Vučić: Jedna radna dozvola za sve zemlje “malog Šengena”, inspekcije na granicama radiće non stop

“Nema tu nikakvih ‘Jugoslavija’, već samo boljeg života za sve naše građane, da se lakše kreću, lakše zive, i da imamo ambijent normalnosti, a ne sukoba i mržnje”, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za štampu nakon sastanka lidera Zapadnog Balkana u Ohridu. Vučić je istakao da je za Srbiju ovo veoma važna inicijativa, te preneo, kako je istakao – s ponosom, da je za kratko vreme postignut dogovor oko veoma važnih stvari od interesa za građane tri zemlje.

vucic,, zaev,, konferencija

“Na prost jezik ću prevesti šta je dogovoreno, jer znam da će Zoran Zaev i Edi Rama govoriti o usaglašenosti incijiative sa svim evropskim i drugim procesima. Ja ću o konkretnim stvarima”, rekao je on i preimućstva dogovora ilustrovao na primeru nekih od mera.

Kada budu uvedene fitosanitarne i veterinarske inspekcije na prelazima i kada se omogući brže kretanje kamiona, ušteda će, ističe, prema onome što su predstavnici Svetske banke rekli na sastancima u Ohridu, biti 120 miliona vera – samo od te mere.

“Samo na tom primeru uštedeće građani Albanije, Severne Makedonije i Srbije, a nadamo se u budućnosti i nekid drugi”, dodao je on.

vucic,, zaev,, rama,, zvizdic,,

Kazao je da će neuporedivo lakše za proizvođača paradajza sa juga Albanije, na primer, biti da svoju robu koja je lako kvarljiva izveze u Srbiju, zaradi novac i planira novu proizvodnju.
Ukazao je da je važno i da investitori dobiju mogućnost da razmenjuju radnike, jer će se tim merama drastično uvećati privlačnost sve tri zemlje za strane investicije.

“Za manje od dve godine moći ćete da vidite značajan procentualni rast investicija u sve tri zemlje, jer ćemo zajednički kreirati novi ambijent”, kazao je on.

S Makronom o “malom šengenu” i njegovim predlozima

Očekujem da na predstojećem sastanku sa Emanuelom Makronom u Parizu dobijem podršku za projekat “mali šengen”, ali i da čujem o novoj metodologiji koju predlaže francuski predsednik, rekao je jutros predsednik Srbije Aleksandar Vučić za RTS na pitanje o sastanku sa Makronom koji će se održati u utorak.

“Zahvalan sam Amerikancima za podršku ovom projektu, nadam se da ćemo dobiti i podršku Makrona jer bez toga će biti teško dobiti podršku Evrope. Ali, želim i da čuejm o novoj metodologiji francuskog predsednika.”

Vučić je podsetio da je sa francuskim predsednikom otvoreno razgovarao i u Beogradu, tokom Makronove posete, čitavih sedam sati.

“On ima izuzetnu energiju i ako bi deo onoga o čemu je govorio bilo moguće ostvariti mislim da bi to bile dobre vesti za Srbiju. Želim da čujem od njega tet-a-tet šta misli i onda možemo da pravimo neke planove za budućnost”.

Vučić je kazao da očekuje da će do kraja godine biti omogućeno putovanje uz ličnu kartu za građane Srbije u Albaniju i obratno.

Inicijativa, kako je dodao, sadrži I organizovanje zajedničke turističke ponude.

Rekao je da se radi na dogovoru i oko onoga što se pogrešno naziva “mini Šengenom”.

“To znači, kada sletite na erodrom Beograd, imate dozvolu srpskih vlasti, mozete da letite, na primer, u Tiranu a niko vas više neće pitati za dokumenta, kao i kada dođete iz Severne Makedonije kod nas, neće se geldati dokumenta jer verujemo našim kolegama da rade na najbolji način svoj posao. To će značiti da više nećemo kontrolama gnjaviti strance i tako ćemo drastično povećati broj turista, koji će trošiti novac u naše tri zemlje”, kazao je on.
“Ovo su ogromne promene koje nisu naročito popularne u mojoj zemlji ali ja se ne sekiram. Razlika u rokovodstvima je u njihovim rezultatima”, zaključio je on.

