Stižu prijave radnika protiv poslodavaca, proveravaju se

Navode i da su sproveli inspekcijske nadzore, ali da do sada inspekcija rada nije utvrdila nepravilnosti u sprovođenju propisa u oblasti radnih odnosa, te nije bilo osnova za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Ministar rada Zoran Đorđević ponovo je apelovao na poslodavce da ne otpuštaju radnike dok je na snazi vanredno stanje i najavio da će biti objavljena lista svih onih koji su nezakonito dali otkaz zaposlenima.

Prema njegovim recima, preciznije informacije imaće već danas kada krene online prijava, mada već imaju prijave radnika zbog otpuštanja.

radnici,, kikinda,, metalci,, metalostrugari,, varioci,, martin, martinov

U periodu od 16. do 19. marta inspekciji rada je dostavljeno pet pisanih zahteva zaposlenih za inspekcijski nadzor zbog otkaza ugovora u radu.

Zahtevi su podneti odeljenjima i odsecima inspekcije rada u Kraljevu i to dva zahteva kod istog poslodavca u delatnosti ugostiteljstva, i po jedan zahtev u Nišu -ugovor o radu na određeno vreme u trgovini, i Vranju -ugovor o radu na određeno vreme u hemijskoj industriji, kao i Pirotu zbog ugovora o radu na određeno vreme, u građevinarstvu.

Prilikom dva izvršena inspekcijska nadzora, utvrđeno je da je zaposlenima prestao radni odnos na određeno vreme pa nije bilo osnova za preduzimanje mera iz domena nadležnosti inspekcije rada, kažu u Ministarstvu. U narednom periodu inspekcija rada će postupati po ostalim podnetim zahtevima zaposlenih.

Takođe, u vezi sa organizovanjem radnog procesa u periodu vanrednog stanja, primenu mera za bezbedan i zdrav rad, plaćeno odsustvo zaposlenih, zaposleni kod dva poslodavca iz Novog Sada – delatnost proizvodnje su se usmeno i putem anonimnih prijava obraćali Odeljenju inspekcije rada Novi Sad nakon čega su obavljeni vanredni inspekcijski nadzori.

Zaposleni koji imaju nedoumice o mogućnostima ili načinu ostvarivanja svojih prava po osnovu rada kod poslodavaca mogu se obratiti inspekciji rada, gde mogu dobiti potrebne informacije.

Iz Ministarstva podsećaju da je pri organizovanju radnog procesa, radi zaštite bezbednosti i zdravlja zaposlenih, poslodavac dužan da postupa u skladu sa Aktom o proceni rizika na radnom mestu u radnoj okolini, da primenjuje mere za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, a u periodu vanrednog stanja i skladu sa u Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja.

Svi koji mogu da rade od kuće za vreme vanrednog stanja, imaju pravo na punu platu po važećim propisima, rekao je ranije ministar Đorđević.

Po vladinoj Uredbu, koja se tiče rada poslodavaca, predviđeno da se za vreme vanrednog stanja organizuje rad na daljinu – rad od kuće, gde god je to moguće.

Tamo gde nije moguće organizovati rad od kuće, prema rečima ministra, poslodavac je u obavezi da organizuje rad u smenama, da se obezbedi higijenska sigurnost objekata, da se organizuju svi sastanci elektronskim putem, odloži službena putovanja.

“Za zaposlene koji dele radni prostor sa više lica ili su u kontaktu sa drugim ljudima da se obezbede zaštitnu opremu”, rekao je ministar i dodao da će inspekcija intenzivnije kontrolisati objekte.

On je naveo da su svi koji se nalaze u samoizolaciji po važećim propisima na bolovanju, na plaćenom odsustvu ili ako mogu nesmetano da rade iste poslove kao i da su u firmi, imaju pravo na punu platu.

Takođe postoji i preporuka vlade da se hroničnim bolesnicima, starijima od 65 godina, samohranim roditeljima i roditeljima dece mlađe od 12 godina, gde je moguće pruži mogućnost da rade od kuće.

Prema Zakonu o radu predviđena je novčana kazna od 800.000 do 2.000.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica i novčana kazna za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, ako zaposlenom otkaže ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona.

Za isti prekršaj predviđena je novčana kazna za preduzetnika od 300. 000 do 500. 000 dinara.

Što se tiče mera, pri organizovanju rada u delatnosti građevinarstva, odnosno na gradilištima, radi zaštite bezbednosti i zdravlja zaposlenih poslodavac je dužan da postupa u skladu sa Aktom o proceni rizika na radnom mestu u radnoj okolini gradilišta, da primenjuje sve propisane mere za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, a u periodu vanrednog stanja i u skladu sa Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja.

Ako se tokom vanrednog stanja, dogodi povreda na radu, inspekcija rada će svakako obaviti nadzor, utvrditi činjenično stanje i preduzeti odgovarajuće mere iz domena nadležnosti inspekcije rada, navode u ministarstvu .

Prava i obaveza radnika i poslodavaca tokom vanrednog stanja

Povodom nedoumica građana, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja detaljno je objasnilo prava i obaveze radnika i poslodavaca u svim mogućim situacijama tokom vanrednog stanje.

Ministarstvo je apelovalo na poslodavce da, ako to dozvoljava priroda delatnosti i posla, zaposlenima organizuju rad od kuće, uz napomenu da oni koji rade od kuće imaju jednako pravo na zaradu kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.

Kako se navodi u objašnjenju objavljenom na sajtu Ministarstva, zaposleni koji rade od kuće nemaju pravo na naknadu troškova prevoza, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.

Prema Preporuci za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama tokom vanrednog stanja, koju je donelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, neophodno je da poslodavac omogući rad od kuće zaposlenima koji su najugroženiji od virusa Covid-19 – hroničnim bolesnicima i starijima od 60 godina, kao i roditeljima dece do 12 godina u slučaju da su samohrani roditelji ili ako je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza.

Ovu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.

Ukoliko se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće, poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i drugih radno angažovanih lica obavljao rad u jednoj prostoriji.

Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je nemoguće organizovati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji ima radnu obavezu.

Zaposleni koji je u samoizolaciji u skladu sa rešenjem izdatim od nadležnog organa, ima pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju.

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih nije mogao da je dostavi.

Pravo na naknadu zarade nema osiguranik ako namerno sprečava ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, prosečna je zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost zarad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.

Pravo na naknadu zarade nemaju radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa, osim ako u ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljaju poslovi za koji je zaključen ugovor.

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na tzv. “prinudni godišnji odmor u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.

U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.

Visina naknade zarade za vreme prekida rada naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih, utvrđuje se i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak, obavezan je da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu.

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve zaposlene kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.

Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.

Od 23. marta 2020. godine, sva lica imaju mogućnost da se Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijave elektronski kako bi ostvarili pravo na novčanu naknadu.

Zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.

Zaposleni mogu da se obrate putem mejla inspektorat@minrzs.gov.rs <mailto:inspektorat@minrzs.gov.rs> ili kontrola@minrzs.gov.rs <mailto:kontrola@minrzs.gov.rs> ili besplatnim pozivom na telefonski broj 0800 300 307.