Godišnjica NATO agresije na SRJ, zločina koji ne sme da se zaboravi

Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja položio je venac na spomenik koji je posvećen uspomeni na mališane stradale u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. godine i tako odao počast svim poginulima.

polozen, venac

“Stravičnih 78 dana odneli su preko 2.500 života, među kojim je i sedamdesetdevetoro dece. Do tada nezapamćena vojna sila sastavljena od vojnih snaga 19 zemalja NATO uništila je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika, 44 mosta, 470 kilometara puteva, 595 kilometara pruge, 14 aerodroma i više od 25.000 objekata”, rekaoo je Đorđević i naglasio da se ovaj zločin nikada ne sme zaboraviti.

Venac na Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji u Tašmajdanskom parku položio je i državni sekretar Nenad Nerić.

Venci na na spomen-obeležje u Ulici kneza Miloša

I potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović položio je venac na spomen-obeležje u Ulici kneza Miloša u znak sećanja na 167 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su stradali tokom NATO agresije 1999. godine i poručio da Srbija nikada neće zaboraviti svoje heroje.

“I ovoga 24. marta sećamo se herojske žrtve 167 pripadnika policije koji su tokom NATO agresije dali svoje živote braneći slobodu naše zemlje i svega što su učinili služeći ponosno Srbiji”, istakao je Stefanović.

Pored toga što ceni njihovu žrtvu i dela, kako je rekao Stefanović, Srbija će se tim ljudima odužiti i brigom o njihovim porodicama.

stefanovic, venci,

“Nastavićemo da zapošljavamo njihovu decu, supruge, članove porodica i pokazujemo da će Srbija čuvati sećanje na njih”, rekao je Stefanović.

Ministar je dodao da je naša obaveza da svakog 24. marta, kada je 1999. godine počela NATO agresija na Srbiju, podsećamo sve naše građane na ljude koji su svojim životima platili našu slobodu i omogućili nam da živimo u zemlji u kojoj se ide podignute glave.

Na današnji dan, pre tačno 21 godinu, nakon niza spornih pokušaja i ponuda međunarodne zajednice da se reši kosovska kriza, iz baze u Avijanu poleteli su prvi avioni koji su i narednih 78 dana bacali bombe po vojnim i civilnim ciljevima širom zemlje.

Vojna intervencija na SRJ počela je 24. marta oko 19.30, po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a vlada u Beogradu iste noći je proglasila ratno stanje.

nato bombardovanje aleksinac jpg

Prvih dana, zemlju je nadletalo 70 borbenih aviona, a njihov broj se vremenom uvećavao tako da je bilo i do 400 poletanja dnevno.

Prema podacima stručnjaka iz Srbije, do 10. juna zabeleženo je 18.168 avio poletanja, iz NATO baze navodili su da ih je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja, letovi tankera, avaksa…

Napadi na SRJ vršeni su sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a neke operacije izvršavali su i bombarderi koji su poletali iz baza u Zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.

Za sve ove godine, od pojedinih zvaničnika moglo se čuti da izražavaju žaljenje zbog kolateralnih žrtava, ali ne i izvinjenje, jer se intervencija alijanse i dalje karakteriše kao opravdana.

Brojni zvaničnici, među kojima je i stalni predstavnik Rusije u OEBS-u Aleksandar Lukaševič upozoravaju da je uz posledice koje je SRJ pretpela najveći problem taj što pouka nije izvučena, što i dalje postoji praksa primene “dvostrukih standarda” i jednostranog i selektivnog tumačenja normi međunarodnog prava.

Odlukom o toj vojnoj intervenciji na SRJ, smatraju brojni kritačari odluke koja je doneta bez saglasnosti UN, uspostavljen je model za intervencije i u Avganistanu, Libiji, Siriji, Iraku, Somaliji, Jemenu, Maliju i što je još gore, kraj se ne vidi – najavljuju se nove u Veneculeli, Nikaragvi, Kubi, Iranu…

nato bombardovanje jpg

Prema navodima diplomata, intervencija je doprinela i porastu nuklearnog naoružanja, jer su se male i srednje zemlje uplašile da takođe mogu postati žrtve.