“Libija ima pet puta više nafte nego Emirati. A, gde biste pre živeli – u Abudabiju ili u Libiji ? Razlika je u onima koji rade u u interesu građana, koji su razmišljali o budućnosti”, ukazao je on.
Vučić je ponovio da je urađena ogromna stvar, koju ljudi možda trenutno ne razumeju u potpunosti.

Kaže da vidi da je zbog ovoga Rama pod pritiskom, te podsetio da je i sam tokom prošle predizborne kampanje bio izložen napadima zbog autoputa do Prištine, kada su mu prebacivali da pravi autoput za Veliku Albaniju, a ti, koji su govorili o tome na izborima osvojili su 11 odsto manje glasova od njega.
“Na kraju krajeva nije bitno ko vas za šta napada, jer su građani pametniji. Ponosan sam na dogovori koji smo napravili ovde. Možda nama ovo neko unistsi, propadne, ali će ovo svakao biti budućnost”, podvukao je on.

Šta podrazumeva “mali Šengen”
“Mali Šengen”, koji su lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije osmislili sinoć u Ohridu, podrazumeva više konkretnih mera, koje će unutar postora tri zemlje regiona obezbediti punu slobodu kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala, što je jedna od temeljnih vrednosti Evropske unije.
To su:
– putovanje građana Srbije, Severne Makedonije i Albanije unutar prostora tri zemlje samo uz ličnu kartu, u Srbiju i Albaniju možda već od kraja godine;
– svojevrstan “mini Šengen”, odnosno mogućnost za strance da zemlje članice inicijative putu bez dodatnih viza jednom kada uđu u neku od njih, što će povećati broj stranih turista i omogućiti foriranje zajedničkih turističkih ponuda i ruta;
– zajedničke radne dozvole i priznavanje kvalifikacija i diploma, bez dodatnih procedura, što bi obezbedilo mogućnost kretanja radne snage, što će podići dostupnost radne snage, a time i atraktivnost celog regiona za strane investitore;
– razmena studenata;
– zajednički projekti za istraživanje i razvoj;
– uvođenje 24-časovnog radnog vremena svih inspekcijskih službi na granicama, sa akcentom na fitosanitarnu i veterinarsku inspekciju, što će skratiti vreme čekanja kamiona s robom, a slobodan protok robe imaće višestruke efekte i podići konkurentnost celog regiona sa oko 12 miliona stanovnika;
– jedinstven “paket” dokumentacije potrebne za tranzit robe, sa akcentom na uvođenje sistema sa što manje “papira”, koji bi bio u skladu sa strategijom digitalnog razvoja;
– izmene zakona iz oblasti tržišta kapitala, poreskog i finansijskog sistema u sve tri zemlje, u cilju stvaranja uslova za nesmetan protok kapitala;
– dalje jačanje prekogranične saradnje u oblasti borbe protiv transnacionalnog kriminala i terorizma, kroz saradnju u oblasti migracije i pomoći u vanrednim situacijama;
– definisanje sopstvenih pravila u mnogim oblastima, u cilju unapređenja atraktivnosti tri zemlje i saradnje, te ova inicijativa time može postati najvažnija politička inicijativa u 21. veku.

“Ko zna kako ko može da reaguje, ali planiramo da se dogovorimo u Draču na sledećem sastanku 21. decembra, da, ako uđete na aerodrom u Beogradu i imate dozvolu da sletite u Srbiju, neće trebati posebna dokumenta za Albaniju ili Severnu Makedoniju. Niko vas neće pitati za papire”, rekao je Vučić.

Potrebno je, dodaje, da se uradi usklađivanje i objedinjavanje tehničke dokumentacije, kako bi se što manje papira prelazila granica, što je bolje za privredu.

Istakao je i da tri zemlje mogu zajedno da rade na kreiranju objedinjene turističke ponude i rute, da privlačimo turiste, posebno one iz Azije.

