Nacionalni dan nauke i 163. godine od Teslinog rođenja

Organizaciju događaja “Nauka u parlamentu” je ove godine Objedinjeni istraživački centar Evropske komisije poverio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije i Centru za promociju nauke koji je do sada održavan samo u zemljama članicama EU.

Ovo je prvi put da se organizacija prepušta zemlji koja nije članica EU.

Na skupu, kome su pristustvovali ministri Mladen Šarčević i Slavica Đukić Dejanović, ministarka nauke Crne Gore Sanja Damjanović, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, naučnici i istraživači, poslanici, kao i predstavnici građanskih udruženja, Gojković je poručila da je ulaganje u nauku istovremeno najbolja šansa da uhvatimo korak sa svetom u kojem je već uveliko u toku Četvrta industrijska revolucija.

srbija, skupstina, dan, nauke

Gojković, koja je otvorila skup, rekla je da su nauka i inovacije ključni faktor ekonomskog, društvenog i ukupnog razvoja svake zemlje u savremenom svetu, te poručila da potencijale koje Srbija ima u nauci i istraživanju možemo ostvariti samo saradnjom države, naučne zajednice i privrede.

Kako je navela, cilj današnje debate je da se skrene pažnja na značaj nauke prilikom donošenja odluka i zakona.

“Verujem da će ovaj susret biti važan korak ka boljoj saradnji i međusobnom razumevanju politike i naučnoistraživačke zajednice, kako bi zajedno radili na tome da Srbija bude moderna zemlja, koja ide u korak sa razvijenim svetom”, kaže Gojković, koja je u svom obraćanju podsetila na velike srpske naučnike što su Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković i njihov doprinos razvoju nauke na svetskom nivou.

Naglasila je da je usvajanje Zakona o nauci i istraživanju pre dva dana bitan podstrek za ovu oblast i važan iskorak u obezbeđivanju sigurnosti finansiranja ustanova i pojedinaca koji se bave naukom, kao i važnost usvajanje Zakona o fondu za nauku u decembru prošle godine.

Dan nauke ove godine posvećen je gorućim temama: klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije, a Gojković navodi da je današnji skup prilika za razmenu mišljenja struke i donosioca odluka.

“Verujem da je vreme da Srbija uskoro dobije zakon o klimatskim promenama, imajući u vidu ne samo naše obaveze iz Okvirne konvencije UN o promeni klime i potrebi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, već i u činjenici da naše građane sve više pogađaju negativne posledice klimatskih promena”, rekla je predsednica parlamenta.

Gojković, koja je i predsednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, izrazila je spremnost da se, pored javne rasprave, organizuje i javno slušanje o tom zakonu jer je, kaže, važno da se čuje glas nauke.

Šarčević: Cilj je da budemo društvo zasnovano na znanju

Cilj je da Srbija bude društvo zasnovano na znanju i da kvalitet visokog obrazovanja i nauke plasiramo kao dobar izvozni proizvod, izjavio je danas ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Šarčević je rekao da Zakon o nauci i istraživanju koji je usvojen pre dva dana sadrži dobra rešenja za budućnost nauke, te naveo da se radi na novoj strategiji obrazovanja i nauke.

Šarčević je na konferenciji naglasio važnost osnivanja Fonda za nauku i naveo da je raspisan prvi poziv za mlade istraživače.

Ministar je rekao i da su izdvajanja za obrazovanje povećana ove godine za 36 odsto u odnosu na 2018. i da je namera da Centar za promociju nauke postane krovna organizacija svih istraživačkih centara u Srbiji.

srbija, skupstina, dan, nauke, 2

Nacionalni Dan nauke, 10. jul, ove godine posvećen je gorućim temama: klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije, a Šarčević ističe važnost teme klimatskih promena, te navodi da je zaštita životne sredine postala deo reformisanog školskog programa za gimnazije.

Đukić Dejanović: Razvoj nauke ne sme da bude nauštrb ekologije

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović je rekla da je današnja konferencija jedinstvena prilika da se čuju nove ideje i pokrene stalni dijalog o mestu nauke u društvu.

