Za 7 meseci stradalo 15 građevinara, koliko za celu 2018.

Od 15 stradalih petoro je radilo na crno, kaže Đurović ističući da je ove godine i taj broj za sedam meseci premašen, jer je utvrđeno da šestoro građevinaca koji su poginuli nisu bili prijavljeni.

“Evidentno je da nam najveći broj lica koja smrtno strada, strada na gradilištima”, rekao je Đurović za Tanjug dodajući da je prema Republičkom zavodu za statistiku u 2018. zabeleženo 96.061 preduzeća koja su registrovana za građevinsku delatnost, a u kojima je zaposleno 284.432 radnika, ali da je sigurno da na građevini ima više angažovanih.

gradjevina, izgradnja, abr

Kako kaže, najčešći uzrok smrti ili teških povreda građevinara je pad sa visine.

“Svedoci smo da na brojnim gradilištima nailazimo na radnike na visini koji nisu vezani užetom, što im je obaveza i što im spašava život, a dobar deo njih ne nosi ni zaštitnu opremu”, rekao je.

Inspektorat za rad je u toku sedam meseci ove godine pojačao inspekcijski nadzor i imali su do sada 5.901 nadzor, kojim je utvrđeno da je 1.925 lica radilo na crno, što je manje u odnosu na prošlu godinu.

“Mi kao inspekcija nailazimo na različite propuste, ima i neodgovornih lica ima i onih koji su nekvalifikovani da rade”, ispričao je Đurović i dodao da radnici na crno nemaju ni lekarske preglede, a nisu osposobljeni ni za poslove koje obavljaju.

Ističe da se pre svega mora raditi na svesti i radnika i poslodavaca kako bi se smanjio broj onih koji smrtno stradaju, a istovremeno je neophodno određenim zakonima ono što je već planirano uvesti u zakonske okvire.

Od 2012. godine do kraja 2018. ni u jednom slučaju sa smrtnim ishodom, a za koje je Inspektorat podneo krivične prijave, nije dosuđena zatvorska kazna koliko zakon predviđa, a to je od dve do 12 godina.

“Imamo samo jedan slučaj sa godinu dana zatvorske kazne”, naveo je.

Kaže da nije zagovornik da se sve završava kaznama, ali da kada je ljudski život u pitanju kazne moraju da budu oštrije i mnogo efikasnije.

“Trebalo bi da u tom lancu svi budu odgovorni kako bi se ljudski život spasio, jer on nema cenu”, ističe Đurović.

Ističe i da poslodavci ne smeju da čekaju da im dođe inspekcija i kaže šta treba da rade.

Navodi da ima i primera gradilišta na kojima po dve-tri godine niko nije smrtno stradao ili teško povređen i napominje da to znači da ima poslodavaca koji istinski vode računa o bezbednosti i zdravlju radnika.

Međutim, dodaje, ima i onih “koji otvore firmu u četvrtak, a u nedelju im nastrada radnik, koji nema nikakvih ni kvalifikacija, niti je obučen za takvu delatnost”.

Smanjen broj radnika “na crno”

Đurović navodi da ima određenih pomaka i da je u odnosu na 2017, kada je bio rekordan broj zaposlenih na crno, sada znatno manje, što, dodaje, ukazuje na to da se sve više radi u okvirima zakona.

Novim zakonom o bezbednosti rada, koji bi do kraja godine trebalo da se usvoji u Skupštini Srbije, neke stvari će se poboljšati, kaže Đurović i dodaje da će taj zakon učiniti odgovornijim one koji rukovode na gradilištima, kao i državne institucije koje nakon izveštaja i prijava inspekcije za rad treba da donesu rešenja.

“Nama zakoni nisu problem, problem nam je realizacija zakona. I poslodavac i ostali nadređeni na gradilištu znaju šta treba da rade, samo je pitanje koliko to sprovode u praksi”, zaključio je Đurović.

Ministarka: Građevinarstvo postalo vodeća snaga srpske privrede

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović čestitala je danas svim zaposlenima u građevinarstvu Dan građevinara, uz poruku da je ta grana postala vodeća snaga srpske privrede.

“Dragi inženjeri i radnici, hvala vam na svemu što smo zajedno do sada uradili – izgrađeno je oko 300 kilometara auto-puteva, obnovljeno oko 500 kilometara pruga, imamo više od 40.000 aktivnih gradilišta širom Srbije, a građevinarstvo je ponovo nosilac privrednog rasta”, izjavila je Mihajlović.

Kako je navedeno u saopštenju, ministarka je istakla da je prethodnih godina oblast građevinarstva zakonodavno kompletno uređena, da se građevinska dozvola dobija za nekoliko dana, da se rešavaju problemi nasleđeni iz prošlosti i da su domaće građevinske firme uključene u sve velike projekte u Srbiji.

“Završili smo Koridor 10 i povezali Srbiju od severa do juga, a pred nama je novi investicioni ciklus. Ukupna vrednost infrastrukturnih projekata u Srbiji iznosi više od 14 milijardi evra”, navela je Mihajlović.

Prema njenim rečima, u ovoj i narednoj godini počinje izgradnja pet novih auto-puteva, a nastavlja se sa ulaganjem u železnicu, vazdušni i vodni saobraćaj, kao i u stanogradnju.

U 2018. ostvarena je rekordna vrednost izvedenih građevinskih radova, koja je iznosila 332,45 milijardi dinara.

U prvom kvartalu 2019. ostvaren je rast vrednosti izvedenih građevinskih radova od 13,6 odsto, a u drugom od 7,8 odsto, što ukazuje da će prošlogodišnji rezultati biti premašeni.

Raste i broj zaposlenih u građevinarstvu i on je povećan sa 96.292 na kraju 2018, na 103.842 u drugom kvartalu ove godine.

U prvih sedam meseci ove godine izdato je 11.085 građevinskih dozvola, oko sedam odsto više nego u istom periodu 2018, ukazala je Mihajlović.