“Da onaj ko dođe u Beograd, može da ode i na Kopaonik, Staru planinu, Zlatibor, Ohrid, Skoplje, Tiranu, Drač… u jednom mahu”, rekao je Vučić.

Zaev: Svi da prigrle ovu inicijativu, bićemo jači pred EU

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev rekao je da je inicijativa o slobodnom kretanju robe, usluge, ljudi i kapitala, iza koje stoje Srbija, Severna Makedonija i Albanija, prva samostalno pokrenuta inicijativa na Zapadnom Balkanu, te da ona predstavlja dodatnu vrednost na ono što su do sada radila institucije EU sa zemljama regiona u smeru poboljšanja života i perspektive regiona.

zaev

“Pokrenuli smo inicijativu ili, kako ja volim da kažem, akcioni plan koji Balkan čini drugačijim. Srbija, Albanija i multietnicka Severna Makedoonija pokrenuli su inicijativu sa kojom pozivaju i druge partnere na Zapadnom Balkanu i sa kojom menjamo region, da bi postao bolje mesto za život i bio bitniji faktor na celom evropskom kontinentu”, rekao je Zaev na zajedničkoj konferenciji za medije.

Kako je rekao, ova inicijativa salje poruku međunarodnim institucijama i međunarodnim predstavnicima da i dalje rade sa zemljama regiona.

On je podsetio da su na plenarnom delu današnjeg sastanka učestvovali i predstavnici Evropske komisije, Regionalnog saveta za saradnju, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, kao i Svetske banke.

“Danas smo sa delom lidera na Zapadnom Balkanu pričali o nečemu što je naš san o modernom i uspešnom regionu, kako da unapredimo saradnju, motivišemo mlade da ostanu ovde i iskoristimo potencijale za udruživanje, koji će biti primamljivi i za strane investitore, ali i da privučemo pažnju evropskim partnerima”, naglasio je Zaev.

Akcioni plan predviđa 24/7 celodnevni rad na naših granicama, kretanje sa licnom kartom između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, omogučavanje uslova koji znače brze trake za kamione na graničnim prelazima, mere za međusobno priznavanje svih dokumenata za hranu i veterinu, u cilju mobilnosti robe, ljudi, kapitala usluga i sve ono sto znače četiri osnovne evropske slobode.

“Razradili smo konkretan plan kako da priznamo diplome između Srbije, Severne Makedonije i Albenije, tako da će domaći i strani investiture imati kompletnu sliku o obrazovnim kadrovima u regionu. To će otvoriti nove perspektive i novo poglavlje za region. Mislim da će svi prigrliti ovu inicijativ,u jer upravo ona nas čini većim faktorom pred evropskim zemljama”, zaključio je Zaev.

Rama:Uključiti Kosovo u mali Šengen na ravnopravnoj osnovi

Premijer Albanije Edi Rama poručio je danas na konferenciji za medije u Ohridu, gde je održan sastanak o “malom Šengenu”, da bi u tu inicijativu trebalo uključiti i Kosovo “na ravnopravan način i na legalnim osnovama”, te da očekuje da i tzv. Kosovo na sledećem sastanku u Draču, 21. decembra, bude predstavljeno kao i ostale države regiona.

rama

Rama ističe da nije promenio svoj stav prema Kosovu, niti mišljenje da Srbija teba da ga prizna, ali smatra i da nije bilo smetnji da kosovski predsednik i premijer budu u Ohridu.

“Za nas je, govorio sam to i pre i zapisano je u dokumentu u Novom Sadu, da nije ideja da podelimo Zapadni Balkan, koji je ionako u malim delovima i rascepkan, već da obuhvatimo sve zemlje Zapadnog Balkana”, rekao je Rama.

Kaže da u ovoj inicijativi nema ništa novo u odnosu na sve ono što je dogovarano ranije na brojnim sastancima u okviru Berlinskog procesa, osim dogovora o slobodnom kretanju ljudi u čitavom regionu ZB, i ističe da je to veoma značajno što je dogovreno. Rama je dodao da je sve što je zapisano u deklaraciji u Ohridu istovremeno već zapisano i na ranijim sastancima zapadnobalkanske šestorke, ali nije ostvareno. Istakao je da je inicijativa plod unutrašnje želje zemalja u regionu i da nije doneta pod patronatom spolja i da su na ovaj sastanak bili pozvani, to jest da nisudošli sami.

