Siva knjiga NALED-a – 27 preporuka za smanjenje birokratije

NALED-ova Siva knjiga svake godine donosi 100 ključnih preporuka za smanjenje birokratije i unapređenje uslova za poslovanje u Srbiji, a u godini za nama institucije su pojačale reformski tempo, o čemu svedoci 17 sprovedenih preporuka – 40 odsto više nego 2018. godine, što je najbolji rezultat u proteklih pet godina, ističe se u dokumentu.
Najistaknutiju ulogu u ostvarivanju preporuka imalo je Ministarstvo finansija i Poreska uprava koji su u saradnji sa Kancelarijom za IT i eUpravu, kako se navodi, sproveli u delo i napravili veliki pomak u digitalizaciji servisa i pojednostavljenju procedura za privredu i građane.

naled LOGO

Izjednačiti cene komunalnih usluga za različite korisnike

Cene komunalnih usluga u većini gradova i opština u Srbiji razlikuju se za građane i pravna lica, a preduzeća plaćaju najčešće dvostruko višu cenu, navodi se u najnovijem izdanju “Sive knjige” NALED-a i predlaže da se cene za različite korisnike izjednače.

“Bez obzira koji su razlozi ovakvog stanja, činjenica je da su preduzetnici i privrednici u mnogim gradovima i opštinama opterećeni nepotrebnim troškovima zbog neprimenjivanja Zakona o komunalnim delatnostima od strane lokalnih organa, iako je od donošenja tog zakona prošlo pet godina”, ukazuje NALED.

Predlažu da se pokrene inicijativa kod ministarstva nadležnog za komunalne delatnosti da utiče na jedinice lokalne samouprave u pogledu pune primene Zakona o komunalnim delatnostima.

Kao pomaci ističu se elektronsko i besplatno dobijanje uverenja o plaćenom porezu, elektronski sistem i objektivna formula za automatsko obračunavanja poreskih obaveza za 100.000 paušalaca, omogućavanje privrednim društvima elektronska prijava i plaćanje firmarine…

“Posle 120 godina usvojen je novi Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, kojim je privredi konačno omogućeno da poslovnu dokumentaciju čuva iskljucivo u digitalnom obliku, čak i kada je izvorno nastala na papiru, čime će se uštedeti milioni evra godišnje samo po osnovu troškova štampe”, navodi se u Sivoj knjizi.

NALED veliki efekat ocekuje i od ukidanja poreskih prijava pri kupovini ili nasleđivanju nekretnina, a u 2020. nadaju se finalizaciji nekih delimično rešenih preporuka, među kojima se izdvaja Zakon o elektronskim javnim nabavkama koji bi trebalo da zaživi sredinom godine.

Takođe, dodaju, očekuju u ovoj godini i rešavanje pitanja dugovanja zdravstvenih ustanova za isporučene lekove gde je, kako se navodi, napravljen pozitivan pomak uvođenjem direktnih plaćanja od strane RFZO prema veledrogerijama.

Novo izdanje Sive knjige donosi 27 potpuno novih preporuka koje treba rešiti, uz ranije prioritete poput stalnog apela privrede da se značajnije smanje porezi i doprinosi na zarade, uvođenja elektronskog registra poljoprivrednih gazdinstava zarad lakšeg dodeljivanja subvencija, kao i elektronskog javnog registra neporeskih nameta koji će konačno staviti tačku na parafiskale.

Sve stare preporuke u novoj Knjizi su dorađene i modifikovane kako bi pratile izmenu propisa u toj oblasti kao i reforme koje su sprovedene u drugim oblastima.

Već tradicionalno najveći broj preporuka je u nadležnosti Ministarstva finansija a veliki broj preporuka se odnosi na rad i nadležnost više ministarstava istovremeno što pokazuje značaj saradnje i koordinacije rada svih resora u Vladi Srbije, kaže se u dokumentu.

Zbog specifičnosti zdravstvenog sistema i njegovog značaja, Savez za zdravstvo NALED-a izradiće zasebne publikacije – specijalnog izdanja Sive knjige koje će se fokusirati na ključne administrativne prepreke u sektoru zdravstva i ponuditi konkretna rešenja.

U 10 prioritetnih preporuka NALED-a je smanjenje poreza i doprinosa na zarade, uspostavljanje javnog registra neporeskih nameta i sistematsko uređenje taksi, proširivanje obuhvata zakona o prijavi sezonskih radnika, unapređenje registra poljoprivrednih gazdinstava i uvođenje elektronskog sistema za dodelu podsticaja.

