Za godinu dana akreditovano 25 fakulteta i visokih škola

Izdato je deset mišljenja ( ili kako je to ranije nazivano akti upozorenja) da ustanove otklone manje nedostatke koji su primećeni.

U istom periodu Komisija je akreditovala 188 studijskih programa, odbijeno je 17 i izdato 58 mišljenja.

diploma doktoriranje jpg

Predsednica KAPK-a prof. Ana Šijački kaže da je stara Komisija mesecima bila u tehničkom mandatu, te da je Komisiju koja je u novom sastavu počela sa radom pre godinu dana, sačekalo skoro 400 nerešenih predmeta.

“Uradili smo veliki deo posla, oko tri četvrtine predmeta je završeno. Nešto je ostalo zbog toga što su slučajevi komplikovaniji – doktorske studije gde je trebalo angažovati stranog recenzenta. Uporedo smo radili i nove predmete koji pristižu “, rekla je Šijački za Tanjug.

Navodi da je jedna visokoškolska ustanova odbijena za akreditaciju, kao i 17 studijskih programa, jer nisu ispunjavali uslove i standarde.

Podseća da za akreditaciju mnogo standarda mora da se ispuni. Za studijske programe gleda se kakav je kurikulum, za ustanove, kakvi su uslovi za rad što se tiče prostora i opreme, da li ima dovoljno nastavnika, da li ispunjavaju uslove za rad i koliko su opterećeni.

Naša sagovornica navodi da je od konstituisanja Nacionalnog akreditacionog tela (NAT), od 1. oktobra prošle godine, akreditovano 20 studijskih programa privatnih fakulteta i jedna privatna visokoškolska ustanova, kao i šest studijskih programa privatnih visokih škola, jedna privatna škola strukovnih studija.

Data su i dva pozitivna mišljenja za osnivanje dve visoke škole strukovnih studija koja imaju po dva studijska programa.

Šijački naglašava da KAPK ne deli visokoškolske ustanove na privatne i državne, već na više ili manje kvalitetne univerzitete i fakultete.

“Državni univerziteti su stari i imaju tradiciju dugu decenijama i stotinama godina, kao što je Beogradski univerzitet. Oni imaju ugrađen sistem samokontrole i samovrednovanja, ali se trudimo da približimo te institucije. Činjenica je da postoji puno privatnih visokih škola”, navela je ona.

Evropska mreža akreditacionih agencija (ENKVA) je Srbiju iz punopravnog članstva stavila u članstvo pod nadzorom i nedavno su članovi te evropske mreže bili u Srbiji i očekuje se njihov izveštaj.

Šijački kaže da su u međuvremenu napravljene velike promene, da je formirano Nacionalno akreditaciono telo (NAT), da su poslušali savet ENKVA da uloga KAPK-a ne bude nadzorna i kontrolna nad visokoškolskim ustanovama, već da imaju savetodavnu i partnersku ulogu.

“Naravno to nije lako postići preko noći. Očekujemo početkom decembra njihov preliminarni izveštaj, na koji mi možemo da stavimo primedbe. Posle toga uslediće konačni izveštaj koji odlazi bordu direktora koji će do 20. februara da reši u kakvom smo statusu”, naglasila je ona.

Napominje da je važno da Srbija bude član ENKVA, jer je civilizacijski deo tog prostora, ali je najvažnije zbog priznavanja diploma, kao i razmene studenata i usavršavanja nastavnika.

To što se većina fakulteta žali na visoke cene za akredtaciju Šijački navodi da je to bio ustupak njihovoj nezavisnosti.

Upitana da li ima pritisaka na Komisiju za akreditaciju Šijačke kaže da nema pritisaka na to telo.

“Mislim na pritiske koji dolaze, što bi se reklo, ‘odozgo’. Dešava se da neko iz visoke škole ili fakulteta koji se akredituju poznaju nekog pa ‘bočno’ pokušaju da se raspitaju, ali naglašavam da na nas nije bilo pritisaka”, navela je ona.

Ističe da je Komisija sve odluke donela jednoglasno, a da je samo nekoliko odluka bilo sa jednim glasom protiv ili dva uzdržana glasa.

“Do sada nije bilo nikakvih pritisaka, mislim da smo mogli da radimo opušteno, osim što se tiče obima posla”, zaključila je ona.