Magija Tolmina i misterija tolminske kiše

Kako je ekipa O radija zbog kvara na automobilu prvog dana stigla tek nakon što je na Beach stage-u program završen, već drugog dana ispravili smo grešku.

img, 1900

Već u podne kada je i počeo dnevni program, ljudi nisu mogli da se prebroje. Kako je ova bina zapravo namenjena manjim i uglavnom lokalnim bendovima, skoro da niko od ljudi nije znao pesme, ali to nije sprečilo zabavu u koju spadaju sunčanje, polivanje pićem, kupanje u ledenoj reci (subjektivni osećaj minus pet stepeni) uz kreativan pokušaj panka da nas kolektivno ugreje. Bendu Pense ovo je pošlo za rukom.

Poslednji nastup na ovoj bini završio se oko 18:40, te je publici tako ostalo nekih dvadesetak minuta da došetaju do druge bine i da se očiste i osuše. Sudeći po tome kakvi smo svi došli do glavne bine, čišćenje i sušenje nikome nije bilo u planu, ali to je valjda i magija panka.

img, 1930

Za razliku od prethodnog dana kada je kiša gotovo lila sve vreme festivala, hedlajneri druge večeri imali su sreće. Kiše jeste bilo, međutim u pitanju je bio samo jedan mini pljusak. Ono što je malo nejasno jeste – odakle (?) s obzirom na to da nije postojao nijedan jedini oblak. U šetnji po festivalskom prostori gotovo da nije bilo osobe koja ne gleda zbunjeno u nebo postavljajući isto ovo pitanje.

Prvi bend Buster Shuffle, počeo je tačno u predviđeno vreme, pred u početku ne toliko brojnom, ali sudeći po reakcijama i saradnjom sa bendom – vernom publikom, To se ipak vrlo brzo promenilo, pa smo već na početku nastupa mogli videti petogodišnju decu kako stage dive-uju, ali i velike lopte na naduvavanje koje su gotovo sve vreme svirke letele među publikom.

Pesme ovog benda možda su znale tri osobe u publici, ali atmosfera koju je ovaj bend uspeo da napravi u svojih 45 minuta, gotovo je nerealna.

Klasičan londonski ska uz odličnu komunikaciju sa publikom bio je za čistu desetku. Pravljenjem ‘mose’ najavljivanjem cover-a pesme Should I stay or Should I go benda The Clash, sviranjem Bohemian rhapsody benda Queen, a potom i Chase the devil, uspeli su dodatno da zagreju već topao dan u Tolminu i naprave pravi warm-up show za Masked Intruder.

img, 1931

U vreme izlaska ovih medisonskih pankera na binu, kapacitet festivalskog prostora na Punk rock holiday-u počeo je lagano da se popunjava. Dodatnu pažnju već nakon prvih tonova benda Masked Intruder privukao je nestanak struje na glavnoj bini. Na sreću, sve se sredilo u naredna tri minuta, a u periodu tišine, mogla se čuti publika koja svaki atom snage koristi da bodri bend i da peva. Umotani u fantomke šarenih boja, svima su priredili 40-ak minuta odličnog provoda, u stilu prepoznatljivog zvuka devedesetih godina.

Prava atmosfera jednog pank festivala mogla je da se oseti tek kada su se na bini pojavili Pennywise. Aktivni od 1988. uz mnogo lajv nastupa iza sebe, a kako im ovo nije ni prvi nastup u Tolminu, delovalo je kao da u svakom trenutku znaju koji potez da naprave i na taj način svu pažnju posetilaca usmere isključivo na sebe.

Publika je, vrlo očekivano bila toliko brojna da, ne da nije moglo da se prolazi kroz masu u prvim redovima, nego ni da se stoji. U svojih 50 minuta seta odsvirali su neke od najvećih hitova iz svoje 30 godina duge karijere, među kojima su My own contry, Same old story i It’s up to me.

img, 1942

U jednom momentu kao gost na bini pojavio se Fat Mike, frontmen benda NoFx, koji je od benda zatražio muzičku želju. U pitanju je bila kompozicija Do what you want kultnih kalifornijskih pankera Bad religion. Publiku kao da je pogodio meteor. Možda i najluđi fan druge festivalske večeri simbolično je upalio baklju koja je za nekoliko sekundi stigla i do bine. Tu je krenula prava zabava jer je bend sa kompozicijama Society i Fuck authority postigao vrhunac svog lajv nastupa, makar na ovogodišnjem izdanju PRH-a. Ipak, najimpresivnija slika ostaće masovno penjanje na binu i horsko pevanje fanova koji bendu nisu dali da završi svoj set. U tu atmosferu se ponovo umešao pomenuti Fat Mike, ali ovog puta sa bas gitarom.

Neprestani stage dive-ovi, pevanje u glas, bacanje čaša u vazduh i nasmejana lica više od 2.000 ljudi. Ovako bi ukratko mogao da se opiše nastup benda Sick of it all. Takođe bend kome ovo nije prvi put na festivalu Punk rock holiday, međutim ono što uvek oduševi jeste činjenica da tolminska publika koliko god puta da je videla neki bend – gledaće ga ponovo sa istim ili i još većim zadovoljstvom. Ipak, kako je prethodni bend zadao ozbiljan domaći zadatak, naročino predstojećim bendovima, po izlasku benda Sick of it all na binu, osetio se mali energetski pad. Svirka kao da je bila tiša nego što bi trebalo da bude sa iskonskim hardkorom, ali bend se držao profesionalno. Nažalost, može se zaključiti da više nemaju onu istu energiju kao u svojim zlatnim danima.

img, 1971

Ovaj malo slabiji utisak, popravio je bend Less than Jake odmah po izlasku na binu. Nakon pet sati neumornog pankeraja i još neumornije mase, bilo je jasno da svi žele još. To su i dobili. Mešavina panka sa elementima ska zvuka, trombon koji je upotpunio svaki nedostatak večeri i jedna velika energetska bomba u trajanju od sat vremena i 15 minuta. A da, da li smo rekli da je Fat Mike opet bio prisutan i žonglirao dok je sedeo na bini?

Po završetku druge večeri, kada smo zvanično na polovini festivala, malo je i teško zamisliti da ovakav događaj mora da se završi.

img, 1980

No, pre samog kraja čekaju nas još dve sjajne večeri. Već za nekoliko sati nastupiće Dave Hause, Booze and Glory, Iron Reagan, Ignite, kao i NoFX.