Među prioritetima su i uspostavljanje i stavljanje u funkciju Zelenog fonda za zaštitu životne sredine, izmena Zakona o deviznom poslovanju, uspostavljanje metaregistra i osnovnih registara u sistemu e-Uprave, ukidanje obaveze dokazivanja troškova prevoza i izjednačenje cena komunalnih usluga za različite kategorije korisnika.

Proteklih 11 izdanja Sive knjige imalo je 241 preporuku za unapređenje poslovnog okruženja, a od toga u potpunosti je rešeno 70 (29 odsto), a delimično 48 preporuka (20 procenata), što znači da je gotovo polovina pronašla put do zakonodavca.

Prošle godine sprovedeno je 17 preporuka, pet više nego godinu dana ranije, a od toga osam je rešeno je u potpunosti, devet delimično, pa NALED zaključuje da bi insitucije trebalo da ulože više energije kako bi došlo do potpunih, a ne polovičnih rešenja.

Pojednostaviti postupak i uvesti normu za ozakonjenje

NALED smatra da je Izmenama Zakona o ozakonjenju objekata iz oktobra 2018. godine postupak ozakonjenja objekata u Srbiji dodatno iskomplikovan te da je ovo zakonsko rešenje nepravično jer omogućava nesavesnim investitorima da ozakone “divlju gradnju”, dok ozakonjenje uskraćuje savesnim kupcima nekretnina u zgradama na kojima se odstupilo od građevinske dozvole.

U novoj Sivoj knjizi, NALED preporučuje Ministarstvu građevinarstva da ubrza i pojednostavi postupak ozakonjenja i predlažu da se organima nadležnim za ovaj posao uvede mesečna norma, obzirom da je rok za ozakonjenje do 2023. a da u zemlji ima oko 2 miliona objekata koji čekaju da prođu ovu proceduru.

Nakon 3. novembra 2023, ukoliko ne stignu na red da budu ozakonjeni, objekti bi trebalo da budu srušeni.

Međutim, računica NALED-a pokazuje bi na republičkom nivou trebalo da se mesečno ozakoni preko 33. 000 objekata, od čega je polovina stambenih objekata, što prema mišljenju struke opet otvara pitanje kapaciteta i kvaliteta procesa, odnosno propusta prilikom ozakonjenja.

“Imajući u vidu da je Republika Srbija u postupku privatizacije prodavala privredna društva sa nepokretnostima koje su u režimu ozakonjenja, predlažemo da se u odnosu na takve objekte propiše hitnost postupka, jer su privrednici koji su investirali u te objekte dovedeni u položaj da tim objektima ne mogu raspolagati, niti ih mogu priključivati na dodatnu infrastrukturu pre okončanja postupka ozakonjenja”.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju onemogućeno je i ozakonjenja posebnih delova stambenih zgrada, jer je propisano da se ti delovi ne mogu ozakoniti ako za zgradu u kojoj se nalaze nije izdata građevinska dozvola.

“Očigledno je da će ozakonjenje, koje se i do sada neefikasno sprovodilo, postati gotovo nesprovodivo u praksi, naročito kada je reč o stambenim zgradama koje su građene na osnovu građevinske dozvole od koje se odstupilo tokom gradnje”, smatraju u NALED-u.

NALED na adresu resornog ministarstva upućuje i preporuke da se izmene pojedini članovi Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, da se pojednostavi obavljanje taksi prevoza, ukinu parafiskalni nameti u postupcima pribavljanja uslova za projektovanje i izgradnju, kao i da se uredi dostava rešenja katastra građanima na kućne adrese.

Smanjiti sudske takse, suvišne ukinuti

NALED je u novoj Sivoj knjizi sugerisao ukidanje pojedinih sudskih taksi kao suvišnih i izjednačavanje taksi u privrednim sporovima sa taksama za sporove pred sudovima opšte nadležnosti, jer smatra da bi se tako ukinula diskriminacija u ostvarivanju prava na sudsku zaštitu.

Prema stavu NALED-a iz nove Sive knjige, trenutna politika visokih sudskih taksi privredi praktično onemogućava poslovanje, jer troškovi u postupku sudske naplate potraživanja po pravilu prevazilaze vrednost potraživanja.

