Zaštitnik: Potrebni mehanizmi za zaštitu žena od nasilja

“U situacijama krize sa najviše izazova susreću se žene sa invaliditetom, žene na selu i Romkinje, koje su i pre pandemije bile u osetljivom položaju”, navodi se u saopštenju Zaštitnika.

Ukazuje se da posledice pandemije – strah, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost, povećavaju rizik od intenziviranja nasilja u porodici, koje može dovesti i do tragičnih ishoda.

nasilje, zene, zenama

Zaštitnik građana smatra da bi veliki korak ka unapređenju zaštite žena od porodičnog nasilja predstavljalo usvajanje Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i partnerskim odnosima, i pratećeg Akcionog plana.

Na osnovu praćenja medijskog izveštavanja o nasilju u porodici, Pokrajinski ombudsman je došao do podataka da je u Republici Srbiji u 2019. godini ubijeno najmanje 27 žena u porodično-partnerskom odnosu. Najveći broj žena (19) ubijen je od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, a svaka četvrta žena je u ranijem periodu prijavljivala nasilje u porodici. U dva slučaja, ubica je u trenutku ubistva imao izrečenu meru zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi.

Gore navedeni podaci pokazuju da nije dovoljno samo osnažiti žrtve da prijave nasilje u porodici, već je neophodno da nadležni organi, ustanove i profesionalci koji rade u njima prepoznaju sve faktore rizika i blagovremeno i adekvatno reaguju na sve oblike nasilja, kako ne bi došlo da njegovog najekstremnijeg oblika – femicida.

Žene su najviše izložene rodno zasnovanom nasilju upravo u okviru porodično-partnerskih odnosa. Patrijarhalna shvatanja, koja su i dalje dominantna u našem društvu, jedan su od osnovnih razloga zbog kojih se na nasilje u porodici često gleda kao na “privatnu stvar”. Najradikalniji vid nasilja prema ženama je femicid, odnosno ubistvo žene zato što je žena, motivisano mržnjom prema ženama i željom za dominacijom i kontrolom nad njenim životom. Diskriminacija, nasilje i nejednak odnos moći se reflektuju kroz rodno zasnovana ubistva. Širom sveta, većina žena strada upravo od strane svojih sadašnjih ili bivših partnera, pri čemu ubistvo predstavlja samo eskalaciju dugogodišnjeg nasilja u vezi, bilo ono fizičko, psihičko, seksualno ili ekonomsko. Dom, mesto na kojem bi svako trebao da se oseća najsigurnije, ujedno je i mesto na kojem je najveća šansa da će žena biti ubijena.

U našoj državi još uvek ne postoje zvanični statistički podaci o femicidu, što znatno otežava analizu i sprečavanje ove pojave. Pokrajinski ombudsman podseća na važnost prikupljanja podataka, koja je naglašena mnogim međunarodnim dokumentima, poput CEDAW Konvencije i Opšte preporuke broj 19 CEDAW Komiteta, jer je bez statističkih podataka jako teško utvrditi istinsku rasprostranjenost nasilja nad ženama.

U proteklih 10 godina, više od 300 žena je stradalo u slučajevima porodično-partnerskog nasilja na teritoriji Republike Srbije. Ovo nije problem samo porodica nastradalih ili nadležnih institucija, već celokupnog društva, svih građana i svakog od nas pojedinačno. Iako se na ovaj datum sećamo nastradalih žena, na svaki oblik nasilja nad ženama dužni smo da reagujemo, ne samo danas, nego i svakog dana.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća nadležne institucije da su u obavezi da promptno reaguju na svaki vid uočenog nasilja, što je u skladu sa načelima humanosti i solidarnosti koje izgrađujemo u našem društvu.

Dodaje da je neophodno uskladiti Krivični zakonik s Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a posebno je potrebno dosledno, sveobuhvatno i blagovremeno primenjivati Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

“Smanjenju nasilja nad ženama najviše doprinosi podizanje svesti o apsolutnoj nedozvoljenosti i kažnjivosti rodno zasnovanog nasilja, u čemu izuzetno značajnu ulogu imaju mediji”, izjavio je Pašalić.

On je istakao i da mediji istovremeno imaju odgovornost da poštuju profesionalne standarde i da se uzdrže od senzacionalističkog izveštavanja, relativizacije i opravdavanja nasilnika u slučajevima ubistava žena i drugih vidova rodno zasnovanog nasilja.

Vlada Republike Srbije je 2017. godine proglasila 18. maj za Dan sećanja na žene žrtve nasilja, a datum je odabran u znak sećanja na 16, 17. i 18. maj 2015. godine, kada je čak sedam žena u Srbiji ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju.