Cilj podsticaja – pet odsto površina pod organskom proizvodnjom

Poljoprivrednici poručuju da su podsticaji osnovni motiv za njih da se uključe u organsku proizvodnju, kao i da su iznosi subvencija po grlu u Srbiji namenjeni za organsku proizvodnju među većima u Evropi.

Za organsku proizvodnju sve više su zainteresovani kako poljoprivrednici, tako i potrošači u Srbiji.

usevi, njiva, oranice, subotice

Ove godine je skoro 20.000 hektara pod organskom proizvodnjom, što je povećanje za više od 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali to je i dalje ispod jednog procenta ukupnih poljoprivrednih obradivih površina, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Navode da je u sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno skoro 7.000 proizvođača.

Rukovodilac grupe za kvalitet i deklarisanje proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede Branislav Raketić rekao je za Tanjug da je ove godine izdvojeno 108 miliona dinara subvencija za organsku proizvodnju, i to 90 miliona za organsku stočarsku proizvodnju, i 18 miliona dinara za organsku biljnu proizvodnju.

“Prema projekcijama i na osnovu izveštaja iz Uprave za agrarna plaćanja, sva ta sredstva će biti utrošena do kraja godine, do kada se podnose zahtevi“, navodi Raketić.

Naglasio je važnost biljne organske proizvodnje, i naveo da su subvencije ove godine za tu namenu uvećane 120 odsto u odnosu na konvencijalnu proizvodnju i iznose 11.440 dinara po hektaru.

Ministarstvo će, kaže, nastojati da napravi diferencijaciju i subvencije podeli u zavisnosti da li je reč o ratarstvu, nekim višegodišnjim zasadima ili gajenju povrća u zatvorenom prostoru zato što su, objašnjava, i troškovi proizvodnje i sama vrsta proizvodnje drugačija i zahteva i drugačije mere podsticaja.

Subvencije za organsku stočarsku proizvodnju su, navodi Raketić, jako dobre i kreću se od 28.000 dinara za krave za uzgoj teladi za tov do skoro 42.000 dinara za krave dojilje po grlu, ali naglašava da se moraju menjati navike stočara, jer organsko stočarstvo podrazumeva ispašni tov, a ne štalski tov.

“Vrlo retko se može videti da na nekim obroncima planine krave pasu na pašnjacima, to je nešto što je sasvim drugačije kada odemo u neke zemlje EU”, rekao je Raketić i naglasio da Srbija ima potencijal za razvoj organske stočarske proizvodnje, posebno na jugu zemlje, uključujući i Staru planinu i Suvu planinu.

Raketić kaže da je organska proizvodnja veoma važna u razvoju poljoprivredne i prehrambene industrije, kao i da ima dvojaku ulogu, jedna je zaštita i očuvanje životne sredine, a druga to što malim prozivođačima pruža dobar alat da budu konkurentni na tržištu.

“Kada pričamo o organskoj proizvodnji, pre svega pričamo o izvozu tih proizvoda. Ono što je nama jako bitno je da paralelno radimo i na razvijanju domaćeg tržišta za organske proizvode. Posebno je interesantan deo vezan za organsko stočarstvo, da što više razvijemo sektor mesa, mleka i sektor prozvoda od mleka i mesa koji su dobijeni metodama organske proizvodnje”, kaže Raketić.

To je, naglašava, jedan segment koji će biti interesantan u budućnosti.

Rastko Aksentijević, stočar iz Parka prirode Golija, kaže za Tanjug da poljoprivrednici povećanje podsticaja za organsku proizvodnju vide kao jedini način da se pospeši organska proizvodnja za koju navodi da je komplikovana.

Aksentijević je okupio poljoprivrednike iz Kraljeva i Ivanjice i tri godine se bavi organskom poljoprivredom.

U početku ih je u udruženju bilo 20 poljoprivrednika, a sada radi sa 199 kooperanata, kao nosilac grupne sertifikacije organske proizvodnje.

Trenutno imaju više od 1.050 goveda i 1.100 ovaca, a planiraju da naprave ozbiljnu ponudu sira, kajmaka i mesa namenjenog za tržište i da se posvete marketingu.

Aksentijević je rekao da ruralni krajevi imaju prednosti u organskoj proizvodnji, ali da je za njen razvoj ključan seoski turizam koji je, dodaje, u povoju.