Zbog toga je resoru Ministarstva pravde preporučio ukidanje suvišnih sudskih taksi, pored ostalog za odgovor na tužbu, prigovor protiv rešenja o izvršenju, na prvostepenu odluku (ako nije pravnosnažna), na podnošenje žalbe i vanrednog pravnog leka koji je usvojen, taksu na drugostepenu odluku i odluku po vanrednom pravnom leku, ako sud ukine presudu i vrati predmet sudu nižeg stepena na ponovno sudenje.

Drugom preporukom pravosuđu, NALED sugeriše izmenu Sudskog poslovnika tako da se ukinu odredbe koje zahtevaju da stranke u sporu, njihovi punomoćnici i zastupnici moraju da podnose zahtev za razgledanje spisa predmeta, prepisivanje spisa i fotokopiranje dokumenata iz tih spisa.

Na taj način bi se, prema stavu NALED-a omogućilo razgledanje spisa predmeta, prepisivanje spisa i fotokopiranje dokumenata iz tih spisa do pravnosnažnog okončanja spora bez podnošenja posebnog zahteva, isključivo uz potpisivanje potvrde da su obavili konkretnu aktivnost.

U praksi se, kako napominje, dešava da postupak po podnetim zahtevima nije uvek jednak pred svim sudovima, jer o nekim zahtevima odlučuje upravitelj pisarnice, a u nekima postupajući sudija u tom predmetu.

Sledeća preporuka NALED-a sugeriše izmenu Zakona o zaštiti uzbunjivača tako da se i pravnim licima, pre svega nevladinim organizacijama, omogući da budu uzbunjivači.

“Napominjeno da je neophodno da se ovaj status zaštite omogući pre svega nevladinim organizacijama, koje se Često osnivaju upravo sa osnovnim ciljem zaštite ljudskih prava ili sprečavanja korupcije i drugih zloupotreba u vršenju javnih ovlašćenja, te zaštite javnog zdravlja, bezbednosti, životne sredine i slično, što je i cilj Zakona o zaštiti uzbunjivača”, naveo je NALED.

U cilju efikasnijeg postupanja, ova organizacija preporučuje i uvođenje digitalne komunikacije između učescnika izvršnog postupka, kao i izmene zakona koji će omogućiti sprovođenje sudskih postupaka na osnovu elektronskih podnesaka i dokaza.

NALED ovde konstatuje da je podnošenje tužbe u elektronskom obliku dokumenta, omogućio Upravni sud, putem aplikacije eSud, kao i da je izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2019. godine propisana moguhcnost podnošenja predloga za izvršenje u elektronskom obliku.

Uvesti obavezne lične karte sa čipom

NALED je Ministarstvu unutrašnjih poslova preporučio da uvede obaveznost izdavanja ličnih karti sa čipom, licenciranje privatnog obezbeđenja prema stručnoj spremi i ukidanje obaveze za promenu saobraćajne dozvole zbog promene prebivališta.

U novoj Sivoj knjizi, NALED ukazuje da izdavanje lične karte bez čipa onemogućava dalji razvoj elektronske uprave u Srbiji za građane, jer to, kako smatra, onemogućava izdavanje kvalifikovanog elektronskog potpisa od strane MUP-a, koji je jedini besplatan za sve građane.

Zbog toga predlaže da se izmeni Pravilnik o ličnoj karti tako što će bi se uvela obaveza da se lična karta izdaje sa čipom, kao i da se propiše da lične karte koje su do izmene Pravilnika izdate bez čipa važe do isteka perioda na koji su izdate, a da će se nakon toga zameniti ličnim kartama sa čipom.

Dalje, smatra da bi procedura izdavanja kvalifikovanog elektronskog sertifikata na ličnoj karti trebalo da se pojednostavi tako da se propiše – da se ugovor o izdavanju sertifikata potpisuje po automatizmu u postupku podnošenja zahteva za izdavanje lične karte, osim u slučaju ako se podnosilac zahteva u tom zahtevu izjasni da ne želi kvalifikovani elektronski sertifikat.

“Usvajanjem predložene izmene značajno bi se doprinelo izgradnji infrastrukture za dalji razvoj elektronske uprave u Srbiji i time ubrzale, pojednostavile i pojeftinile procedure uprave u kojima učestvuju građani”, smatra NALED.

