Eskobarovi nilski konji postaju problem za Kolumbiju

Eskobar je na vrhuncu narko vladavine 1980. godine iz Afrike prošvercovao četiri nilska konja za svoj privatni zoo vrt koji je bio deo njegovog ogromnog ranča na hacijendi Napoles smeštene između grada Medeljin i kolumbijske prestonice Bogote, a u kome su živeli i nojevi, žirafe, antilope i slonovi.

nilski, konj

Tri ženke i jedan mužjak živeli su u početku na velikom jezeru na imanju na kome su se danju opuštali a noću šetali. Eskobar je dozvoljavao ljudima da dolaze i razgledaju životinje, nakon njegovog ubistva 1993. hacijenda je propala, životinje su našle novi dom ali niko, kao ni danas nije želeo da zbrine nilske konje , ponekad agresivna stvorenja koja mogu biti teška i nekoliko tona.

Četiri decenije kasnije, oni su postali divlji, deo njih je pobegao sa imanja i sada živi u Magdaleni, najdužoj kolumbijskoj reci.

Po procenama ih ima i 80, a kako stručnjaci kažu u narednih 10 godina moglo bi ih biti i 150. 

Karlos Valderama, veterinar lokalne ekološke grupe koji je, kako se navodi prvi uradio hiruršku sterilizaciju nilskog konja u divljini, kaže da nije optimista da problem tako može da se reši.

“Životinja je bila toliko velika da nam je bila potrebna dizalica, postupak je trajao 12 sati. Ono što je još značajnije, jeste da je urađen u Kolumbiji hiljadama kilometara od njihovog prirodnog staništa u Africi”, rekao je Valderama za DW.

Podseća da u prirodnom afričkom staništu njihova populacija zavisi od sezonskih suša, koje im ograničavaju hranu i teritoriju, ali i da svega toga nema u Kolumbiji. Nemaju ni prirodne neprijatelje iako je blizu imanja bilo jaguara koji su, kako dodaje, premali da bi napali jednog nilskog konja.

“Jaguar je naš najveći predator, ali on ima sto kilograma u poređenju sa dve ili tri tone koliko teži nilski konj i on tu ništa ne može”, rekao je Valderama.

Biolozi opet kažu da nilski konji narušavaju eko sistem i zagađuju reku. “Bakterije mogu dovesti do smanjenog nivoa kiseonika u vodi i uzrokovati smrtnost riba i štetno cvetanje algi.” rekao je stručnjak Univerziteta u Kaliforniji Džonatan Šurin.

Neki rešenje vide u izgradnji rezervata, ali Kolumbija za to nema 500.000 dolara,

Valderama, kaže da i da ih je video i na udaljenosti od 250 kilometara od hacijende.

Ribari se plaše tih džinova, koje noću ulaze na imanja, jedu useve i nekada slučajno zgnječe manja goveda, rekao je on i dodao da nijedan čovek nije stradao zbog njih.

Kaže da je opasno što ih Kolumbijci doživljavaju kao slatke životinje iz crtanog, pa bebe donose kući, dok su u Africi svesni njihove opasnosti ako im neko uđe na teritorij

Eskobar je ubijen 1993. dan nakon 44. rođendana. Bio je na Forbsovoj listi najbogatijih na svetu. Iako je nemilosrdno ubijao sve koji su se usudili da mu stanu na put,a smatra se da ih je bilo oko 4.000, pomagao je siromašnim. Beskućnicima je sagradio više stotina kuća. Na njegovoj sahrani bilo je 26.000 ljudi.

Do 1975. godine imao je ustaljene rute po kojima je prevozio drogu na obalu SAD, najviše u Majami i Njujork, a do 1980. mesečno i do 80 tona kokaina.

O njemu je snimljen film, glavne uloge igraju Penelope Kruz i Havijer Bradem. Netflix je nedavno najavio novi “Cocaine Hippos” upravo o nilskim konjima koje je doneo iz Afrike.