Da li će i u trgovinama u Srbiji biti zabranjen rad nedeljom?

Inicijativu da se zabrani rad nedeljom, ali i da se skrene pažnja na prava zaposlenih, pokrenula je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), a kako objašnjava predsednica Ranka Savić, do kraja januara biće predstavljena analiza Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

“Nedavno smo sa ministrom Rasimom Ljajićem i njegovim saradnicima razgovarali o mogućnosti uvođenja ove zabrane. Čvrsto nam je obećano da će se do kraja januara izaći sa jednom analizom trgovaca, potrošača i dobavljača, ali i sa ministarstvom finansija, koje bi dalo procenu o eventualnim gubicima. Optimista sam i verujem da će doći do realizacije zabrane. Sindikati neće odustati i guraće ovu ideju do kraja”, objasnila je Savić.

trgovina soping kupovina kupac kreditna kartica supermarket placanje viza rtv jpg

Ona je ukazala na to da su osim nadležnih i poslodavci svesni teškog položaja zaposlenih, ali da neće podržati ovakvu odluku iz saosećanja prema njima, već zbog toga što su u konstantnom deficitu sa zaposlenima u trgovini.

“Plate radnika su izuzetno niske, oko 30.000 dinara, i one se od 1. januara izjednačavaju sa minimalnom zaradom u Srbiji. Drugi problem je manjak radne snage. Trenutno u trgovini fali između 500 i 800 zaposlenih i zato se sve više mega marketa odlučuje na skraćeno radno vreme na delikatesima”, dodaje ona.

Predsednica ASNS kaže i da se Zakon o radu ne poštuje i kako kaže, svakodnevno krši, pogotovo u oblasti plaćanja prekovremenih sati.

“Radnici imaju ogroman broj prekovremenih sati koji im nisu plaćeni. Rad nedeljom nije uvećano plaćen i poslodavci ga tretiraju kao svaki drugi radni dan”, ističe Savić.

Ukoliko bi došlo do ovakve odluke, prema njenim rečima, ona ne bi bila selektivna i važila bi za sve trgovine, zbog konkurentnosti.

“Imamo veliku podršku domaćih trgovinskih lanaca, ali pod jednim uslovom, da nedeljom ne radi nijedna trgovina”, kaže Savić.

Iz Unije poslodavaca rukovodilac Ljiljana Pavlović kaže da većina poslodavaca razmišlja da uvođenje administrativnih zabrana neće doprineti daljem unapređenju ovoga sektora, niti će uticati na zadovoljstvo i produktivnost zaposlenih.

“Poslodavci su mišljenja da trgovci treba samostalno da određuju svoje radno vreme, u skladu sa prilikama na tržištu i potražnjom”, kaže Pavlović i dodaje da poslodavci vide nedelju kao dan sa velikim prometom.

Od deset anketiranih zaposlenih u marketima, gotovo svi su se složili da bi ovakva odluka trebalo što pre da se uvede. Siniša Živanov, zaposlen na delikatesima u jednom trgovinskom objektu, pobornik je ovakve zabrane zbog porodice.

Komentari su bili brojni, kao na primer da je “katastrofa raditi nedeljom, jer vrtići i škole ne rade, pa se dešava da nema ko da čuva decu”. Takođe im je problem i prevoz za koji kažu da je “neredovan nedeljom”, ali i naglašavaju da im poslodavci “ne plaćaju nijedan prekovremeni sat”.

Anketirani građani su se složili sa mišljenjem zaposlenih i od njih deset, devet je bilo za ovu odluku.

Beograđanka Mira Živanović objašnjava da je ovakva zabrana postojala ranije i da su svi uspevali da se na vreme organizuju kada je kupovina u pitanju.

“I zaposleni u trgovinama imaju porodice i treba i oni da imaju nedelju kao slobodan dan za porodični ručak i uživanje s decom. Ako smo mogli pre da kupujemo petkom i subotom, možemo i sad”, kaže Živanović.

Građani, uglavnom, smatraju da ovakva odluka ne bi “oštetila ekonomiju”, jer veruju da bi potrošači sve ono što sada kupuju nedeljom, obavili subotom.

Međutim, anketirani Milan Pavićević, rodom iz Crne Gore, nije ovog mišljenja i on smatra da je Crna Gora napravila “grešku što je uvela zabranu rada nedeljom”.

“Ovo nikako ne bi bila dobra odluka, pogotovo za Beograd, koji ima puno turista. Nedelja sada u Podgorici izgleda sablasno i prazno”, navodi je on.

Crna Gora, Grčka, Austrija, Češka, Belgija, Francuska, Nemačka, Holandija, Španija, Poljska i Velika Britanija su samo neke od zemalja koje imaju jasna pravila o tome u kojim oblastima je dozvoljen rad nedeljom.