Uticaj interneta na procese pamćenja i društvene interakcije

Kao ključni nalaz svoje studije naučnici navode da bi „visok nivo korišćenja interneta zaista mogao da utiče na mnoge funkcije mozga. Na primer, neograničeni tok podsticaja i obaveštenja sa interneta podstiče nas da stalno držimo podeljenu pažnju – što onda zauzvrat može smanjiti naše kapacitete da usredsedimo pažnju na jedan zadatak“.

racunar, kompjuter, deca, dete

Pored toga, onlajn svet danas predstavlja jedinstveno veliki i stalno pristupačni izvor činjenica i informacija, do kojih se dolazi samo uz nekoliko klikova.

„S obzirom na to da nam je sada većina informacija iz sveta bukvalno nadohvat ruke, ta mogućnost ima potencijal da menja načine na koje skladištimo i vrednujemo činjenice“, kaže se u studiji.

Široko prihvatanje onlajn tehnologija, zajedno sa društvenim platformama, takođe zabrinjava nastavnike i roditelje.

Svetska zdravstvena organizacija je u izveštaju iz 2018. godine preporučila da mala deca (u uzrastu od dve do pet godina) budu izložena kompjuterskom monitoru jedan sat ili manje u toku dana.

Tom prilikom je takođe utvrđeno da je većina istraživanja koja se bave uticajima interneta na mozak sprovedena kod odraslih – i stoga je potrebno više ispitati prednosti i nedostatke korišćenja interneta kod mladih ljudi.

Dr Firt, vodeći naučnik ovog istraživanja, kaže da „iako je potrebno više istraživanja, jednostavno treba izbegavati potencijalne negativne efekte kako bi se osiguralo da deca ne troše previše vremena na digitalne uređaje propuštajući druge ključne razvojne aktivnosti, kao što su društvene interakcije i vežbe“.

Da bi se pomoglo u tome, sada postoji mnoštvo aplikacija i softverskih programa za ograničavanje upotrebe interneta i pristupa pametnim telefonima i računarima koje roditelji mogu da koriste kako bi postavili određena pravila, rekao je on.

Profesora Džeroma Serisa, koautora studije, zabrinjava potencijalno dejstvo povećane upotrebe interneta: „Bombardovanje nadražajima sa interneta, kao i podeljena pažnja koja se često javlja, postavljaju niz pitanja“.

„Verujem da ovo, zajedno sa sve većom ʼinstagramizacijomʼ društva, ima sposobnost da menja i strukturu i funkcionisanje mozga, dok potencijalno menja i naše društveno biće“, navodi naučnik.

On govori o potrebi „internet higijene“ – smanjenju istovremenih onlajn aktivnosti, svojevrsnih ritualnih ponašanja u upotrebi interneta, i večernje onlajn aktivnosti, kao i o potrebi razvijanja odnosa „licem u lice“.