Rama je rekao da će na samitu u Draču 21. decembra biti prisutan i predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel.
Takođe, ističe da bi u Draču voleo da vidi i predstavnike Crne Gore i BiH i da te zemlje zatraže da uđu u taj proces, ali, ponovio je, i da u njega bude uključeno i Kosovo na “legalnim osnovama i ravnopravno”.

“Biću direktan sa svim onima koji se prave da ne razumeju, treba reći da smo ranije dogovorili i hramonizovali sve što je zapisano ne kao jedan memormandum ili akdiconi plan šest zemalja ZB”.

Rama je rekao da brojni raniji sastanci, posvećeni saradnji u regionu, nisu rezultirali time da Srbija i BiH priznaju Kosovo, niti je to bila smetnja za dolazak u Ohrid predstavnika tzv. Kosova. Kaže da bi “predsednik Kosova i premijer Kosova” trebalo da učestvuju kao ravnorpavni sa svima i da se uslaglase sa svima ostalih oko svih elemenata te inicijative.

Takođe, ističe da ni Srbja, ni BiH nisu prihvatile da njihovi predstavnici sede za istim stolom sa predstavnicima Kosova.

“Skoro pet godina Berlinskog procesa učesće Kosova nikada nije stavljeno pod znak pitanja. U svemu ovome ne vidim interes vraćanja u prethodne godine”, istakao je.

Ističe da nema opravdanja da Kosovo i Albanija ne štite ekonomske i drušvene interese svojih građana, niti za to da i njihovi građani mogu da reše probleme čekanja na granici. Rama je odbacio eventualne prigovore da govori kao zagovornik Velike Albanije:

“Ako neko govori o ‘velikoj Albaniji’, ja pričam o brisanju granica sa Kosovom, ja sam evropski građanin”.

Napomenuo je da nije živeo na Kosovu niti u bivšoj Jugoslaviji i da isključivo govori sa pozicije građadnina Evrope.
“Dobro je da budemo zajedno, da budemo za istim stolom, da ne prihvatamo stvari koje nas ometaju, i na kraju krajeva kvalitet života ne zavisi od načina kako se mi slažemo nego kako se dogovaramo”, rekao je Rama.
Takođe, smatra da bi “mali Šengen” tebalo nazvati Zapadnobalkanski šengen.

Kaže da je još pre pet godina dogovoreno priznavanje doploma za Albance u Srbiji, kao i da je posle posete Beogradu zastao kod Preševa i poručio Albancima koje je tu sreo “da se pripreme, jer će se njihove diplome uskoro priznavati”.

Zapitao je kako se to rešava sada i zašto se još čeka na to. Rama je dodao da predstavnici zapadnobalkanske šestorke treba da ojačaju proces priznavanja Kosova, kao i da je rešenje u miru i regionalnoj saradnji.

Treba da budemo svi za istim stolom, zaključio je Rama.

BiH nema konačan stav,prioritet EU, ali i saradnja u regionu

Bosna i Hercegovina nema konsenzus ili definitavan stav u vezi sa inicijativom za “mali Šengen”, iako je načelno opredeljena za jačanje regionalne saradnje, izjavio je danas na Ohridu predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić i rekao da primaran fokus BiH ostaju evropske integracije.

tan2019, 11, 10, 9297912, 3

Zvizdić je rekao da sastanak na Ohridu vidi kao dobru platformu za razmenu mišljenja o perspektivi Zapadnog Balkana, a i nastavak dogovorene prakse da je potrebno da se predstavnici zemalja Zapadnog Balkana ne sastaju samo u Berlinu, Briselu, Londonu… već što češće i efikasnije u samom regionu kako bi definisali najbolje i najefikasnije modele za rešavanaje izazova sa kojima se suočavaju.