Obaranjem F 117, RV i PVO SRJ su u prvih pet dana NATO agresije, tokom koje je bačeno ili lansirano 19.000 tona bombi i raketa, iznenadili američko ratno vazduhoplovstvo.

“Nevidljiva” letelica F 117, koju radari ne mogu da primete i koja je simbol moći i neuništivosti američke tehnologije, završila je u njivi kod Buđanovaca.

Prema procenama vojnih stručnjaka, iz 2016. godine, bombardovanje SRJ, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, koštalo je NATO oko 43 milijarde dolara i bila je jedna od pet najskupljih intervencija, među kojima su i rat protiv terorizma, usledio nakon 11. septembra, i onaj u Vjetnamu.

Tokom tih 78 dana uništeno je oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta zemlje, uglavnom u Srbiji.

Britanski stručnjaci su ukupnu štetu procenili na milijardu dolara, a domaći na 30 i više milijardi.

Prema domaćim podacima stradalo je više od 2.500 ljudi, a ranjeno pet puta više.

Hjuman rajts voč navodi da je broj žrtava bio između 488 i 527, i to u Srbiji 201, na KiM između 278 i 317, a u Crnoj Gori osmoro, dok Fond za humanitarno pravo, navodi da je ubijeno 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga.

Pokušaju da se izbegne bombardovanje i reši kosovska kriza prethodila su tri skupa i tri neiskrene ponude međunarodne zajednice.

bombardovanje 2 jpg

Bili su to proces u Rambujeu, konferencija u Parizu i jasan razgovor Holbruka i Miloševića – kojim je predsedniku SRJ poručeno da, ako ne prihvati papir koji se stavi pred njega, Solana će dati znak i avioni poleteti iz Avijana.

Lestvica zahteva, kako je rekla i Medlin Olbrajt, podizana je svakodnevno, što je bio i cilj takozvane “međunarodne zajednice”, kako svedoče učesnici ovih pregovora u ime srpske strane, da bi se Milošević optužio da nije prihvatio sporazum.

Prema navodima Vladislava Jovanovića, ambasadora SRJ pri UN, ideja o bombardovanju već tada je bila je stara desetak godina, i datirala je od vremena kada je američki senator Bob Dol u Prištini obećao nezavisnost.

Prvi čovek SAD Bil Klinton delegaciji američkih Srba rekao je da ono što je dato Miloševiću ni on ne bi potpisao, ali i to da bi prekid napada doveo u pitanje kredibilitet NATO-a, SAD i njegov.

Slično je ponovio i Henri Kisindžer.

Godinu dana kasnije stigla je nova potvrda iz Stejt Departmenta od portparola i jednog od glavnih saradnika Medlin Olbrajt, Džejmsa Rubina, da je odluka o bombardovanju već ranije doneta.

“Stvarna namera SAD bila je da započne rat u koji će uvući Evropu, rukovodeći se ciljem da se delegacija SRJ dovede u položaj da prosto ne može da potpiše dokument… da se Srbi moraju učiniti odgovornim kako bi se prešlo u vojnu akciju”, rekao je Rubin.

Bombardovanje je završeno 10. juna.

Dan ranije, predstavnici VJ i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.

Te prve trupe, koje je činio 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, ušle su na KiM 12. juna.

U obraćanju naciji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da građani Srbije nikada neće zaboraviti zločin koji je nad nama počinila koalicija 19 najmoćnijih zemalja sveta, kao ni hiljade ljudi koji su u toj agresiji pobijeni, a bili su krivi samo zato što su Srbi ili građani Srbije.

Spasić: NATO je agresijom Srbiji oteo KiM

Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM Sima Spasić povodom godišnjice NATO bombardovanja poručio je danas da je NATO agresijom Srbiji oteo Kosovo i Metohiju.

On navodi da je u NATO agresiji bilo hiljade ubijenih i ranjenih, da su uništene bolnice, škole, kuće, a srpska zemlja “obogaćena” njihovim osiromašenim uranijumom, čije, kaže, posledice i sada osećamo.

“Udruženi cilj NATO-a i terorističke UČK je bio stvaranje zločinačke, lažne države UČK, što je 2008. godine i dokazano”, naveo je Spasić u saopštenju dostavljenom medijama.