Kitarović neguje politiku blisku ekstremnom nacionalizmu

Dnevnik podseća da je hrvatska predsednica prilikom nedavnog susreta sa izraelskim kolegom Ruvenom Rivlinom rekla, prema pisanju” “Džeruzalem post”, da je Bosna i Hercegovina nestabilna i da je pod kontrolom militantnog islama.

kitarovic, kolinda

U Bosni i Hercegovini je ta sporna izjava shvaćena kao napad, a hrvatski član Predsedništva Željko Komšić rekao je da je Grabr-Kitarović ta koja je nestabilna, a ne Bosna i izrazio je žaljenje što šefica hrvatske države nastavlja propagandne aktivnosti time što širi brutalne laži, preneo je “Standard”.

List je ukazao da je tim povodom pozvan i hrvatski ambasador u Sarajevo na razgovor, a u međuvremenu je “Džeruzalem Post” izbrisala spornu rečenicu sa svog sajta, pošto je Grabar-Kitarović tvrdila da to nikada nije rekla.

“Međutim, u to niko ne veruje, jer je predsednica poznata po tome da pokušava da diskredituje Bosnu i Hercegovinu i tamošnje muslimane”, tvrdi bečki dnevnik.

List prenosi i da je dnevnik “Žurnal” u martu pisao da je hrvatska obaveštajna služba SOA pokušala, preko posrednika, da sakrije naoružanje u džamije u Bosni, kako bi kasnije ta skladišta oružja “razotkrila” i mogla tvrdili da tamo postoji militantni islamizam.

Dnevnik podseća da je Grabar-Kitarović 2016. tvrdila da je, suprotno istini, susedna zemlja “leglo terorizma” i da u njoj živi 10.000 radikalizovanih osoba, koje su bezbednosni rizik po region.

Tada je rekla i da se na hiljade boraca Islamske države vratilo, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Bosne negiralo je te navode, ukazujući da ne zna kako je do tih brojki došla.

Bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović optužio je hrvatsku predsednicu da “širi laži i ksenofobiju”, te da Hrvatska vodi “fašističku politiku”.

I šef Jevrejske zajednice Jakob Finci rekao je da je svima koji žive u Bosni i Hercegovini potpuno jasno da je hrvatska predsednica pomešala činjenice i da je govorila o nečemu što apsolutno nije istina.

“Standard” ističe da su bosanski muslimani, u poređenju sa drugim građanima te države prozapadniji i sekularniji od ostalih, jer je, prema jednom istraživanju iz 2017. njih 29 odsto reklo da zemlja pripada zapadu, a 64 odsto da smatra uticaj SAD pozitivnim i gotovo isto toliko – njih 65 odsto podržalo članstvo u EU.

Na drugoj strani, podseća list, najreligiozniji su Hrvati, od kojih bi čak 51 odsto prihvatio sve što ih vera uči, a kod Bošnjaka je to 45 procenata.

“Grabar-Kitarović, koja želi za par meseci da bude reizabrana, neguje politiku blisku ekstremnom nacionalizmu”; zaključio je “Standard”.