Vasić: Nisu sve banke poskupele usluge, dozvoljeni minus najskuplji

Vasić je rekao jutros, u emisiji “Uranak” na Televiziji K1, da građani mogu na sajtu Narodne banke Srbije da provere cene 14 najčešćih usluga banaka, kao i da mogu sve da provere u svojoj banci.

udruzenje, banaka, srbije, ubs

Mediji prenose da su pojedine banke povećale cene usluga čak i do 70 odsto uprkos korona krizi i da sada prosečno održavanje računa u bankama iznosi oko 200 dinara.

Vasić na to kaže da je trenutno najniža cena održavanja računa 95 dinara i savetuje građanima da dobro pogledaju šta potpisuju kada sklapaju ugovor sa bankom.

“Nema dogovora banaka, ovo je tržišna utkamica, 26 banaka posluje na tržištu Srbije i svaka vodi nezavisnu poslovnu politiku. Imam račun u tri banke i nisam dobio informaciju o poskupljenju ni od jedne banke”, naveo je Vasić.

Upitan šta je to tačno poskupelo, na primer, u održavanju računa, Vasić kaže da su u paketu usluga koje nude banke dodate nove funkcionalnosti i da sada postoji oko 15 operacija koje mogu da se urade i bez odlaska u banku.

“Banka ima trošak investicije u digitalnu tehnologiju, koja je skupa, ta paleta se širi, imate nove mogućnosti plaćanja”, dodao je on.

Generalni sekretar UBS ističe da je i dalje besplatno podizanje novca na bankomatima svoje banke.

Govoreći o tome šta sve banke nude, Vasić kaže da se pre nekoliko godina povredio na skijanju i da nije ni znao da u okviru održavanja svog računa kod banke ima i privatno zdravstveno osiguranje.

“Tako da, čitajte ugovor, tu se navodi šta sve ima, pitajte bankara”, poručio je Vasić.

Ističe da je dozvoljeni minus najskuplji, da oko 940.000 klijenata u Srbiji ima dozvoljeni minus, ali da ga koristi manje od 50 odsto njih.

“Ako već morate da ga uzmete, onda ga uzimte u kratkom vremenskom roku i sa manjim iznosima. Možete da vidite u banci koja je zamena – kreditna kartica, gotovinski ili potrošački kredit i slično”.

Govoreći o tome da li su krediti u Srbiji skupi, Vasić je naveo podatak da je 2011. godina cena prosečnog kredita u dinarima bila 17,78 odsto, dok je danas 7,34 odsto (ponderisana kamatna stopa).

Cena stambenog kredita u evrma je 2011. godine bila 8,54 odsto, a sada je 2,48 odsto, dodao je Vasić.

Sa druge strane, u Nemačkoj ta kamata u evrima iznosi između 1,5 i 2,5 odsto, a Vasić kaže da cena zavisi od mnogo faktora, kao i da veruje da će Srbija u narednim godinama dostići i te kamate, kada bude imala tzv. investicioni rejting, s obzirom da smo ga kao zemlja skoro dostigli.

“Veliki pad kamata u Srbiji je rezultat svega što je urađeno prethodnih godina u finansijskom sektoru, naglasio je Vasić.

Pojedini mediji su objavili da onaj ko je do sada svako SMS obaveštenje plaćao 70 dinara, sada plaća 100 dinara, zatim da je za 200 dinara ili 66 odsto skuplja usluga zamene kartice ukoliko je ukradena ili izgubljena, pa se umesto 300 dinara sada plaća za to 500 dinara, kao i da je uvedena i naknada za proveru stanja na bankomatu uz pomoć kreditne kartice od 40 dinara.

Izvor