveri šta se dogodilo s tim slučajem i ponovila da veruje da će nadležne institucije to rešiti u skladu sa zakonima i evropskim standardima.

Mali: I uz treći paket mera javni dug neće preći 60% BDP

“Učešće javnog duga Srbije i uz treći paket pomoći privredi i građanima neće preći 60 odsto BDP-a”, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali i poručio da država vodi odgovornu ekonomsku politiku i da smo očuvali makoekonomsku stabilnost.

“Hoćemo da pomognemo građanima i privredi i da ih spremimo za vreme posle pandemije, da napravimo juriš i na svetska tržišta i ostvarimo brži razvoj”, rekao je Mali, koji je na konferenciji za novinare sa premijerkom Anom Brnabić predstavio treći paket mera podrške privredi i građanima.

Ministar je naveo da ove godine ohrabruje to što su brojke iz januara mnogo bolje nego što se očekivalo i da je, umesto planiranog deficita u budžetu od 13,4 milijardi dinara, ostvaren suficit od 13,3 milijardi dinara.

Treći paket mera je, kaže, vredan 249,4 milijardi dinara, a sa prva dva paketa sprovedena u 2020. ukupno 953 milijardi dinara, s tim što su trećim paketom mera, za razliku do prva dva, uključena i velika preduzeća koja takođe trpe posledice pandemije korona.

To je, navodi, dodatnih 300.000 zaposlenih u velikim preduzećima, što uz 1.050.000 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim i srednjim preduzećima znači da pomoć može da koristi ukupno 1,4 miliona zaposlenih u privatnom sektoru u Srbiji.

Najavio je da će u aprilu biti usvojeni i zakoni neophodni za sprovođenje trećeg paketa pomoći.

Mali: Pomoć po 1.460 evra svakom zaposlenom kroz tri paketa

Svaki preduzetnik i zaposleni u mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji dobiće kroz isplatu minimalnih zarada ukupno 1.460 evra pomoći države kroz tri paketa mera podrške, računica je koju je izneo ministar finansija.

On je rekao da, ako se na to doda 100 evra koje su prošle godine dobili svi punoletni građani koji su se prijavili, i uz planiranu isplatu još 60 evra u ovoj godini, 1.050.000 zaposlenih dobiće ukupno po 1.620 evra.

Kada su ugroženi sektoru u pitanju, kaže Mali, hotelijeri i ugostitelji prošle godine su dobili dodatno još jednu minimalnu zaradu, a ove godine takođe će moći da računaju na još jednu dodatnu minimalnu zaradu

“Samo kroz minimalne zarade svakom zaposlenom u ovom sektoru država je pomogla sa 1.970 evra. Ako na to dodate i direktnu pomoć od 160 evra, to je onda 2.130 evra”, kaže Mali.

Smatra da su ovo impozantne cifre i brojke koje pokazuju ne samo da država vodi odgovornu ekonomsku politiku i da vodi računa o svakom zaposlenom, nego govori o snazi naše ekonomije i naših javnih finansija, o odgovornosti i načinu na koji vodimo ekonomsku politiku

“Od toga nećemo odustati”, poručio je Mali i izrazio zadovoljstvo što je smo kroz ova tri paketa mera dobili taj kredibiltete i stvorili poverenje kod građana koji znaju da država postoji i kada je kriza u pitanju.

“Mi ćemo i da nabavimo vakcine, da izgradimo dve kovid bolnice za četiri meseca, mi ćemo i da nađemo novac i način da pomognemo svim preduzećima da opstanu, da prežive i da budu još jači nakon pandemije”, zaključio je Mali.

Mali: Ostajemo pri proceni rasta BDP u 2021. od šest odsto

Ministar finansija je izjavio da apsolutno ostaje pri proceni da će, uprkos situaciji sa korona virusom, rast BDP-a Srbije biti šest odsto, koliko je i predviđeno budžetom za ovu godinu.

“Sa trećim paketom pomoći, koji treba dodatno da ojača privredu, apsolutno smo sigurni da je rast od šest odsto realan”, naglasio je Mali odgovarajući na pitanja novinara.

