Zašto često trošimo novac preko svojih mogućnosti?

Pare nisu problem, para nema. Koliko puta smo ovo čuli ili izgovorili, ali uprkos tome ljudi često potroše i više novca nego što imaju. Kupuju i ono što im nije potrebno. A o ličnim finansijama razmišljaće sutra, kada se vrate sa letovanja, zimovanja, iz šopinga, sa nezaboravnog putovanja… Ili kada im iz banke stigne opomena da su prekoračili dozvoljeni minus. Mnogi će, ipak, opravdanje pronaći u izreci: “Jednom se živi.”

zara hamburg soping kupovina jpg

Zašto prekomerno trošimo novac, šta nas navodi da se tako ponašamo? U kojim situacijama smo tome posebno skloni i gde je granica racionalnog odnosa prema parama? Psiholog i psihoterapeut Ljubica Bogetić ističe da je jedan od čestih razloga takvog ponašanja osećaj nezadovoljstva, praznine ili dosade, a odlazak u kupovinu može trenutno da popravi raspoloženje.

– Kada kupimo nešto što smo želeli, imamo osećaj zadovoljstva, u mozgu se luči endorfin i hoćemo to da ponovimo – kaže Ljubica Bogetić za “Život plus”. – Iz okruženja i posredstvom medija primamo poruke da posedovanje materijalnih stvari donosi sreću. Obično sreću ne donose novac i skupe stvari, ali pare mogu da olakšaju život. Kada prođe euforija zbog kupovine ostajemo sami, sa istim osećanjima kao pre. Nismo rešili problem, ne znamo kako drugačije da popunimo vreme i ponavljamo istu radnju koja nam je donela zadovoljstvo. Nekada to činimo da bismo se oslobodili osećanja tuge, ljutnje, besa, depresije, anksioznosti, ponekad kupovina donosi olakšanje zbog stresa ili oslobađanje od napetosti, a u nekim situacijama i osećaj moći i kontrole nad situacijom.

Šoping kao kockanje

Ali, nezadovoljstvo i dosada ne moraju da se “leče” kupovinom već i drugim hobijima i aktivnostima koje mogu da nas usreće, ističe naša sagovornica. U osnovi svake preterane radnje u kojoj ne vidimo posledicu je preterana impulsivnost, odnosno nemogućnost da se ona kontroliše. To se odnosi i na kockanje i na prekomernu kupovinu, sledimo trenutne impulse, a ne razmišljamo o posledicama. Psiholog smatra da je pojam prekomernog trošenja novca diskutabilan, jer zavisi od određene situacije:

– Prekomerno je sve što je van naših mogućnosti, ako trošimo više nego što možemo da zaradimo, kupujemo i ono što nam ne treba, stalno smo u minusu i ne plaćamo račune. U našoj zemlji, gde finansijska moć većine ljudi ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, teško je govoriti o prekomernom trošenju. U tom slučaju, to bi bilo ako neko ne plaća račune, a u isto vreme kupuje stvari koje mu nisu potrebne. Preteranom trošenju su više skloni oni koji ne mogu da kontrolišu svoje impulse. To su često nestrpljive i brze osobe koje prvo nešto urade, pa onda razmišljaju o posledicama. Većina ljudi nezadovoljstvo često leči odlaskom u kupovinu, samo što neko troši više a neko manje.

Istraživanje obavljeno na Univerzitetu Kolumbija pre nekoliko godina pokazalo je da prekomerno trošenje para loše utiče na brak, ukoliko supružnici nemaju isti ili približan odnos prema novcu. U studiji je učestvovovalo 1.000 bračnih parova i 1.000 onih koji su se razveli. Tim naučnika je došao do zaključka da je 45 odsto brakova “puklo” ili je zapalo u tešku krizu zato što je jedan partner previše trošio, a drugom je to smetalo. Među ispitanicima je bilo i žena koje su priznale da su previše išle u šoping, sa čime se njihovi muževi nisu složili. S druge strane, muškarci su otkrili da ih je sklonost ka kocki, čašćavanju u kafani i neplaćanje računa i kredita na vreme, koštalo razvoda.

Ali u nekim situacijama smo “prinuđeni” da potrošimo više nego što imamo i želimo. Kada je opravdano potrošiti više a kada treba “prikočiti”?

– Postoje važni događaji kao što su svadbe, krštenja, rođenje deteta, kupovina stana, selidbe, promena posla… To su životne prekretnice kada je potrebno da napravimo velike iskorake i obično ljudi tada uđu u dugove ili kredite. Ali, to ne smatramo prekomernom kupovinom jer je sve potrebno i važno. Prekomerno trošenje se odnosi na stvari koje nam uopšte nisu potrebne, a kupujemo ih. Odemo u šoping centar samo da bismo se prošetali i vratimo se sa mnogo kesa koje nam nisu potrebne.

Kako sprečiti i kontrolisati takvu naviku? Psiholog i psihoterapeut Ljubica Bogetić smatra da svako može da nauči pravilno da raspolaže novcem.

– Oni koji imaju problem zbog svojih navika, teško će prestati sa tim samo ako im neko kaže da ne treba to da rade. Obično jednu naviku možemo da promenimo ako je zamenimo drugom. Suština je da pronađemo druge izvore zadovoljstva i naučimo kako da rasporedimo novac koji imamo.

Model ponašanja odraslih usvajaju i deca, zato je važno da na vreme steknu zdrave potrošačke navike, da nauče da kontrolišu impulse i razmišljaju o posledicama svojih postupaka.

– Kada počnu da razumeju svrhu novca i idu u kupovinu, treba ih učiti koliko nešto košta, koliko imaju para i šta mogu da kupe za taj novac, odnosno kako njime da raspolažu. Takođe, važno je stvarati korisne navike kako bi shvatili šta sve mogu da rade u slobodno vreme. Naučiti ih da uživaju u nekim aktivnostima van kuće a da ne moraju ništa da kupe jer često roditelji ne znaju šta njihova deca rade napolju.

Po uzor na Zapad?

Na pitanje da li smo postali potrošačko društvo kao ljudi na Zapadu, bez obzira na slabiju kupovnu moć, Ljubica Bogetić kaže:

– Za razliku od Zapada, imamo manju kupovnu moć, ali slične potrebe. Pitanje je koliko bismo trošili da imamo ista ili slična primanja kao u inostranstvu. Mediji masovno promovišu potrošnju, ali na nama je da razvijamo kritičko mišljenje i da prihvatimo ono što nam koristi i odbacimo ono što šteti.