Suše i poplave odnose milijarde, više mogućih rešenja

“Za Srbiju je najskuplje da ignoriše klimatske troškove u svojim strategijama”, rekla je Pikap na otvaranju međunarodne konferencije “Zaštita životne sredine i ekonomski rast: iskustva iz Japana, EU i Srbije”, u organizaciji ISAC fonda.

poplave

Ona je istakla da se Srbija nalazi u regionu koji je izuzetno osetljiv na klimatske promene, a koji beleži prosečno povećanje temperature koje je mnogo veće od svetskog proseka.

“Najtoplija godina ikada zabeležena u Srbiji bila je 2019. a porast temperature znači da će biti suša i naglih poplava, što će negativno uticati na proizvodnju hrane, kvalitet vode i dostupnost navodnjavanja, proizvodnju i potrošnju energije, šume, a jači toplotni udari dovešće do gubitka radnih časova u građevinarstvu, šumarstvu, poljoprivredi i negativno će uticati na zdravlje”, upozorila je Pikap.

Ona je naglasila da je Srbija ipak pojačala svoje klimatske ambicije, tako što je zadala sebi cilj da za 33 odsto smanji emisiju gasova staklene bašte do 2030. godine što, kako je rekla, zahteva duboke promene u različitim oblastima, uvođenje energetske fikasnosti, okretanje reciklaži i pošumljavanju.

Istakla je i da je primetno da zabrinutost zbog klime postaje raširena među građanima Srbije, a posebno mladima.

“Nema rešenja za ekologiju i klimatske promene bez privatnog sektora”, naglasila je Pikap i navela da je UNDP pomogao investicije od 40 miliona dolara u “zeleno poslovanje” u Srbiji.

Ona je podsetila da Srbija i zapadni Balkan mogu da računaju na podršku EU, koja je kroz tzv. Zeleni dogovor napravila ambiciozan plan razvoja sa dekarbonizacijom svojih ekonomija do 2050. godine, a u okviru toga, kako ističe, nude i ambicioznu Zelenu agendu za zapadni Balkan, u okvru Ekonomsko- investicionog plana.

Ambasador Japana u Srbiji Takahiko Kacumata istakao je da se njegova zemlja protiv globalnog zagađenja bori različitim pristupima i dodao da je geslo strategije “zelenog rasta” Japana to da ekološki propisi neće biti smetnja ekonomskom razvoju, već da će oni omogućiti privredni rast.

“Da bi se to desilo, mora se promeniti komercijalna i socijalna struktura u Japanu, pa imamo strategiju podrške privatnom sektoru i inovacijama, što je, kako verujemo, model koji bi mogao da da velike rezultate i u Srbiji”, rekao je Kacumata.

Izvor