Mali je rekao da je budžetom za ovu godinu predviđeno čak 330 milijardi dinara za kapitalne investicije, što je 5,5 odsto BDP-a, za izgradnju autoputeva, mostova, tunela i drugih infrastrukturnih objekata, što sve podstiče rast BDP-a.

Ministar je podsetio da je, pored toga, predviđeno i povećanje plata u javnom sektoru od pet odsto, penzija za 5,9 odsto, kao i minimalne zarade za 6,6 odsto.

“Nema mnogo zemalja u svetu koji su svoj budžet tako koncipirale u ovoj situaciji, kao i da imaju i povećanje plata i penzija”, naveo je Mali.

Kaže da ohrabruju cifre stranih direktnih investicija u 2020. godini, kao i rast izvoza.

Sve to znači, ističe Mali, više novca u budžetu i za nove projekte i veće plate i penzije.

To je sve potvrda da se Srbija promenila i da ostajemo pobednici i vodeći u Evropi kada je ekonomija u pitanju.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da nije zabrinuta za našu ekonomiju, ali da jeste za oporavak evropske ekonomije, s obzirom da je ekonomija Srbije dosta oslonjena na evropske zemlje, a pre svega na Nemačku i Italiju.

“Brzina našeg rasta zavisiće i od brzine njihovog oporavka”, dodala je Brnabić.

Kaže da je lepo to što u svetu svi primećuju uspeh Srbije u vakcinaciji stanovništva, ali da to što je spora vakcinacija u zemljama EU nama ne ide na ruku, jer može da se odrazi na našu privredu.

“Nadam se da će se i u zemljama EU brzo rešiti taj problem sa vakcinama”, dodala je premijerka.

Mali: Prva isplata 50% minimalca u trećem paketu 8. aprila

Prva isplata 50 odsto minimalne zarade za preduzetnike, mikro mala i srednja preduzhcea predviđena trećim paketom mera podrške očekuje se 8. aprila, rekao je ministar Mali.

On je rekao da je novim paketom predviđeno tri isplate polovine minimalca za mart, april i maj.

Prijava poslodavaca koji nameravaju da koriste tu podršku koju daje države, navodi Mali, biće jednostvna i počeće od 1. marta na sajtu Poreske uprave.

“Prijava poslodavaca je jednostavna, uz ograničenje za sve one koji prihvate pomoć, a to je da ne smeju da otpuste više od 10 odsto zaposlenih nakon tri meseca od isplate poslednjeg minimalca i da isplaćuju dividende”, rekao je Mali.

U treći paket podrške uključena su, kaže Mali, za razliku do prethodna dva paketa, velika preduzeća, jer i ona nakon godinu dana pandemije trpe posledice, što je dodatnih 300.000 zaposlenih koji mogu da koriste pomoć.

Mali je naglasio i da su u trećem paketu identifikovani najugroženiji sektor, tako da sektor ugostiteljstva i turizma može da računa na još jedan puni minimalac.

“April, maj, jun po 50 odsto i u julu ćemo isplatiti pun minimalac za ovaj sektor koji smatramo najugroženijim”, kaže Mali.

Tu su, navodi, još dve sektorske mere – za sve gradske hotele, koje uključuju pomoć koja je pružena i prošlim paketom, a to je 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi, a za sektor autobuskih prevoznika po 600 evra za svaki autobus.

Očekuje se, kaže Mali, za oko 10 dana da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspiše javni poziv za autobuske prevoznike.

“Već od aprila očekujem i prve isplate i za ovaj ugroženi sektor”, kaže Mali.

Treći paket, navodi ministar, predviđa dve garantne šeme, model za koji Mali kaže da je i prethodnom paketu obezbedio opstanak velikog broja mikro, malih i srednjih preduzeća.

“U razgovoru sa bankama izaći ćemo sa dodatnih 500 miliona evra za najugroženija preduzeća. Država će više da garantuje bankama kako bi preuzele rizik za preduzeća koja su najviše ugrožena”, rekao je Mali.

Mali: Treći paket pomoći ćemo finansirati kroz budžet

Treći paket pomoći ćemo finansirati kroz budžet i najveći deo sredstava biće obezbeđen iz rezervi u budžetu, izjavio je Mali, odgovarajući na pitanje novinara odakle će se finansirati dve milijarde evra koliko ova pomoć iznosi.

