“Kavasaki sindrom” u Srbiji ima dvoje dece, veza sa koronom upitna

Deca su na lečenju u Institutu za majku i dete u Beogradu.

deca, dece, igracke, igraliste, zakljuciti, ilustracija

Kavasakijeva bolest ili Kavasakijev sindrom je relativno retka autoimuna bolest, a klinička slika uključuje vaskulitis, zapaljenje krvnih sudova.

Bolest se najčešće javlja kod dece ispod pet godina starosti.

Simptomi ove bolesti su temperatura, konjuktivitis, promene na usnama i usnoj duplji, promene na rukama i nogama, osip, uvećanje limfnih čvorova na vratu.

Janković: “Kavasaki sindrom” redak, veza sa koronom upitna

Imunolog sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj Srđa Janković kaže da u Srbiji, do sada, nije utvrđeno da je neko dete imalo korona virus i “Kavasakijev sindrom”.

Upitan za pojavu “Kavasakijevog sindroma” kod oko 200 dece u Evropi, a koji se dovodi u vezu sa oboljenjem Covid-19, Jankovć je rekao da ta uzročno-posledična veza nije sa sigurnošću utvrđena.

“Široka lepeza virusa može da bude okidač za tu reakciju, to je gotovo uvek neki virus. Da li može i SARS-Cov-2 da bude okidač, nema čvrstih dokaza. U Srbiji nismo imali nijedan slučaj da je bilo povezano, ni vremenski, da neko dete ima Kovid-19 i Kavasakijev sindrom”, rekao je Janković.

On je istakao da srpski pedijatri znaju za taj sindrom i da su imali takve pacijente, ali ne vezano za kovid-19.

Janković je objasnio da je posredi veoma redak sindrom, koji prati snažna zapaljenska reakcija, koja se ispoljava kod deteta koje ima određenu genetsku predispoziciju.

“U svakom slučaju je veoma redak sindrom. Simptomi su visoka temperatura i drugi slični kod zapaljenskih reakcija i ako se ne leči, postoji opasnost da dođe do oštećenja srca. To naravno može da se spreči terapijom”, istakao je Janković.

Povodom porasta broja novoobolelih poslednjih dana, on je kazao da ne sme biti opuštanja, i da se moraju slediti sve preporuke nadležnih.

“Rast jeste zabrinjavajući ali je olakšavajuće za opštu sliku da se radi o zatvorenim kolektivima i da su na vreme otkrivena potencijalna žarišta. Nadamo se da to neće uticati na opšti tok epidemije”, zaključio je Janković.

Vukomanović o vezi između kavasaki bolesti i Covid infekcije

Iako još nije poznata uzročno posledična veza između kavasaki bolesti i COVID-19 infekcije, u Srbiji su zabeležena dva slučaja adolescenata koji su uz tu bolest imali pozitivna antitela na korona virus, rekao je zamenik direktora tog instituta Vladislav Vukomanović.

Poslednjih nekoliko nedelja, čak i meseci u SAD i u Zapadnoj Evropi, kako kaže, a naročito Velikoj Britaniji bilo je takvih bolesnika.

U pitanju su, kako navodi, deca, često adolescenti sa visokom temperaturom, dijarejom, bolovima u stomaku praćenih malaksalošću, pa čak i šokom i kod te dece potvrđeno je prisustvo COVID-19 virusa.

“Koja je uzročno-posledična veza takve simtpomatologije koja podseća na kavasaki bolest i COVID-19 virusa, za sada još nije poznato. To postaje problem jer je u najmanje jednom slučaju zabeležen smrtni ishod, a kod značajnog broja bolesnika morala je da se primeni intenzivna terapija”, kazao je Vukomanović za Tanjug.

Sreća je, kako kaže, što je epilog bolesti dvojice adolescenata u Srbiji veoma dobar i da imaju zadovoljavajuće nalaze.

“Na institut su došli sa znacima srčane slabosti i primenili smo lekove koji pojačavaju rad srčanog mišića, a zovu se imunoglobulini. Rezultati su veoma dobri i nadamo se da će deca ići dalje ka ozdravljenju”, rekao je zamenik direktora Instituta za majku i dete.

On objašnjava da je kavasaki autoimuna bolest, koja dovodi do oštećenja malih i srednjih krvnih sudova, a najznačajnije su koronarne arterije, odnosno srčane, zbog kojih može doći i do infarkta srca.

“Najteža posledica kavasaki bolesti je infarkt srca koja se pre primene imunoglobulina, javljala čak u četvrtini slučajeva. Sada je pojava aneurizmi i proširenja na koronarnim i krvnim sudovima čak pet puta manja, a još je veća sreća što su prolaznog karaktera. Međutim kod nekih pacijenata može doći do teških oštećenja srčanih sudova i do pojave džinovskih aneurizmi u kojima se stvaraju trombovi i koji mogu dovesti do infarkta i smrtnog ishoda”, kazao je Vukomanović.

U Institutu za majku i dete do sada je obično bilo desetak slučajeva dece koja boluju od kavasaki bolesti i najčešće su to bila deca do pet godina, a veoma retki su bili slučajevi adolescenata.

Vukomanović navodi da se uzročno-posledična veza kavasaki bolesti i COVID-19 i dalje ne zna, pre svega jer se ne zna dovoljno o COVID-19, ali dodaje da su naši stručnjaci dobili poziv Evropskog udruženja za pedijatrijsku kardiologiju da učestvuju u zajedničkom istraživanju, te da se nada da će to pomoći da se dođe do odgovora o tome kakva je veza između virusa i kavasaki bolesti.