Kada je reč o privatnom obezbeđenju, NALED ukazuje da prema Zakonu o privatnom obezbeđenju fizička lica – zaposleni na poslovima obezbeđenja moraju pribaviti licence za obavljanje tog posla ukoliko ispunjavaju uslove predviđene zakonom, u koje, između ostalog, spada pohađanje obuke i polaganje ispita.

Međutim, kao problem u praksi NALED vidi to što nadležni organi sprovode obuke i polaganje ispita i za osobe koje ne ispunjavaju neke od drugih zakonskih uslova za sticanje licence, pre svega uslov koji se tiče stručne spreme.

Potrebno je kako navodi, jasno definisati način i ujednačiti praksu sprovođenja Zakona o privatnom obezbeđenju, adekvatnim izmenama Zakona ili instrukcijom MUP-a u vezi sa ocenjivanjem (pred)uslova za pohađanje obuke i polaganje ispita.

U pogledu izdavanja licenci zaposlenim licima – kod poslodavca kod koga je organizovana samozaštita, u situaciji kada je kako napominje, privreda već imala troškove za obuke lica koja neispunjavaju kriterijum potrebne stručne spreme, NALED predlaže – kategorisanje licenci.

Kategorizacija bi bila obavljena tako što bi, prema ideji NALED-a, nakon obuke i položenog ispita, licence za poslove obezbeđenja sa oružjem mogla dobiti samo lica koja imaju najmanje IV stepen stručne spreme.

Lica koja ne ispunjavaju ovaj uslov u pogledu stručne spreme, ali imaju određene godine radnog staža na poslovima obezbeđenja (najmanje tri godine), mogla dobiti samo licencu za poslove obezbeđenja bez oružja, navodi NALED i za ovu kategoriju predlaže uvođenje dodatnih periodičnih provera, zdravstvenu proveru, obuku…

Takođe sugeriše razdvajanje uslova za dobijanje licenci kod samozaštite i društava koja se profesionalno bave poslovima obezbeđenja.

Konstatujući da su Izmenama Zakona o privatnom obezbeđenju u novembru 2018. uvedene nove vrste licenci za fizička lica, između ostalog, licence za obavljanje poslova fizičko tehničke zaštite sa ili bez oružja, NALED ukazuje da obe vrste licenci podrazumevaju da fizičko lice ima najmanje IV stepen stručne spreme.

S druge strane, kako navodi, uvedena je i licenca za obavljanje redarske službe od strane fizičkog lica za koji je, između ostalog, potrebno polaganje obuke, ali ne i srednja stručna sprema.

NALED smatra i da je potrebno ukinuti obavezu promene saobraćajne dozvole usled promene prebivališta i ukazuje da je vlasnik vozila već dužan da tu promenu prijavi MUP-u, koji mu taj podatak učitava i u njegovu ličnu kartu.

Podseća da saobraćajna dozvola nije isprava kojom se dokazuje prebivalište osobe i naglašava da taksa i naknada od minimalno 980 dinara, kao i veliki utrošak vremena za proceduru promene ovog podatka u saobraćajnoj dozvoli, predstavlja neopravdano opterećenje građana i privrede.

Zbog toga NALED predlaže da se izmeni Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila tako da se izbriše obaveza da se na prednjoj strani saobraćajne dozvole upisuje prebivalište vlasnika, odnosno korisnika automobila i da se taj isti podatak, ukoliko je potreban, upisuje u čip saobraćajne dozvole po automatizmu prilikom unosa tog podatka u ličnu kartu.

“Ovim bi se ukinuo nepotrebni trošak vlasnika vozila za štampanje nove saobraćajne dozvole u slucaju preseljenja na novo prebivalište koje je u okviru iste lokalne samouprave, ali i obezbedila veća ažurnost podataka imajući u vidu da ljudi često izbegavaju da izmene podatke u registrima usled troškova koji su im nepotrebno nametnuti”, zaključio je NALED.

Pravo preče kupovine ograničiti na spomenike kulture

NALED smatra da je potrebno da se pravo preče kupovine ustanova kulture ograniči isključivo na spomenike kulture.

Navodi da je za to potrebno izmeniti Zakon o kulturnim dobrima čime bi se, kako se dodaje, lokalnim vlastima omogućio otkup spomenika kulture, koji su kulturna dobra najvišeg kulturnog i istorijskog značaja.

