Gaspromnjeft zainteresovan za Petrohemiju, u toku pregovori

“Interes za Petrohemiju postoji, a što se tiče pojedinosti, pregovori su u toku i teško je reći kakav ugovor možemo očekivati. Mislim da će uskoro doći do rešenja”, rekao je Bocan-Harčenko za Tanjug.

petrohemija pancevo jpg

On ističe da očekuje da će svi započeti projekti biti realizovani u roku i ističe da ohrabruje to što u toku najtežeg, početnog perioda pandemije, nijedna od ruskih kompanija angažovanih u Srbiji nije stala.

Govoreći o zajedničkim projektima Srbije i Rusije, podseća da su ih predsednici Vladimir Putin i Aleksandar Vučić u telefonskom razgovoru pre nekoliko dana razmatrali i izrazili zadovoljstvo sveobuhvatnom saradnjom dveju zemalja.

“Nastavak delatnosti Ruskih železnica, otvaranje deonice gasovoda i postrojenja ‘Duboka prerada’, u situaciji kada se suočavamo sa globalnom pandemijom, su velika dostignuća i pokazuju da se, bez obzira na izvesno smanjenje trgovinske razmene, koje je očekivano u sadašnjim uslovima, naša saradnja nastavlja punom parom”, ističe Bocan-Harčanko.

On je podsetio da je o privatizaciji Petrohemije do sada bilo više razgovora na svim nivoima, a i prilikom otvaranja postrojenja “Duboka prerada” u Pančevu povodom čega je u novembru u Srbiji boravio predsednik uprave kompanije Gaspromnjeft Aleksandar Đukov.

Kada je reč o infrastrukturnim projektima na kojima su angažovane Ruske železnice (RŽD), pre svega o radovima na deonici brze pruge Stara Pazova – Novi Sad, čiji je završetak najavljen do kraja godine, Bocan-Harčenko ističe da će Ruske železnice završiti projekat prema ugovoru i dodaje da je ta pruga deo evropskog infrastrukturnog koridora i da se gradi u skladu sa najvišim standardima i tehnologijama.

Na pitanje da li su Ruske železnice zainteresovane da uzmu učešće i u izgradnji nastavka brze pruge od Beogada ka Nišu, ambasador kaže da je ta kompanija došla u Srbiju na duži period kako bi, ističe, učestvovala u realizaciji nekoliko ključnih i dugoročnih infrastrukturnih projekata.

Dodaje da svaki od tih projekata, poput deonice brze pruge Stara Pazova – Novi Sad, predstavlja “zaokret” jer će, ističe Bocan-Harčenko, poboljšati mogućnosti Srbije u oblasti infrastrukture, ekonomije i integracije u evropske tokove.

Ruske železnice bi trebalo da rade i obnovu barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, kao i da izgrade najmoderniji dispečerski centar za upravljanje železnicom u Srbiji, a ruski ambasador kaže da je zbog situacije sa pandemijom teško precizirati početak tih radova.

“Situacija je veoma teška, ne zna se kada će se kriza završiti i moguća su ograničenja vezana za pandemiju, ali biće sve u dogovorenim rokovima”.

On ističe i da je deo nacionalnog gasno-transportnog sistema, koji omogućava Srbiji snabdevanje ruskim gasom iz Turskog toka, otvoren 1. januara ove godine, odnosno onako kao što je bilo i ugovorom dogovoreno.

Ukazuje i na značaj otvaranja Informaciono-obrazovnog centra Ruskih železnica u Beogradu, koji će služiti za obuku i usavršavanje domaćih kadrova. To je važno ne samo sa polazišta tehnologije i opremljenosti, već i kao potvrda odgovornog, ozbiljnog i humanog odnosa te kompanije prema zemlji u kojoj posluje.

“To je potvrda da Ruske železnice gledaju unapred, da žele da ostane i da imaju brižljiv odnos prema narodu i zemlji i da žele da Srbija ima svoje stručnjake obučene na najbolji način. To je veoma human, ozbiljan i odgovoran odnos”, navodi Bocan-Harčenko.

Izvor