Kostić: Teško je potkopati poziciju da je tzv. Kosovo srpsko

”Istovremeno, neophodno je intenzivnije raditi i sa dostupnim međunarodnim partnerima i sa zainteresovanim Albancima kako bi se rešavali problemi kojih je sve više. De jure i de fakto. Posmatrano iz prvog ugla, politički subjekti pokušavaju da ugovorima regulišu međusobne relacije, pa tako, direktno ili indirektno i međunarodne odnose”, rekao je Kostić u intervjuu za Sputnjik.

kosovo, i, metohija, kim, prizren

Posmatrano iz drugog ugla, kako navodi, svetska politika funkcioniše po pravilu “što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu”.

”Pomenuti subjekti, a tu se prevashodno radi o državama, razlikuju se po svemu, pa se hijerarhija u svetskom političkom sistemu uspostavlja prema relativnom odnosu vojne, političke i ekonomske moći. Tako se, sa jedne strane, uočava tendencija normativnog regulisanja, a sa druge strane sasvim obrnuti trend kada nekima postojeći formalni okvir postane preuzak ili kada se jednostavno promene okolnosti u njihovu korist”, kaže predsednik SANU.

Na pitanje Sputnjika, ”čije je Kosovo ako nije srpsko”, Kostić podseća da sa formalne strane, albanski političari jesu jednostrano proglasili “nezavisnost” uz priznanje moćnih zapadnih i pojedinih uticajnih muslimanskih država, ali i da sa druge strane ”ta državolika tvorevina” nije priznata od ovog drugog, nezapadnog dela sveta, niti je članica u najvažnijim međunarodnim organizacijama.

Korak koji je za Prištinu neophodan jeste, kako navodi Kostić, ulazak u UN, za koje je “kosovska problematika” uređena Rezolucijom 1244, koja, uprkos svim nakaradnim i kreativnim tumačenjima, posmatra ovu teritoriju kao deo Srbije.

”Čak i kada bi se obezbedilo “ćutanje Srbije” na pokušaj “uguravanja” nove članice u sistem UN, Moskva i Peking bi, zbog svojih interesa, mogli vetirati taj predlog. Otuda i neumorno ponavljanje raznih lobista da se “proces mora završiti međusobnim priznavanjem”’, pojašnjava Kostić.

On dodaje i da je ujedinjenje sa Albanijom, pored ostalog, nemoguće i zbog raznih tačaka ustava tzv. Kosova, koji je, kako navodi, podređen planu Martija Ahtisarija.

”U prevodu, nemoguće je Haradinajevo “ujedinjenje sa Albanijom”. Oko ovoga, inače, postoji još jedna prepreka iz člana 1. tačke 3: “Republika Kosovo nema nikakve teritorijalne zahteve prema bilo kojoj državi ili delu države, niti će tražiti ujedinjenje sa bilo kojom državom ili delom države”. Ni najžešći albanski lobisti nisu govorili o promeni ovog “Ahtisarijevog instrumenta”, njihova namera je da ostave “kosovske institucije” u svojevrsnom “zarobljeništvu”, tu bi se samo i isključivo pitao NATO, čak i kada bi sutra opostili prijem u UN”, rekao je, pored ostalog, Kostić.

On ističe i da ovakvo Kosovo nije samo “zarobljenik NATO”, već i “zatočenik” kriminalnih gangova koji ovlašćenja i “državne institucije” (zlo)upotrebljavaju za širenje svojih nelegalnih biznisa.

”Sa formalne strane, dakle, imamo protektorat NATO koji je jednostrano proglasio nezavisnost na teritoriji Srbije. I tu “nezavisnost” su podržale ključne članice NATO. Sa faktičke strane taj protektorat je institucionalno neizgrađen i sistemski nesređen, samim tim i dugoročno “zaglavljen” sa pregršt problema. I tim problemima Srbija će morati da se bavi u bilo kojoj varijanti, pošto predstavljaju prvorazrednu pretnju nacionalnoj bezbednosti, od organizovanog kriminala, do islamskih fundamentalista i ostalih “povratnika” sa bliskoistočnih ratišta”, smatra Kostić.

Izvor