Ministarka kaže da nauka i njen razvoj nije samo prilika da kreiramo bolju budućnost već i naša obaveza prema mladima, ali i naglašava da razvoj nauke ne sme da bude nauštrb ekologije.

Naglasila je da je obrazovna baza u Srbiji solidna, te da je ulaganje u mlade naučnike ulaganje u budućnost.

Đukić Dejanović je najavila da će 17. jula u ime Srbije na političkom forumu u UN u Njujorku predstaviti prvi nacionalni dobrovoljni izveštaj o primeni agende UN o održivom razvoju do 2030.

Mladi širom sveta, kaže, pa i u Srbiji, imaju sve više sluha za temu ekologije, i dodaje da 80 odsto mladih koji su učestvovali u izradi nacionalnog dobrovoljnog izveštaja smatra da zaštita životne sredine treba da bude među ključnim prioritetima države.

Ministarka nauke Crne Gore Sanja Damjanović kaže da nauka i inovacije moraju biti integrisani, te da nauku moramo učiniti vidljivom, a njen uticaj mora biti jači.

Naglasila je važnost zajedničkog delovanja u regionu koji trpi posledice klimatskih promena.

Fabrici: EU uložila 600 miliona evra u važne ekološke projekte u Srbiji

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je su klimatske promene deo našeg svakodnevnog života, da su globalni problem, kao i da postoje lokalne odgovornosti.

„Razmišljaj globalno, deluj lokalno, to je pravi pristup“, rekao je Fabrici i dodao da je EU u poslednjih 30 godina razvila „zlatni standard“ u pogledu zaštite životne sredine i da je Srbija na putu pridruživanja EU prihvatila te standarde.

Naveo je da je EU vodeći donator kada je reč o ovoj oblasti i napomenuo da je poslednjih 15 godina Unija uložila 600 miliona evra u važne ekološke projekte koji se realizuju u Srbiji.

On je rekao da je važno podizanje svesti građana o zaštiti životne sredine, kao i da je potrebna podrška naučne zajednice, da privreda prihvati promene, te da građani budu svesni svojih pojedinačnih odgovornosti.

Što se tiče Poglavlja 27 koji se odnosi na zaštitu životne sredine, Srbija je postigla određeni nivo pripremljenosti, dosta je urađeno, ali još dosta posla treba da se uradi, istakao je Fabrici.

Naglasio je da je takozvani Zeleni fond od ključne važnosti, kao i politika „zagađivač plaća“ .

Nedović: Strategija pametne specijalizacije u finalnoj fazi

Strategija istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije je u finalnoj fazi, a sutra će sa predstavnicima EK biti održan sastanak na kome će biti reči o tom dokumentu, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu prosvete Viktor Nedović.

On je rekao da je važna faza procesa izrade završena i da se posao na izradi tog dokumenta privodi kraju.

Reč je kaže, o najinkluzivnijem procesu koji je podrazumevao ogroman rad i uključenost velikog broja aktera.

On je rekao da je EK glavna i strateška podrška nastojanjima resornog ministarstva i nadležnih da se Strategija pametne specijalizacije uradi na pravi način.

Nedović je rekao da je bilo vazno učešće privatnog sektora, kao i vladinih institucija, naučno-istraživačkog sektora i civilnog društva.

“Reč je o veoma uspešnom procesu i imali smo više od 350 učesnika u ovom procesu, i 17 sesija širom Srbije, kao i 500 realizovanih aktivnosti. Ogroman posao je iza nas i sada sledi da u narednom periodu finiširamo valjano proces i donesemo strategiju koja će odraziti potrebe društva i privrede”, rekao je Nedović.

Pametna specijalizacija je moderan pristup ekonomskom razvoju koji se bazira na znanju.

Strategija istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije utvrđuje prioritete razvoja koji su bazirani na istraživačkim, inovacionim i ekonomskim potencijalima jednog društva, ali i na kontinuiranom javno privatnom dijalogu.

Cilj strategije je da podigne konkurentnost ekonomije, doprinese privrednom rastu i napretku društva povezujući istraživačke i inovacione snage i resurse.

