Što virus korona bude duže među ljudima, više će mutirati

Za osnovni oblik SARS-CoV-2 napravljena je vakcina. Međutim, postavlja se pitanje šta je sa mutiranim oblicima – britanskom, južnoafričkom, brazilskom varijantom virusa i da li vakcina štiti i od njih.

3d, slika, zamrznuti, virus, kovid, korona

Virusolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Ana Banko kaže za Tanjug da su istraživanja pokazala da odobrene vakcine imaju efekta i na mutirane sojeve, da najmanje zabrinjava britanski soj, ali da je efikasnost vakcina smanjena na južnoafričkom soju.

Napominje da su dosadašnje studije o efikasnosti vakcina na mutirane sojeve virusa nedovoljno obimne i da je potrebno više vremena.

“Proizvođači vakcina su u ovom trenutku dali najlošije rezultate za Novavaks i Džonson i Džonson, čije vakcine tek treba da se odobre. Njihova efikasnost za osnovni oblik SARS-CoV-2 je oko 90 odsto, a efikasnost na južnoafričku varijantu virusa pada na 50 do 60 odsto”, rekla je Banko.

To znači da južnoafrički oblik mogu da prepoznaju antitela koja su se razvila u organizmu prirodnim putem (infekcijom) ili vakcinacijom, ali će efikasnost antitela biti znatno niža u zavisnosti od vakcine.

Banko objašnjava da SARS-CoV-2 spada u RNK viruse i da oni imaju osobinu da mnogo više mutiraju nego DNK organizmi.

Poredeći ga sa drugim RNK virusima, recimo sa gripom, virus korona mutira manje, ali je problem što je trenutno mnogo ljudi zaraženo i što pandemija dugo traje te se mutacije nakupljaju.

Mutacije, u najvećem broju slučajeva, nemaju nikakav značaj ili su čak štetne za virus. Međutim, kada je ogroman broj ljudi zaražen i kada pandemija dugo traje, dešavaju se i promene koje virusu omogućavaju bolji i duži opstanak među ljudima.

Čak se pokazalo da kod pacijenata koji nemaju zdrav imuni odgovor (imunosuprimirani bolesnici), virus se zadržava u telu više meseci, te da dolazi do mutacije virusa u organizmu pacijenta.

“Sumnja se da je i britanska varijanta virusa tako nastala. To je jedan od mogućih objašnjenja”, navela je ona.

Mutacija virusa ima mnogo, ali su u ovom momentu za čovečanstvo najvažnije one koje su vezane za S protein, a to je mesto kojim se virus vezuje za ćelije čoveka. One virusu omogućavaju lakše i brže vezivanje za ljudski organizam, što za čoveka nije dobro.

Takođe, mutacije na ovom mestu otvaraju mogućnost da virus izbegne imunski odgovor. Ukoliko su značajne izmene na tom proteinu, antitela koja se stvaraju kod čoveka preležanom infekcijom ili vakcinacijom ne prepoznaju tako izmenjen S protein, što znači da nas antitela više ne štite.

“Zato su te mutacije nama najznačajnije. Za sada je dokazano više od 20 mutacija koje se nalaze na ovom nivou”, pojasnila je Banko.

Navodi da je za britansku varijantu virusa dokazano da se brže širi, a da južnoafrička i brazilska varijanta virusa zabrinjavaju po pitanju efikasnosti našeg imunskog sistema.

“Poslednjih nekoliko nedelja su vrlo obimna istraživanja na tom polju da li nas vakcine štite i od tih varijanti i da li nas prethodno stečena antitela iz preležanog kovida štite. Dosadašnje studije, koje su nedovoljno obimne jer nije prošlo dovoljno vremena, govore da naša antitela mogu prepoznati i te varijante ali da je efikasnost antitela ipak niža nego što je sa dominantnim varijantama ali i sa britanskom. Dakle kod britanske varijante ne postoji ta opasnost, međutim kod južnoafričke postoji”, ističe Banko.

Kada se može očekivati vraćanje uobičajenom načinu života kakav je bio pre pandemije niko precizno ne može da kaže, to zavisi od više faktora- koliko je građana do sada inficirano virusom, ali i od obima vakcinacije, a to u svim zemljama nije isto jer nisu svima isto dostupne vakcine.

“Mi ovde imamo globalni problem. Lokalno rešavanje problema neće nas potpuno relaksirati i omogućiti normalu što se tiče kvaliteta života koji smo imali. Mi se borimo sa vremenom. Brzina vakcinacije je važna ne samo da se suzbije pandemija, već da se skrati vreme preživljavanja virusa u ljudima, kako bi se on što manje menjao i pravio nam budući problem“, pojasnila je Banko.

Vakcinacijom će se, navodi, sprečiti i širenje virusa. To potvrđuju najnoviji podaci AstraZeneke (proizvođač vakcina) koji kažu da bi vakcina, osim sprečavanja obolevanja, mogla da utiče i na smanjenje prenošenja virusa.

„U svojim preliminarnim istraživanjima vakcinisanih osoba oni su im redovno radili PCR test, bez obzira da li su imali simptome ili ne. Dokazano je da je transmisija virusa kod vakcinisanih za dve trećine manja nego kod onih koji nisu. To je važan rezultat koji nam govori da vakcina štiti od obolevanja, ali bi mogla i da utiče na smanjivanje transmisije virusa“, naglašava Banko.

Sprečavanje prenošenja virusa važno je jer ima osoba koje ne mogu da prime vakcinu – trudnice, deca do 16 godina, imunosuprimirani pacijente.

Na pitanje koliko dugo antitela mogu da nas štite od virusa, naša sagovornica kaže da se kod preležane infekcije antitela zadržavaju minimum šest meseci, ali da kod težih oblika infekcije imunitet duže traje.

“Trajanje samog imuniteta ne zavisi samo od antitela. Imamo i memorijski imunitet koji bi trebalo da nas dovede u situaciju da sa ponovnim kontaktom sa virusom ponovo sintetišemo antitela“, navela je ona.

Koliko se zadržavaju antitela u organizmu kod vakcinisanih osoba još se precizno ne zna, ali se u narednom periodu očekuju i ti rezultati.

Virusolozi veruju da će imunitet koji daje vakcina duže da traje od prirodnog imuniteta.

Na pitanje da li će se građani koji su sada vakcinisani morati da se vakcinišu i na jesen Banko odgovara: „Ne verujem da će na jesen, ali u nekoj budućnosti možda da“.

Izvor