DOPISNICA IZ BANATA – Ljubomir Živkov: Ajfelova peta

FARKAŽDIN –

Da opišem sve dedine veštine bio bi mi potreban svežanj dopisnica, najmanje petnaest komada, što je po ondašnjim cenama bilo sto pedeset dinara: od drveta je mogao da odelje sve što zamisliš, puška koju mi je napravio od colove daske bila je umanjena lovačka jednocevka, kao violina četvrtinka naspram prave violine, sa kundakom istovetnim kao na pravim puškama, od pleka je napravio elipsasti ram za obarač, i sam obarač, od eksera odgovarajućeg kalibra, stari kaiš, podešen za moja ondašnja pleća, da je okačim o rame, nemaš i neku gvozdenu cev, pitao sam ga, uveren da bi mogao praviti rekvizite za pozorište, možda i za film, čiji su poslenici uveliko snimali u Tiganjici, ne treba ti cev, imaš ovu drvenu, izrezo sam ti i nišan i mušicu, nema ni Tito taku!

...

dopisnica, iz, banata, drva, drvoseca, secenje, drva, ogrev

Sonice, drvene, za dva deteta, isto je sam napravio, lepe i stabilne, doduše i teže od kupovnih koje su iznad uzanih i pokovanih solinaca imale tanke daščice, napravio je sam jasle od cimenta, i za konje i za krave, deo za krave imao je svodove, opervažene luksuznijom cigljom, da bi mu uspeo luk, oko koga su se Etruščani svojevremeno dosta namučili, proveo je jedan dan sa majstorom Zaretom dok je ovaj po službenoj dužnosti pravio jasle negdi na kraj sela, ne znam više kod koga, i nemam koga da pitam, Zare docnije vidi kod nas kako je dobro potkradan: “A zoto ti dangubiš, praviš meni društvo…”

dopisnica, iz, banata, vrata, beskucnici, stara, kuca, supa

U dedinoj nadležnosti je divljač, zečije kože, lisičije krzno, stvorenja koja lišiš života ima propisno i odma da odereš, od ribe je znao da spemi sva tad poznata jela, višak je išao u salamuru, ili je sušen, samo je deda pokivao sve motike i kose, pravio sapišta za vile, patosao sam avliju, opredelivši se za riblju kost, možda viđenu tamo di je bio u ropstvo, uzeo bi sa šporeta šerpenju ili lonac u kome je vrila supa, ili krompir paprikaš, i stavio bi posudu na dlan, kako se ne ispečeš, pitam, dole nije tako vrelo kao što svi mislu, oćeš da probaš, nisam do danas izveo taj naučni ogled, ali je bilo još nešto: u bakraču se tope čvarci, deda još malo podvrne ionako zasukan rukav, i zagnjuri ruku, na kojoj je istetovirana glava konja, u masne mehuriće koji su se i čuli, ljudi bi se smešili smeteno, vrteći šubarama levo-desno, žene bi uz prikladno “ju-ju-ju” nastavile iznad stajskog đubreta da peru i ispiraju svinjska creva za kobasice; letnja dedina glavna tačka bila je da kad sadene slamu človi na vrhu, njegov znak interpunkcije da su i žetva i vršidba iza nas, poslednja dedina naopačka vertikala je bila u pretposlednjem letu njegovog života, da, već sam imao OTO, upao sam u cajtnot, iako sam i sam umeo da napravim na primer nož, sa lepom drškom od parčeta daske, i sa sečivom od pleka kome sam sekačem, čekićem, pilom i šmirglom strpljivo davao željeni oblik; plek je na neradnom delu mao špic koji je ulazio duboko u središte drške, prethodno donekle probušeno šilom, i deda mi poslednje veče uoči predaje domaćeg napravi drvena kolica, maorska, visoka jedan pedalj, verna i impresivna, učiteljica mi je, uprkos izvesnoj podozrivosti koja mi nije bila promakla dala peticu, da bi je nakon blagovremene usmene dostave učenika P.Đ. preinačila u jedinicu…

dopisnica, iz, banata, kotao, katlanka, cvarci, disnotor, sinjokolj

Pa ipak, u dedinom renesansnom, zanatima okrenutom biću počeo sam da uočavam i poneku pukotinu. Vezač za kosačicu, nad čijim je štelovanjem otišao mnogi dedin i moj radni sat (imao sam sedam godina), zatrovao nam je dva leta, dve kosidbe, jer bi iz mašine ispadali nevezani snopovi, što sam ja sa metalnog sedišta na vrhu kosačice odmah javljao onome ko vodi konje, možda je dedi naprosto nedostajao neki fabrički deo, ili alat za obradu čelika, ali ko bi pisao “Meliharu” da nam fali to i to, i kad bi to stiglo?

dopisnica, iz, banata, svinjokolj, disnotor, kobasice, svargle, kobasica, svargla

Deda bi vezač nanovo opravio, što znači da ga je razumeo, i vezač bi vezivao, sekač bi opet sekao ličinu iznad tog fabričkog čvora, ali već sutradan, opet bi počeli da ispadaju nevezani snopovi, dangubili smo toliko da se izjalovio naš san da kosimo i drugima i da mašinu isplatimo već u prvoj sezoni, uglavnom je na dedino sveznanje i na njegovu svemoć pala senka, kao što nad zlatnim žitom, kome ne vidiš kraj, ili nad štrnjikom, pređe senka oblaka, kako si spora, senko, a kako ipak brzo odmičeš, i nestaćeš ubrzo iz vidokruga, ili ćeš nestati i sa lica zemlje, shodno zakonima optike koji važe i u ataru, da, dan je ceo blještav, i te se svetlosmeđe površi koja je nečujno otklizila prema Tancošu uveče niko i ne seća.

dopisnica, iz, banata, suton, predvecerje, zalazak, sunca, vece

Serijal “Dopisnica iz Banata” možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

[embedded content]

Izvor