Bista Primakova otkrivena u Ruskom domu

Bistu su otkrili Irina Primakova, udovica bivšeg ruskog premijera, i autor umetničkog dela, ruski vajar Andrej Tirtišnikov, član ruske Akademije umetnosti.

primakov, bista

Svečanosti su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar odbrane Aleksandar Vulin, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, bivši predsednik Vlade Rusije i bliski prijatelj Primakova Sergej Stepašin, direktorka Ruskog centra za nauku i kulturu – Ruski dom, Eleonora Mitrofanova.

Primakova srpska javnost pamti po tome što je okrenuo avion i otkazao posetu Vašingtonu 24. marta 1999. godine kada je čuo da je NATO počeo bombardovanje SR Jugoslavije.

Kada je 2011. godine u Beogradu predstavljao svoju knjigu ”Svet bez Rusije” Primakov je rekao da je ”radostan što je ovde, jer voli Srbe” i naglasio da je Rusija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

”Na Kosovu je stvorena situacija ćorsokaka. Moram da kažem da sam kao ministar spoljnih poslova Rusije bio član Kontakt grupe i moram da podvučem da nikada ni u jednom dokumentu nije pomenuto da Kosovo može postati samostalno”, rekao je tada bivši ruski premijer.

Primakov je rođen 1929. u Kijevu odakle se njegova porodica preselila u Tbilisi (Gruzija) gde je proveo detinjstvo.

Diplomirao je orijentalistiku na Moskovskom državnom univerzitetu, a doktorirao iz oblasti ekonomskih nauka.

Karijeru je započeo kao novinar, a radio je kao dopisnik u vreme arapsko-izraelskog sukoba na Bliskom istoku, šezdesetih i sedamdesetih godina veka.

Imao je i bogatu naučnu karijeru, a u njegovoj biografiji zabeleženo je da je bio član Predsedništva Ruske akademije nauka, član Predsedničkog saveta Ruske Federacije za nauku i obrazovanje, član Naučnog saveta eksperata…

Krajem osamdesetih godina aktivno se uključio u politiku da bi 1990. i 1991. godine bio u predsedničkom savetu Mihaila Gorbačova.

Posle formiranja Ruske Federacije, Primakov je bio direktor spoljne obaveštajne službe SVR, od 1991. do januara 1996. godine, posle čega stupa na dužnost šefa ruske diplomatije i stiče reputaciju čvrstog i pragmatičnog borca za ruske interese.

Sa generalnim sekretarom NATO-a Havijerom Solanom u maju 1997. godine u Parizu je potpisao osnivački akt o međusobnim odnosima, saradnji i bezbednosti Rusije i NATO-a, koji je trebalo da otvori novu eru u odnosima Moskve i tog saveza.

U septembru 1998. godine postaje premijer i na čelu ruske vlade ostaje do maja 1999. godine.

Na predsedničkim izborima u Rusiji 2000. godine, na kojima se birao naslednik Borisa Jeljcina, bio je glavni protivkandidat Vladimiru Putinu, ali je dva meseca pre održavanja izbora objavio da se povlači iz predsedničke trke ustupivši tako Putinu funkciju u Kremlju.

Posle toga, Primakov je postao jedan od važnih saradnika i savetnika Putina koji mu je 2014. godine dodelio državno priznanje.

U novembru 2004. godine, Primakov je svedočio pred Haškim tribunalom kao svedok odbrane Slobodana Miloševića.

Povodom obeležavanja 90. godišnjice rođenja Primakova, u Moskvi je 29. oktobra otkrivena njegova bista pored zgrade Ministarstva inostranih poslova.

Vučić: Primakov u najtežim trenucima bio uz srpski narod

Predsednik Srbije rekao je danas u Ruskom domu u Beogradu, da je Primakov ostavio neizbrisiv trag u ruskoj i međunarodnoj politici, a da je u Srbiji posebno poznat po “zaokretu iznad Atlantika”.

vucic, primakov, bista

“Danas kada Ruska Federacija slavi Dan narodnog jedinstva, širom naše drage Rusije, proslavlja se i 90 godina od rođenja oca moderne ruske diplomatije, velikog državnika, koji je dalekovidnom politikom trajno upisao svoje ime ne samo u rusku, već svetsku istoriju. Iza sebe ostavio je neizbrisiv trag”, rekao je Vučić.

Primakov će, rekao je Vučić, ostati upamćen po svojoj neiscrpnoj snazi, večnoj ljubavi prema otadžbini Rusiji.

Podsetio je i na čuveni demarš 1999. godine, nakon što je Primakov saznao za početak bombardovanja SRJ, suverenu zemlju, poznat kao “zaokret iznad Atlantika”, koji je za Srbiju, kaže Vučić, značio mnogo.

“Iako nismo tada spašeni, vidimo danas koliko je to bilo dalekovido. Taj korak je značio potpuni zaokret u spoljnoj politici Rusije, čiji prioriteti imaju praktičnu primenu u aktivnosti današnje generacije ruskih političara”, objasnio je on.

Vučić je istakao da je Primakov branio nacionalne interese u trenutku kada su postojale minimalne šanse.

“Snaga Rusije tada i danas nije za poređenje. Ipak i u takvim uslovima radio je sve što je mogao da zaštiti Rusiju i bio je siguran u njen povratak na svetsku scenu”, dodao je on.

Vučić je rekao da se Primakov dostojno borio za interese svoje zemlje, da smo i mi u Srbiji to osetili, kao i da je on osvedočeni prijatelj koji je bio uz naš narod u najtežim trenucima.

