Kako je izjava Makrona da je “BiH tempirana bomba” odjeknula u regionu

Za hrvatski Index izjave Makrona, za kojeg kažu da je neko vreme figurirao kao glavna nada za evropski projekat, su šokantne, ali ne i iznenađujuće.

Portal konstatuje da ovo nije prvi put da Makron oglašava na uzbunu i poziva Evropsku uniju da se “probudi” i preduzme preko potrebne, strateške reforme, pre nego što bude kasno.

Podsećaju da je u martu ove godine, uoči, kako kažu, tada vrlo neizvesnih izbora za Evropski parlament i očekivanog Bregzita, Makron objavio otvoreno pismo građanima EU, odnosno manifest u kojem je pozvao na “obnovu Evrope”.

emanuel makron francuska jpg

Šta stoji iza Makronovih dramatičnih izjava analizirali su i hrvatski analitičari, a redovni profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, Dejan Jović, kaže da misli da Makron ovim izjavama zapravo sebe pozicionira kao glavnog lidera Evrope, posebno u očekivanju odlaska Angele Merkel.

“U tom kontekstu vidim i francusku odluku da blokira pristup Severne Makedonije i Albanije EU, čime Francuska pokazuje da se bez nje takve odluke ne mogu donositi i da je ona tu vrlo važan faktor”, kaže Jović.

Govoreći o samom sadržaju izjave, Jović konstatuje da je odavno zastupljena ideja da se EU mora emancipovati od SAD.

“To je njena dužnost još od pada Berlinskog zida 1989. i raspada Varšavskog bloka. Imali smo takav proces emancipacije od Sovjetskog Saveza, ali nikad nismo imali sličan proces kad se radi o SAD-u”, smatra Jović.

Viša naučna saradnica na Institutu za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu, Senada Šelo Šabić, smatra da stvar, kako kaže, nije tako dramatična kako je Makron predstavlja i on je, kaže, verovatno svestan toga.

IZuBiH:Opasna iskonstruisana izjava Makrona o BiH

Islamska zajednica u BiH reagovala je na izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona, da je ta zemlja “tempirana bomba koja se suočava sa problemom džihadista povratnika”, ocenivši da je reč o opasnoj iskonstruisanoj tvrdnji.

“Imamo utisak da je predsednik Emanuel Makron iz potrebe da opravda svoju odluku da na oktobarskom samitu Evropske unije u Briselu uloži veto na otvaranje pregovora o pristupanju Albanije i Severne Makedonije Uniji, iskonstruisao opasnu tvrdnju o Bosni i Hercegovini”, rekao je u izjavi za sarajevski portal Avaza, Muhamed Jusić, savetnik resu-l-uleme IZ u BiH Huseina Kavazovića.

Jusić kaže da se BiH već dugo, kao i sve evropske zemlje, nosi s izazovom nasilnog ekstremizma i ova, kako kaže, politizacija ovog problema neće pomoći.

“Nije dobra poruka da se i u premisama šalje poruka da se na one zemlje koje imaju značajniju ili većinsku muslimansku populaciju gleda kroz drugačije kriterije na putu EU integracija”, kaže Jusić.

To je, rekao je, opasna poruka s dalekosežnim posledicama koja potkopava temeljne evropske vrednosti i sve što smo znali o evropskoj budućnosti Balkana.

Jusić je prethodno na Makronovu izjavu o BiH reagovao na svom fejsbuk profilu, gde je izneo podatke da je na sirijsko-iračko ratište iz BiH otišlo nešto više od 300 građana (većinu su činile žene i deca), a da je iz Francuske otišlo preko 1.900, što je duplo više nego iz ijedne druge zapadnoevropske države.

“Samo ovih dana očekuje se povratak preko 450 njih u Francusku. Problem stranih boraca i povratnika sa sirijsko-iračkog ratišta je ozbiljan izazov za većinu evropskih država i ne znam zašto bi to samo za Bosnu trebao biti problem. Pravdati svoju odluku da se zaustavi evropski put zemalja s muslimanskom većinom na Balkanu, ali i zaustavljanjem ukupnog proširenja EU ovako iskonstruiranim tvrdnjama je više nego skandalozno”, napisao je Jusić.

“Ali verovatno (Makron) namerno želi da isprovocira raspravu o budućnosti Evrope”, rekla je za Index Šelo Šabić i dodaje da je to možda odraz njegovog karaktera i političkog profila, budući da je, kako kaže, on vrlo ambiciozan i konfrontacijski nastrojen.

“Ipak, njegove izjave ne vode dramatičnom obratu u nekom kraćem razdoblju”, smatra Šelo Šabić.

Jutarnji list, povodom izjava Makrona piše da je tek nakon što je objavljen celoviti transkript njegovog intervjua Ekonomistu, izašao na videlo deo u kojem Makron govori o Zapadnom Balkanu, gde kaže da problem na ovom prostoru nisu ni Makedonija, ni Albanija, već BiH, za koju je rekao da je “tempirana bomba koja otkucava pokraj Hrvatske koja se suočava s problemom džihadista koji se vraćaju” sa ratišta.

Reakcija iz Sarajeva je bila brza.

Kabinet predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića najavio je da je za danas na razgovor pozvao ambasadora Francuske u Sarajevu.

Sarajevski portal Klix je podsetio da je pre Makrona “skandalozne izjave te vrste davala u više navrata predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, nazivajući BiH nestabilnom i aludirajući da je pod kontrolom militanata”.

Jutarnji ističe da se Makron proteklih dana našao pod snažnim kritikama da je svojom blokadom otvaranja pregovora o članstvu u EU s Albanijom i Severnom Makedonijom uzdrmao Zapadni Balkan, te oslabio EU.

Komentarišući Makronovu izjavu, predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori, Momčilo Radulović, za podgorički portal CdM kaže da taj intervju francuskog predsednika ne može da gleda iz ugla Crne Gore, pa čak ni isključivo iz perspektive politike proširenja.

Radulović smatra da je ovaj Makronov intervju “veoma složena analiza današnjih globalnih politika, od ekonomskih, preko bezbednosnih do razvojnih, ali i cijelog seta ostalih politika vezanih za savremene međunarodne odnose”.

“Ovaj tekst je daleko od nečega što treba paušalno i jednokratno ocenjivati ili donositi ishitrene zaključke o onome što Makron ponekad veoma snažno definiše”, jasan je Radulović.

Odgovarajući na pitanje kakvi su Makronovi stavovi, Radulović odgovara da su oni često kontroverzni, ali istovremeno i inspirativni i navode na duboko promišljanje o savremenom svetu, budućnosti Evrope i međunarodnih odnosa.

“Međutim, u njegovim porukama i analizama često ima i kontradiktornosti ili, u najmanju ruku, čudnih i iskrivljenih zaključaka koji su nastali na prilično tačnim premisama. Da li su takvi dislocirani zaključci plod namere ili pogrešne procene, ostaje da se vidi u budućim političkim potezima Makrona”, kazao je Radulović.

Što se Crne Gore tiče, Radulović smatra da je uvek dobro pročitati i pratiti šta misli i radi Makron, pa čak, kako kaže, i asistirati francuskom predsedniku u pokušaju rešavanja određenih problema, ali da je za Crnu Goru kudikamo korisnije da se pronađe u porukama koje su Majk Pompeo i Haiko Mas poslali juče u Berlinu o značaju evroatlantske saradnje za istorijski i budući razvoj demokratije i unifikacije Evrope.