Koliko često čitamo stripove?

Više od petnaest godina sadašnji gitarista Goblina Leonid Pilipović je aktivan stvaralac u francuskom stripu, jednoj od četiri najrazvijenije “industrije” stripa u svetu i jedne od najznačajnijih kulturnih posebnosti ove zemlje.

strip,, knjige

Ono što je manje poznato široj javnosti u Srbiji jeste da su strip crtači iz Srbije poput Lea, a ima ih mnogo koji se profesionalno bave devetom umetnošću za inostrane izdavače, u samom svetskom vrhu. Na žalost, izdavaštvo u zemlji ne prati taj trend, a mnogo toga je nestalo i u samoj kulturi čitanja stripa.

“Neko će to pravdati sveopštom situacijom. Mi smo izgubili taj neki korak koji smo imali ranije, tu kulturu čitanja stripova smo isto izgubili, to treba vratiti, tako da, kao što sam rekao, što se autorstva tiče – sam vrh, a što se izdavaštva tiče – pa, prosudite sami”- kaže Pilipović.

Da publike ima svedoči i novootvorena striparnica u Subotici, jedna od retkih zemlji. Traže se savremena popularna izdanja koja se štampaju u tvrdom povezu i bogatoj likovnoj opremi po licenci na srpskom jeziku, ali i sve ono iz Evrope do čega se devedesetih nije mogli doći.

“Ne mogu da kažem da li je popularniji, ali je situacija svakako bolja, imamo više stripova na trafikama. Recimo, ja kada sam bio klinac, stvarno je bilo teško naći nešto osim stripoteke i Politikinog zabavnika, gde ste mogli pročitati strip. Tako da je u neku ruku situacija bolja. Ali, kažem, nije sjajna i uvek može biti bolja”- kaže Uroš Jagodić iz striparnice “300 čuda”.

Deveta umetnost danas neraskidivo je povezana sa sedmom – filmom. Dok holivudski akcioni junaci likove crpe iz stripa, tako je i strip preuzeo dosta toga u smislu tehnike iz filma. I uživa u promociji koju dobija na ovakav način. Jer uvek ima onih koji veruju da je ono što je među koricama vrednije od onoga što je iz njih pretočeno na filmsku traku.

Izvor