Fizičkim izgledom zadovoljno samo 40 odsto dece

Čak trećina dečje populacije svakodnevno i u većim količinama konzumira slatkiše, dok 20% dece svakodnevno pije zaslađene bezalkoholne napitke. Nasuprot tome, kako odrastaju, voće i povrće unose u sve manjim količinama, a preskakanje doručka je takođe jedna od loših navika školaraca.

stomak, gojaznost jpg

“Govorim za Republiku Srbiju na ovom našem uzorku koji je ispitan, deca petog i sedmog razreda, svega 60% dece. Tu se misli pored onog da popiju jogurt ili mleko ujutru, da konkretno doručkuju. Oko 30% doručkuje povremeno u toku nedelje, a 7% dece uopšte ne doručkuje. Svega 40% dece konzumira voće i povrće svakodnevno, u našoj sredini. Neki mali procenat, iskreno, 5-7% apsolutno ne konzumira voće i povrće, što mislim da je alarmantan podatak”, ističe doc. dr Radmila Velicki, Institut za Javno zdravlje Vojvodine.

Osnova zdrave ishrane za decu školskog uzrasta su redovna tri obroka i dve manje užine u toku dana, a balansiranim unosom vitamina i minerala, moguće je preduprediti i poremećaje u ishrani, kao što su gojaznost, anoreksija i bulimija.

“Ako postoje jasne indikacije, ako se radi o predgojaznom i gojaznom detetu, negde oko 20% populacije dece školskog uzrasta u našoj sredini je predgojazno, negde oko 6% je gojazno. Postoje indikacije za izmene u određenom režimu ishrane, to nikako ne treba da budu rigorozne dijete, ova naša istraživanja pokazuju da čak 17% devojčica u našoj sredini drže rigorozne dijete”, napominje doc.dr Velicki.

U očuvanju discipline u ishrani, veliku ulogu ima i porodica, odnosno socijalizacija koja nastaje kroz zajednički provedeno vreme za stolom za ručavanje, dodaju stručnjaci.