Manjak pekara – veći uvoz peciva

Velikih trgovinski objekti osim što smanjuju nezaposlenost, stvaraju konkurentnost na tržištu, ali da li njihov širok asortiman pekarskih proizvoda utiče na male zanatske proizvođače i šta kod nas predstavlja glavni problem, istraživali smo u Zapadnobačkom okrugu.

pekar, web

Nije upitan uvoz, kvalitet ili cena hleba i srpskih pekarskih proizvoda, već ozbiljan problem u budućnosti može biti nedostatak kvalifikovane radne snage, kažu mali proizvođači hleba i peciva i ističu da je to težak zanat.

Jedna od porodičnih pekara u Doroslovu svakoga dana proizvede oko 30 vrsta peciva za meštane ovog i okolnih sela.

“Prvo su radili naši roditelji, pa smo od 1994. godine nas tri brata nasledila ovaj zanat. Dnevno radimo od 600 do 700 peciva do 500 do 600 vekni hleba. Radmo svakog dana sveže i domaće, naša peciva se peku na drva i mislim da nam nisu nikakva konkurencija ni veliki ni mali proizvođači”, kazao je Milan Mitković, vlasnik pekare “Mitković” iz Doroslova.

Kvalitet i domaća peciva su najzdravija konkurencija na tržištu, kažu u somborskim pekarama.

“Mi prodajemo isključivo domaće i pravljeno u pekari. Ljudi vole domaće, čak i domaće hlebove bez aditiva često traže da kupe. Konkurencije naravno da ima, ali trudimo se da kvalitetom na prvom mestu”, rekla je Zorana Egić, pekar u “Mali Pariz” u Somboru.

Veliki ponuđači i uvoznici pekarskih proizvoda nisu konkurencija malima, već je problem nedostatak majstora zanata i nepostojeći zakon o zanatsvu, ocenjuju za RTV u Uniji pekara Srbije.

“Ugušli smo se, jer nemamo dovoljan broj kvalitetnih majstora. Vidite da se i u pekarama oglasi za prodavačice i trgovce nude 365 dana u godini, a to je zaista veliki problem, pošto se ljudi iseljavaju u inostranstvo. Ovde se sukobljavamo sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, što je problem broj jedan. Kada kažem, kvalifikovane radne snage, tu mislim na prave majstore pekare koji dobro obavljaju pekarski zanat”, izjavio je Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

U Regionalnoj privrednoj komori Sombor ističu da se iz Zapadnobačkog okruga isključivo izvoze zamrznuta peciva za izbirljivo tržište Evrope, a u 2019. godini je izvezeno 36 tona.

“U 2018. godini samo je bilo izvoza pekarskih smrznutih proizvoda iz zapadnobačkog regiona, izvezeno je 52 tone. U 2019. godini takođe nismo imali uvoza smrznutih pekarskih proizvoda u našem regionu, već samo izvoza”, saopštio je Mihajlo Maćuš, koordinator za industriju u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

Tradicionalno pekarstvo će u borbi za opstanak rešenje naći u podsticajima zanatskog, ali i unapređenjem poslovanja u prouzvodne linije i nove proizvode, kojima pronalazi put na strana tržišta, kakva upravo pokazuju podaci iz Zapadnobačkog okruga.