Jovanović: Ne podgrevati preterana očekivanja od Francuske u vezi sa KiM

Jovanović, osvrćući se u razgovoru za Tanjug na zaključke posete predsednika Srbije Parizu ističe da partnerstvo i odnosa sa Parizom zasnovane na obostranim interesima svakako treba negovati, ali da, kako kaže Francusku ne treba mnogo čašćavati odrednicom “prijateljstva”

vladislav jovanovic wide jpg

“Francusku ne treba mnogo ‘čašćavati’ već bi je trebalo polako navikavati na mogućnost da se sama ‘ohladi’ od priznavanja Kosova i bude prva zapadna zemlja koja će izvući pouke iz prenagljenog poteza priznanja nezavisnosti južne srpske pokrajine i da, ako ne odmah, natenane hladi odnose sa tzv. Kosovom”, ističe Jovanović.

Bivši diplomata pozdravlja, kako kaže, “velike stvari” vezano za dogovore i projekte u ekonomskoj sferi sa Francuskom u koje će biti uključene francuske kompanije i kaže da je Francuska, zapravo, u tom pogledu “otkrila” sebe.

“Ona je uvidela da postoji puno praznog prostora koji sa svojom privredom može da popuni. Dobro je što i na taj način produbljujemo sećanje na istorijsko prijateljstvo, ali, ponavljam, ne bi je trebalo preterano nagrađivati”, napominje Jovanović, navodeći da je prijateljstvo sa Francuskom “istorijski ograđeno”, a da u novije doba “i nije baš potvrđivano”.

U tom smislu, Jovanović ukazuje da je Francuska na početku krize povodom raspada bivše Jugoslavije bila, kako smatra, “iskorišćena” od, pre svih, Nemačke, ali i drugih evropskih zemalja, za pritisak na tadašnje srpsko rukovodstvo.

“Tada je preko Francuske Srbija nagovarana da prihvati međunarodnu mirovnu konferenciju u Hagu 1991. godine i tada se govorilo da je konferencija samo pitanje dobre volje i da ne postoje opasnosti čime je, u stvari, obmanula srpsko rukovodstvo a Nemačka se samo ‘poslužila’ Francuskom”, navodi Jovanović.

Upitan da prokomentariše uspostavljanje diplomatskih odnosa tzv. Kosova i Izraela te da li postoji opravdana bojazan da i druge zemlje, poučene primerom Izraela, posegnu za tim, Jovanović odgovara da ta bojazan postoji, ali da izvesne opasnosti postoje i za sam Izrael.

“Izrael je uspostavio pune diplomatske odnose sa jednom terorističkom državom, uspostavljenom uz akt direktne agresije na Srbiju i tada Saveznu Republiku Jugoslaviju. Sâm Izrael daje argumente da se bori protiv palestinskog terorizma pa je pitanje da li će i nadalje moći taj argument da koristi”, navodi Jovanović.

On dodaje da postoji mogućnost da se neke zemlje bliske Izraelu, a naročito, kaže, onaj deo arapskih i muslimanskih zemalja koje se pod uticajem i nagovorom SAD nalaze “blizu” priznanja Izraela, odluče na sličan korak.

“Ali, ne treba ispustiti iz vida i jednu činjenicu da mnoge muslimanske zemlje koje su priznale Kosovo, mogu da izmene tu odluku – npr. Turska je već nagovestila razočaranost time što će tzv. Kosovo da otvori ambasadu u Jerusalimu… Neizvesno je kako će stvari dalje ići”, ističe Jovanović.

Imajući u vidu da Vašingtonski sporazum predviđa obaveze obeju strana da se uzdrže od aktivnosti na međunarodnom planu – Srbije da ne lobira za “otpriznavanje” Kosova, a Prištine za priznavanje i pristupanje međunarodnim organizacijama, Jovanović naglašava da bi, nakon poteza Izraela, Srbija trebalo da nastavi putem kojim je išla, da nastavi sa inicijativom za privlačenje priznanja.

“Ovaj korak Izraela treba da smatramo kao ‘oslobađanje’ od prihvatanja obaveza da stanemo sa akcijama kod drugih zemalja da povlače priznanje. Dobijamo ‘slobodne ruke’ da nastavimo putem kojim smo išli, a to je jedini način da otklonimo i zaustavimo maglu ispred nas koja treba da nas spreči da ne vidimo – ‘da Zapad u stvari želi da stvar završi uz naše prekrštene ruke'”, ocenio je sagovornik Tanjuga.

Po njegovom mišljenju, Vašingtonski sporazum nije “švedski sto” sa kojeg se može uzimati ono što se želi, a istovremeno odbacivati ono što se ne želi, napominjući da Srbija nema adut kojim može naterati drugu stranu da primeni one odredbe koji u samom sporazumu, po oceni zvaničnika Srbije, idu Srbiji u prilog (energetska diversifikacija jezera Gazivode, pristupanje tzv. Kosova u “mali Šengen”, sloboda kretanja itd.).

Saglasan je sa ministrom spoljnih poslova Srbije kada kaže da treba videti da li će se zvaničnik Stejt departmenta SAD Metju Palmer tako vatreno zalagati za ispunjenje odredaba u Vašingtonskom sporazumu koje odgovaraju Srbiji kao što se zalagao za uspostavljanje diplomatskih odnosa tzv. Kosova i Izraela.

“Taj sporazum se kao i svaki drugi mora integralno primenjivati. Sada se postavlja pitanje opstanka samog sporazuma. Jer, ako se samo izvlači jedan deo sporazuma dok se istovremeno drugi delovi izbacuju, onda je to prestanak važenja sporazuma”, odgovara Jovanović.

Izvor