NALED podseća da je članom 119. Zakona o kulturnim dobrima propisano da ustanove kulture imaju pravo preče kupovine svih nepokretnosti koje su evidentirane kao kulturno dobro.

Kako se navodi, problem je u tome što je pojam nepokretnog kulturnog dobra vrlo široko postavljen tako da po tom zakonu u nepokretna kulturna dobra, pored spomenika kulture, spadaju i prostorne kulturno-istorijske celine, arheološka nalazišta i znamenita mesta.

Time je, dodaje NALED, iskomplikovana prodaja svih objekata i stanova na lokacijama koje su u tim režimima zaštite.

“Ova odredba ne bi bila toliko sporna da se, na inicijativu nekih nadležnih zavoda za zaštitu spomenika, uključujući i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, ovaj podatak od 2017. godine, nije počeo upisivati u katastar nepokretnosti, uz tumačenje da se pravo preče kupovine proteže i na objekte i posebne delove objekata koji se nalaze na prostoru kulturno-istorijske celine, arheološkog nalazišta, odnosno znamenitog mesta”, navodi se u “Sivoj knjizi”.

Kako se dodaje, samo Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na godišnjem nivou odbija na hiljade ponuda po pravu preče kupovine za stanove u višespratnicama koji se nalaze na području opština Stari grad, Palilula, Dorćol, Vračar i Zemun, gde je u katastar upisano postojanje više kulturno-istorijskih celina.

U “Sivoj knjizi” se predlaže izmena Zakona o kulturnim dobrima i dodaje da bi se na taj način lokalnim vlastima omogućio otkup spomenika kulture, koji su kulturna dobra najvišeg kulturnog i istorijskog značaja.

Smanjiti poreze i doprinose, uvesti progresivno oporezivanje

Dodatno smanjenje stopa za obračun plaćanja doprinosa i poreza na zaradu za najmanje 30 odsto, uz uvođenje progresivnog oporezivanja plata, znatno bi rasteretilo privredu, unapredilo poslovni ambijent i oslobodilo sredstva za novo zapošljavanje i investicije, smatraju u NALED-u.

To je jedna od preporuka u 12. izdanju NALED-ove Sive knjige, koja se odnosi na izmenu člana 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i člana 16. Zakona o porezu na dohodak građana.

U NALEDU-u kažu da je neophodno dalje smanjenje poreskog opterećenja rada kako bi se eliminisala siva ekonomija.

U suprotnom, upozoravaju, možemo očekivati da će se naplata po ovim osnovama kontinuirano smanjivati, jer će deo privrede iz legalnih tokova prelaziti u sivu zonu, dok će privredni subjekti koji uredno izmiruju obaveze po osnovu isplate zarada, zbog nekonkurentnosti, ili smanjivati obim poslovanja ili gasiti poslovanje.

NALED predlaže i smanjenje minimalne osnovice za obračun doprinosa kod zaposlenih na nepuno radno vreme.

Smatraju i da bi trebalo razmotriti ukidanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i uvođenje Beveridžovog modela finansiranja zdravstvene zaštite, koji podrazumeva finansiranje zdravstvene zaštite iz opštih poreza.

Time će se, kažu, obezbediti zdravstvena zaštita za sve građane bez obzira na njihov radni status.

Podsećaju da su izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u 2019. doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje smanjeni sa 26 odsto na 25,5 odsto i da je ukinuta obaveza plaćanja doprinosa za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavaca u iznosu od 0,75 odsto.

Takođe, navode da je neoporezivi mesečni iznos zarade sa 15.300 povećan na 16.300 dinara u 2020. godini.

Podsećaju i da je opterećenje neto zarade smanjeno sa 63 odsto, koliko je iznosilo u 2018. na 61 odsto, koliko iznosi u 2020. godini, ali i navode da su, i pored rasterećenja zarade, ovakve obaveze ipak za poslodavce prevelik teret.

To, smatraju, rezultira povećanjem sive ekonomije i nekonkurentnošću poslodavaca koji prijavljuju zaposlene i uplaćuju sve poreze i doprinose na pun iznos ugovorene zarade.

Takođe je, navode, prisutan trend da poslodavci radnike, a naročito menadžment, isplaćuju u manjem delu kroz zaradu, a u većem delu kroz isplate iz dividende, koja je po Zakonu o porezu na dohodak građana oporezovana po stopi od 15 odsto.