“Imajući u vidu činjenicu da BiH, ni u tehničkom, ni na niovu eksperata, nije učestovala u pripremi ili predstavljanju inicijative, informisao sam sagovornike da u BiH nema konsenzusa ili da nemamo definitivan stav u vezi sa ovom inicijativom”, preneo je Zvizdić na zajedničkoj pres konferenciji na Ohridu.

U tom smislu, naveo je da je potrebno da institucije BiH, Savet ministara, Predsedništvo budu zvanično upoznati sa sadržajem inicijative i očekivanim benefitima i modelima na bazi kojih će se ukloniti carinske barijere i unaprediti ekonomska saradnja u regionu.

“BiH će konačan stav doneti u skladu sa našim procedurama i posle ozbiljne analize od strane ovlašćenih institucija, poslovne zajednie, eksperata iz oblasti koje inicijativa tretira”, rekao je Zvizdić.

Naveo je da je BiH dobila garancije da inicijativa ne predstavlja bilo kakav pokušaj supstitucije procesa evropskih integracija zemalja, niti da se njome derogiraju postojeći regionalni sporazumi, poput CEFTE, ugovora o transportnoj zajednici.

Zvizdić je dodao da postoji još dovoljno prostora da se postignuti sporazumi implementiraju, kada je reč o protoku roba, kapitala, usluga i ljudi.

“Treba kontinuirano raditi na unapređenju ekonomske saradnje koja će unaprediti i političke odnose, proces pomirenja u regionu i završiti neke procese koje dugo čekamo”, rekao je Zvizdić.

On je primetio da, ako je deo inicijative brisanje granica, onda je sa stanovišta BiH, nemoguće brisanje granica koje prethodno nisu potpuno definisane.

Zvizdić je naveo da BiH do narednog sastanka, u Albaniji, opčekuje informaciju o detaljima inicijative, koje će se. posle analize ovlašćenih institucija, naći na nivou Saveta ministara i Predsedništva BH.

“I dalje smo opredeljeni za jačanje regionalne saradnje, poverenje unutar regiona, pogotovo sa susedima, ali primaran fokus BiH ostaju evropske integracije, što ne znači da ne treba zajedno da radimo u regionu, kako bi iskoristili potencijal radi privlačenja investicija, poboljšanja živostnog standarda, rešavanja problema i, najvažnije, stavranja ambijenta da mladi i sposobni ostanu u regionu”, rekao je Zvizdić.

Da li inicijativa ubrzava EU put i imaju li građani koristi

Crnogorska ministarka ekonomije Dragica Sekulić izjavila je danas na Ohridu, nakon razgovora o inicijativi za slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala u regionu, da ta zemlja svaku inicijativu meri kroz dva aspekta – prema tome da li ubrzava njen put ka Evropskoj uniji, i koje benefite donosi građanima i privredi.

sekulic,, crna, gora

Istu sudbinu će doživeti i ova inicijativa. Da bi mogla da bude razmatrana na ekspertskom i na nivou insitucija, mora dokazati koji su to benefiti za građane i privredu, a sa druge strane i to da se ovom regionalnom inicijativom ubrzava put ka EU”, poručila je Sekulić na zajedničkoj pres konferenciji nakon sastanka na Ohridu.

“Verujem da je dobra prilika da se o ovome razgovara i u Draču, u decembru i da će Crna Gora, kao i uvek do sad, biti siguran partner svemu što doprinosi boljoj ekonomskoj poziciji svih u regionu, jer samo jak region i jake države u komšiluku mogu doprineti da i Crna Gora bude sigurna na putu ka EU”, rekla je Sekulić.

Ona je navela da je Crna Gora možda i najbliža cilju – pristupanju Evropskoj uniji i zemlja koja u okviru CEFTE nema nijedan otvoren slučaj ni sa jednom od zemalja potpisnica.

Dodala je da je, u okviru Berlinske inicijative i višegodišnjeg plana za zajednički ekonomski prostor, njena zemlja najviše odmakla u primeni preporuka tog plana i time pokazala da veruje u regionalnu povezanost, kao i da u okviru postojećih inicijativa ima dosta neiskorišćenog potencijala za unapređenje ekonosmke povezanosti i protok roba, ljudi, usluga i kapitala.