Predsednik Srbije je izrazio očekivanje da će njegovo delo biti putokaz za buduća pokolenja.

Vučić je napomenuo da je uvek najteže postići da vas ceni i poštuje sopstveni narod, odnosno u svojoj kući, ali i u nekoj dalekoj zemlji.

“Iskreno cenimo šta je Primakov uradio za Rusiju, ali i šta je uradio za Srbiju”, naglasio je Vučić i dodao da je Primakov pomogao Srbiji u borbi za slobodu i da budemo svoj na svome.

Poručio je da ga zbog toga srpski narod nikada neće zaboraviti.

Vučić je rekao da kod nas postoji izreka da čovek može da umre dva puta, kada prestane da diše i kada ga ljudi zaborave i poručio da Srbi nikada neće zaboraviti Primakova i da će za nas večno biti živ.

Bocan-Harčenko:Primakov voleo i poštovao srpski narod

“Jevgenij Primakov mnogo je voleo Srbiju i srpski narod”, kazao je  ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko nakon otkrivanja biste nekadašnjem ruskom premijeru i ministru spoljnih poslova u Ruskom domu u Beogradu.

“Godine prolaze i svaka još jasnije definiše značaj Primakova kao političara, diplomate, naučnika i velikog humaniste”, kazao je Bocan-Harčenko obraćajući se na srpskom jeziku u znak, kako je rekao, ličnog poštovanja i ljubavi prema srpskom narodu, ali i ljubavi i poštovanja koje je prema Srbiji, srpskoj tradiciji i kulturi negovao i sam Primakov.

Bocan-Harčenko je podsetio na reči ruskog predsednika Vladimira Putina koji je Primakova nazvao “velikim građaninom Rusije” i dodao da te reči govore sve o bivšem ruskom premijeru.

Kazao je da je imao sreću da radi sa Primakovom koji je 1996. godine došao na čelo Ministarstva spoljnih poslova u vreme kada je, kako je rekao, situacija u bivšoj Jugoslavije bio najteži domen spoljne politike.

Ambasador je podsetio i da je te godine počela prva faza implementacije Dejtonskog sporazuma naglasivši da je Primakovljeva delatnost bila prožeta zaštitom i brigom o nacionalnim interesima Srbije, kao i nacionalnim interesima Rusije i odnosima sa Srbijom.

“Primakov je odlučio da organizuje ministarsku konferenciju o primeni Dejtona i zahvaljujući svom umeću uspeo je da dobije veću ravnotežu u implementaciji tog sporazuma”, rekao je ruski ambasador.

Bocan-Harčenko je dodao da je Primakov imao diplomatsku viziju kako će se odvijati stvari na međunarodnoj sceni i da je njegov koncept multipolarnog sveta danas konačno zaživeo.

harcenko jpg

Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Bocan-Harčenko je naveo da je Primakov ponudio više predloga da se to pitanje reši u okviru međunarodnog prava, na miran način, ali da se Zapad, kako je rekao, od početka spremao za vojno rešenje, odnosno za agresiju protiv tadašnje SR Jugoslavije.

“Primakov je bio jedan od autora Rezolucije 1244 u kojoj se rešenje kosovske krize temelji na međunarodnom pravnom poretku”, kazao je Bocan-Harčenko.

Bivši ruski premijer i bliski prijatelj Primakova Sergej Stepašin rekao je da je iako Primakov nije više među živima jedan od najpopularnijih i najpoštovanijih ličnosti u Rusiji.

“Njega vlast nije iskvarila i ostao je veliki čovek”, kazao je Stepašin.

Naveo je da je Primakov 1996. godine promenio vektor spoljne politike koji Rusija i danas sledi i da je kao premijer 1999. godine spasio zemlju od ekonomske katastrofe.

“U teško vreme za Srbiju, krajem devedesetih godina, Rusija nije pomogla koliko je mogla, ali je Primakov učinio sve što je bilo u njegov moći”, rekao je Stepašin na šta se nadovezao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je Primakov tada nudio raketnim sistem S 300, ali da to nije prihvaćeno.

Govoreći o NATO agresiji nad SR Jugoslavijom 1999. godine, Stepašin je rekao da niko nije mogao da pretpostavi da će nekome pasti na pamet odluka da bombarduje Jugoslaviju ističući da je to bila velika lekcija i za samu Rusiju.

Izrazio je zadovoljstvo zbog otkrivanja biste Primakovu na Dan nacionalnog jedinstva i dodao da taj praznik simboliše i odnose koji postoje između Srbije i Rusije.

Direktorka Ruskog centra za nauku i kulturu “Ruski dom” Eleonora Mitrofanova je rekla da je bista Primakovu simbol prijateljstva dve zemlje i da je Primakov u svim oblastima u kojima je radio – nauka, politika, diplomatija, radio na najvišem nivou.

“Bio je mio i drag čovek koji je bio spreman da uvek pruži pomoć, a to možemo da potvrdimo svi koji smo ga poznavali”, kazala je Mitrofanova.

Podsećajući na to da se ove godine obeležava 20 godina od NATO bombardovanja SR Jugoslavije, Mitrofanova je ukazala na gest Primakova – “zaokret nad Atlantikom” kojim je, kako je rekla, pokazao podršku Jugoslaviji i da je protiv groznog čina bombardovanja.

Dodala je da je otkrivanje biste u Ruskom domu izraz zahvalnosti i poštovanja prema državniku koji je pokazio veliku podršku i ljubav prema Srbiji.