Izbegavanje zasićenih masti može da nanese više štete nego koristi

Neunošenjem zasićenih masnoća u potpunosti možemo da izbegnemo i neke važne hranljive materije, pokazuju najnovija istraživanja objavljena u “Britiš Medikal Žurnalu”. Na primer, jaja, crna čokolada, meso i sir sadrže puno masnoća, ali i mnogo hranljivih materija i vitamina.

mesne preradjevine suhomesnati proizvodi slanina kobasice dimljeno meso

Istraživači su uputili kritiku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji koja je ljudima dala preporuku da smanje unos zasićenih masti umesto da budu specifičniji o kojim je spornim namirnicama reč.

“Takva preporuka može da smanji unos ukupnih zasićenih masnoća, odnosno može da smanji unos namirnica bogatih hranjivim materijama”, rekli su naučnici predvođeni Arneom Astrupom, upravnikom Odeljenja za ishranu na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Iako se povezuju sa većim rizikom od srčanih bolesti, mnoge namirnice koje sadrže zasićene masti imaju i zdravstvenih prednosti.

NHS (National Health Service) odraslim muškarcima savetuje unos do 30 grama zasićenih masnoća dnevno, a ženama 20 grama.

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, manje od deset odsto dnevnih kalorija trebalo bi da bude iz zasićenih masnoća, odnosno i te zasićene bi trebalo zameniti nezasićenim masnoćama.

Naučnici već godinama raspravljaju o opasnostima i prednostima masnoća jer prekomerno konzumiranje može da poveća holesterol i dovede do srčanih bolesti, navodi NHS.

Dr Astrup i njegove kolege rekli su kako je kampanja usmerena protiv zasićenih masti dovela do veće proizvodnje namirnica sa trans mastima koje imaju negativno dejstvo po zdravlje i nisu nužne u našoj ishrani.

“Smatra se da je potrošnja trans masti odgovorna za 6 do 19 odsto svih bolesti srca u SAD-u u 2006. godini i da to uzrokuje čak 2.700 smrtnih slučajeva godišnje u Velikoj Britaniji”, rekao je dr Astrup.

Danska je 2004. godine zabranila trans masti, a očekuje se da bi taj primer uskoro mogla da sledi i Evropska unija.

S druge strane, prof. Navid Satar sa Univerziteta u Glazgovu smatra da su ove tvrdnje istraživača pomalo zbunjujuće.

“Ako ljudi protumače ovo kao da ne treba biti umeren u konzumaciji zasićenih masti, bojim se da bi to moglo da ima štetne posledice po javno zdravlje. Bez obzira na to što studija kaže, zasićene masti povećavaju nivo holesterola i rizik od bolesti srca”, rekla je prof. Satar.

Prof. Tim Čiko sa Univerziteta u Šefildu poručio je sledeće:

“Savetujem ljudima da se drže onoga što je sigurno; neka ishrana bude bogata povrćem, voćem, orašastim plodovima, semenkama, maslinovim uljem, itd. Međutim, budite oprezni sa konzumacijom slatkiša i grickalica.”