Prva ispitivanja: mRNA-1273 vakcina pokreće imuni odgovor, otkriveno šta sve usporava virus

Ova kompanija je prijavila da su u krvi prvih osmoro ljudi koji su primili vakcinu pronađena neutralizujuća antitela, kao i da je odgovor njihovog imunog sistema bio sličan onom koji postoji kod ljudi koji su zaraženi korona virusom, preneo je BBC.

vakcine, vakcinacija, korona, virus, 13

Na pronalaženju vakcine protiv korona virusa trenutno radi oko 80 timova širom sveta, a američka kompanija Moderna je prva koja je testirala eksperimentalnu vakcinu na ljudima. Ispitivanja ove vakcine predvođena su od strane američkog Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti.

Vakcina mRNA-1273 sadrži mali isečak genetskog koda korona virusa koji ne izaziva bolest niti simptome COVID-19, ali pokreće odgovor imunog sistema i dovodi do stvaranja antitela koja neutralizuju korona virus, kako pokazuju dosadašnja ispitivanja.

Međutim, testiranje na antitela se do sada dogodilo samo kod prvih osam ljudi od 45 koliko je uključeno u istraživanje.

Ljudima uključenim u istraživanje davane su vakcine sa malom, srednjom i velikom dozom, a najviše neželjenih efekata prijavljeno je u ovoj poslednjoj grupi.

Međutim, iz Moderne napominju da su oni koji su dobijali vakcinu sa najnižom dozom imali antitela na istom nivou kao i pacijenti koji su se izlečili od COVID-19, dok je kod onih koji su primali vakcinu sa srednjom dozom značajno premašen taj nivo.

Ovo je prva faza u testiranju vakcine koja ima za cilj da utvrdi da li je ona bezbedna, pre nego efikasna.

Trenutni rezultati ukazuju na to da vakcina poseduje potencijal da zaštiti od korona virusa, a obimna klinička ispitivanja koja će početi u julu trebalo bi da pokažu da li je to zaista tako.

Tim dr Đikića otkrio šta još usporava korona virus

Direktor Instituta za biohemiju (IBC2) u Frankfurtu Ivan Đikić izjavio je danas da je naučni tim tog instituta uspeo da isprati kako se ljudske ćelije menjaju nakon infekcije korona virusom i da su otkrili jedinjenja koja su usporila ili zaustavila razmnožavanje virusa.

“Kultura otvorenosti, ulaganja u tehnologije i podsticanja kreativnosti naučnika, kao i bliska saradnja biohemičara i virologa doprineli su ovom uspehu. Projekt je započeo pre samo tri meseca i već je podstakao nove terapijske pristupe protiv COVID-19”, rekao je Đikić, prenela je zagrebačka N1 tv.

Tim biohemičara i virologa na Univerzitetu Gete u Frankfurtu testirao je niz jedinjenja u laboratorijskim modelima, a dobijeni rezultati omogućuju da se potraga za aktivnom supstancom suzi na mali broj već odobrenih lekova.

Među otkrivenim koji deluju na sprečavanje širenja virusa su i dve nove potencijalne terapijske strategije za tretmane COVID-19, poput leka koji blokira metabolizam nukleinskih kiselina samog virusa (ribavirin) na kojem su klinička ispitivanja već započeta.

Drugi potencijalni lek deluje na metabolizam ugljenohidrata u ljudskim ćelijama, jer je pokazano da 2DG (2-deoksi-D-glukoza) blokiraju glikolizu, važan metabolički put u širenju korona virusa.

Američka firma Moleculin Bioteć poseduje potencijalni lek koji se zove WP1122, a deluje slično kao 2DG. Najavili su pripremu kliničkog ispitivanja na osnovu rezultata iz Frankfurta.

“Zahvaljujući tehnologiji mePROD koju smo razvili na IBC2 bili smo po prvi put u mogućnosti da pratimo ćelijske promene nakon infekcije SARS-CoV-2. Činjenica da naši nalazi sada mogu podstaći dalja istraživanja u svrhu razvoja lekova, definitivno je veliki pomak”, rekao je šef laboratorije na IBC2 Kristijan Munh.

Profesor Jindrih Cinatl sa Instituta za medicinsku virologiju objasnio je da je uspešna upotreba supstanci koje su komponente već odobrenih lekova izvrsna prilika u borbi protiv korona virusa.

“Te su tvari već dobro okarakterisane, a znamo kako ih pacijenti tolerišu. U trci s vremenom naš rad sada može dati važan doprinos koji pravci obećavaju najbrži uspeh”, rekao je ovaj profesor.