Aleter: Srbija sve zanimljivija za nemačke investitore

“Srbija se poslednjih godina razvila u zanimljivu zemlju za nemačke investitore. Oni daju važan impuls za privredni rast i zapošljavanje u Srbiji. Atraktivni programi finansiranja, dobra infrastruktura i, naravno, blizina Evropske unije nude dobre argumente za direktne investicije”, kaže Aleter u intervjuu za Dojče vele (DW).

berza finansije trziste kapital promet trgovanje dobit investicije usluge

Investitorima širom sveta je, prema njegovim rečima, potrebna pravna sigurnost i dobra baza kada se radi o radnicima i stručnjacima, a Vlada Srbije se, naglašava, bavila obema oblastima i postigla je značajan napredak, posebno poslednjih godina.

“Veoma pozitivno gledamo na to kako je Vlada Srbije reagovala i podržala ekonomiju i kompanije tokom korona-krize. Kada se radi o oblasti delovanja naše komore, mogu da kažem da vrlo dobro sarađujemo sa srpskom vladom”, ističe Aleter.

Predočava da je istorija pokazala da je Srbija, zbog svog geografskog položaja, strateški važna lokacija, što, kaže, važi i danas, tako da se radi o raznim interesima investitora koje Srbija može da zadovolji.

“Srbija se nalazi u dinamičnom regionu koji se oslanja na ekonomski rast. Ta dinamika je zarazna i hoćemo da to učinimo još poznatijim u Nemačkoj”, dodaje direktor AHK, koji je na tu funkciju izabran 1. februara ove godine.

Na pitanje o razvoju nemačko-srpskih trgovinskih odnosa, Aleter napominje da podaci za 2020. još nisu dostupni, te da je 2019. obim trgovine iznosio 5,2 milijarde evra, a s obzirom na prognozirani pozitivan rast BDP-a ove godine, očekuje dalji rast nemačkog uvoza i srpskog izoza u 2021.

“Pretpostavljamo da će Nemačka ostati najvažniji trgovinski partner Srbije, za uvoz i izvoz”, dodao je, nabrajajući konkretno šta Nemačka i u kojem procentu najviše uvozi iz Srbije, a šta najviše izvozi.

Aleter smatra da mogućnosti za povećanje saradnje postoje u oblasti ekologije.

“Tu ima prostora za saradnju obe zemlje. Takozvanim Zelenim ugovorom (Green Deal) EU želi da postane klimatski neutralna do 2050. To takođe ima uticaja na trgovinske partnere koji izvoze u EU. Zbog očekivanih promena zakonskog okvira, otvoriće se mogućnosti za usluge i tehnologije u oblastima upravljanja otpadom, energije i vode”, navodi on.

Na pitanje kakve bi promene Srbija još trebalo da učini kako bi stvari bolje funkcionisale, podseća da je vlada 2018. restrukturirala oblast stručnog obrazovanja koje se zasniva na dualnom modelu.

“Međutim, ima još mnogo toga da se uradi – posebno se mora povećati prihvatanje opšteg stručnog osposobljavanja, zatim postoji potreba za daljim ponudama kvalifikacija u preduzećima ili daljim ponudama za obuku iskusnih zaposlenih u sektoru stručnog osposobljavanja”, kaže Aleter.

Kao važnu činjenicu ističe to da najnovije investicije idu u tehnički zahtevne procese, a ne toliko u radno intenzivna područja.

“Pored kompanija srednje veličine, tu su i svetske kompanije koje imaju stroge zahteve u pogledu poslovanja po utvrđenim standardima. Redovna razmena između privatnog i javnog sektora sigurno može doprineti održivom poboljšanju u oblastima pravne sigurnosti i životne sredine”, ocenjuje Aleter.

Takođe ističe da sve više nemačkih kompanija razmišlja o ulaganju u Srbiju u okviru svojih strategija za skraćivanje lanca dobavljača, za šta, po njegovim rečima, sigurno postoje dva razloga.

“S jedne strane, Srbija je pozicionirana kao tržište dobavljača za Nemačku u okviru takozvane nabavne inicijative Zapadni Balkan. S druge strane, otkrivamo da nemačke kompanije svoju strategiju kupovine zasnivaju na različitim stubovima. Tu veliku ulogu igraju blizina EU i dobra struktura kvaliteta srpskih proizvoda. Te pozitivne aspekte bismo morali da nastavimo da plasiramo u Nemačkoj kako bismo iskoristili prednosti ovog prestrojavanja u oblasti kupovine”.

Aleter ukazuje na nesporan učinak koji je pandemija imala na polju digitalizacije, i naglašava da Srbija ima veliki broj programera IT i softvera koji rade na inovativnim rešenjima, od čega mogu profitirati nemačke i srpske kompanije.

Na pitanje kako bi aktuelne uslove rada od kuće i postojeću digitalnu infrastrukturu u Srbiji i nemačke kompanije mogle da iskoriste i da istovremeno uspore odliv mozgova iz naše zemlje, odgovara da jedan od pristupa može biti Biznis proces autsorsing – prebacivanje kompletnog segmenta poslovanja u neku drugu kompaniju ili zemlju.

“Međutim, do sada nismo primetili taj pristup kod stranih firmi u Srbiji, već više direktna ulaganja u proizvodni sektor. U slučaju pozitivnog ekonomskog razvoja, to će igrati ulogu u budućnosti”, ocenjuje on.

Alter, takođe, vidi veliki potencijal za razvoj bilateralne saradnje u oblasti turizma.

“Srbija je i dalje nepoznata nemačkim turistima. Tu postoji veliki potencijal, jer, moguće je da, neko vreme posle pandemije, putovanja u daleke zemlje neće biti toliko u fokusu nemačkih turista. Srbija ima mnogo toga da ponudi u pogledu kulture, kuhinje i pejzaža. Privredna komora bi bila srećna da tu postavi platformu za razvoj”.

Smatra da na nemačkom tržištu postoji i prostor za plasman organskih proizvoda iz Srbije, jer, kako kaže, potražnja za organskim proizvodima u Nemačkoj se eksponencijalno povećala poslednjih godina.

“Lokalni izvori odavno ne mogu ni približno da zadovolje potražnju. U tom pogledu, Srbija bi mogla da se postavi kao partner za organske proizvode zbog dobrog poljoprivrednog zemljšta i tako privuče investitore”, navodi Aleter.

Upitan da prokomentariše projekat mini-Šengen, kaže da je “to pitanje suviše složeno da bi se na njega kratko odgovorilo i više je u javnom domenu”, dodajući da “slobodno kretanje roba, usluga i ljudi, naravno, doprinosi daljoj razmeni između pojedinih zemalja”.

Aleter je naglašava da su nemačke kompanije održivo angažovane u Srbiji i usmerene ka dugoročnoj budućnosti.

“Naša saradnja postoji najmanje 20 godina, što jasno pokazuje da smo u Srbiju došli da tu i ostanemo. Nemačka je na prvom mestu među srpskim bilateralnim partnerima i angažman nemačkih investitora značajno doprinosi ekonomskoj održivosti Srbije”, zaključuje on.

Aleter je na kraju poručio da će Nemačko-srpska privredna komora pojačati aktivnosti informisanja nemačkih kompanija o tržišnim prilikama u našoj zemlji, kako bi Srbiju plasirali u Nemačkoj kao atraktivnu lokaciju za investiranje.

Izvor