“Na računu danas imamo 204 milijarde dinara i svu ovu pomoć možemo da isfinansiramo kroz tekuću likvidnost. Naravno da to nećemo uraditi, jer bi to bilo neodgovorno”, rekao je Mali.

Dodao je da će se osim rezervi koje postoje u budžetu, deo sredstava pronaći na tržištu kapitala, a imajući u vidu da nam javni dug neće preći 60 odsto u odnosu na bruto domaći proizvod.

“Pitanje je samo za šta se koristi novac. Mi idemo u investicije, gradimo bolnice, škole, kanalizaciju, fabrike za preradu otpadnih voda a na jesen krećemo u izgradnju beogradskog metroa”, rekao je ministar Mali i ukazao da su recimo 2008. godine pare davane u sasvim druge svrhe.

Istakao je da je dobra finansijska situacija u državi velikim delom upravo rezultat toga što se investira u infrastrukturu.

Naveo je da je lane naplata PDV-a u bruto iznosu bila za pet odsto veća nego 2019. a u neto iznosu za 30,4 odsto i ocenio da nije bilo mera i ulaganja u infrastrukturu, privredna aktivnost bi pala a bruto domaći proizvod je direktni indikator nivoa privredne aktivnosti.

Mali je naglasio da se o trećem paketu pomoći razmišljalo od kraja prošle godine i da su dobri rezultati evidentirani u tom periodu i početkom ove godine presudno uticali da se paket usvoji.

“Osećamo da će ovaj program obezbediti našim preduzećima da ne otpuštaju radnike i da opstanu do kraja godine”, rekao je on i dodao da će se situacija pratiti i ako bude bilo potrebe reagovaće se.

Kao veoma važno naveo je da nije opalo interesovanje stranih investitora za ulaganje u Srbiju.

U tom smislu je najavio da u narednih par meseci treba očekivati još lepih vesti o otvaranju novih fabrika i postavljanju kamena temeljaca za nove fabrike.

Mali: Prijave građana za isplatu 60 evra od kraja aprila

Ministar Mali je najavio da će krajem aprila početi prijava građana za pomoć od ukupno 60 evra koja će im biti isplaćena u ovoj godini u okviru trećeg paketa mera.

On je rekao da će krajem aprila biti otvoren kol centar za prijave koje će moći da se proslede i putem interneta za pomoć od po 30 evra u maju i u novembru.

Objasnio je da će se građani istovremeno prijaviti za obe uplate.

Podsetio je da je prošle godine u okviru prvog paketa pomoći svim punoletnim građanima koji su se prijavili isplaćeno po 100 evra, a da se u 2021. ide sa isplatom još 60 evra svakom punoletnom građaninu.

Naveo je da je prošle godine pomoć od 100 evra isplaćena za 6.118.911 građana.

Mali je najavio da, pored toga, penzioneri mogu da računaju i na još 50 evra pomoći, što je sa 60 evra namenjenih svakom građaninu, ukupno 110 evra.

“Želimo da penzionerima dodatno pomognemo do kraja godine”, kaže Mali.

Naveo je da je trećim paketom mera podrške država pokrila potrebe i građana i privrede, uz dodatnu podršku najugroženijim sektorima – turizmu, ugostiteljstvu i autobuskim prevoznici.

“Sve aspekte onoga što smatramo da je važno pokrili smo u trećem paketu pomoći. Vodeći borbu na dva fronta imamo novca i sposobnosti da sprovodimo odgovornu ekonomsku politiku koja je usmerena ka zaposlenima u privatnom sektoru i ka građanima”, rekao je Mali.

Naveo je da je čuo komentare jednog ekonomiste da država deli narodne pare.

“Podsetiću vas, narodne pare su bile i 2008. godine. Ne sećam se da je dobio jedan dinar bilo koji zaposleni, a mogu da vam navedem pojedince koji su se obogatili u međuvremenu. Ovo jeste narodni novac. Ni na koji način ne ugrožavamo makroekonomsku stabilnost”, poručio je Mali.

Naglasio je da se država bori herojski kad je vakcinacija u pitanju i staje iza građana i privrede, da po tome Srbija može da bude primer drugima i da Srbija pobeđuje i u ekonomiji i u vakcinaciji.

[embedded content]

Izvor