Organizovane tri panel-diskusije

U okviru događaja organizovane su tri panel-diskusije sa temama:

Obnovljivi izvori energije, Klimatske promene i voda i Kvalitet vazduha i gasovi staklene bašte, a rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović navela je da je važno da su usklađeni ciljevi održivog razvoja uz razvijanje inovacionih ekosistema.

Ona je ocenila da je važno predstavljanje rezultata rada naučne zajednice, odnosno da građani budu svesni i informisani o tome šta fakulteti i univerziteti i cela naučna zajednica radi za opšti razvoj zemlje Događaj „Nauka u Parlamentu“ organizovan je u Skupštini Srbije sa idejom da se u okviru jednodnevnih panela i radionica susretnu naučnici i istraživači, članovi parlamenta, donosioci odluka, kao i predstavnici građanskih udruženja.

Organizaciju događaja “Nauka u parlamentu” je ove godine Objedinjeni istraživački centar Evropske komisije poverio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije i Centru za promociju nauke, koji je do sada održavan samo u zemljama članicama EU.

Ovo je prvi put da se organizacija prepušta zemlji koja nije članica EU.

Direktor Teslinog naučnog centra pozvao Beograd da se uključi u razvoj Tesline laboratorije

Nacionalni dan nauke 10. jul, ustanovljen na dan rođenja jednog od njavećih umova i naučnika svih vremena Nikole Tesle, biće obeležen širom Srbije nizom manifestacija, a ulaz u Teslin Muzej biće besplatan za sve.

Direktor Teslinog naučnog centra pri laboratoriji Vardenklif na Long Ajlendu Mark Alesi pozvao je tim povodom Beograd, da se uključi u razvoj jedine preostale laboratorije najvećeg pronalazača modernog doba i da postane deo nastavka Teslinog nasleđa.

U izjavi za Tanjug Alesi je apelovao i na sve zainteresovane za “taj istorijski trentutak” da uzmu učešće i priključe im se.

Prema njegovim rečima, misija Teslinog naučnog centra je da širom sveta podiže svest o značaju Teslinog dela i njegovog ogromnog doprinosa čovečanstvu imajući u vidu da mogi i dalje nisu svesni značaja njegove posvećenosti nauci.

“Svakog dana ljudi širom sveta imaju koristi od njegovih otkrića i izuma: struja, vi-fi, robotika, radio, daljinsko upravljanje, brzinomer i još mnogo toga, ali mnogi nisu svesni da je taj napredak koji je promenio njihove živote delo Nikole Tesle”, rekao je Alesi.

Tesla je Vardenklif, zasnovanu na najrevolucionarnijim idejama i postrojenje za bežicnu komunikaciju preko Atlantskog okeana i bežični prenos energije, počeo da gradi 1901. godine.

Napušten je 1917. godine, i kasnije prodat da plati Tesline dugove, rekao je Alesi i dodao da je grupa američkih nastavnika u potrazi za prostorom za školski naučni muzej pronašla laboratoriju 1995. godine i udahnula joj život.

“Tesla naučni centar fokusiran je na pribavljanje sredstava, dozvola, odobrenja i podrške za renoviranje laboratorije kao i na razvoj globalnog naučnog centra koji je inovativan kao i sam Tesla …”, rekao je Alesi i podsetio da je prekretnica postignuta 2018. godine kada je Vardenklif stavljen u Nacionalni registar istorije SAD-a.

Kako kaže, potrebno je oko 15 miliona dolara za renoviranje laboratorije, za izgradnju muzeja i obrazovnih i preduzetničkih centara koji će nastaviti da unapreduju nauku za bolje čovečanstvo, kao što je i Tesla. Deo novca u tu svrhu donirao je i osnivač kompanije Tesla Motors.

Nacionalni Dan nauke u Srbiji biće obeležen u Parlamentu, a biće posvećen gorućim temama – klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije. Konferenciji “Nauka u Parlamentu” , između ostalih prisustvovaće ministar prosvete i nauke Mladen Šarčević.

U Naučno-Tehnološkom parku u Beogradu u sredu će biti otkriven reljef “U znanju je spas” sa likovima najvećih srpskih naučnika – Tesle, Mileve Marić, Mihaila Pupina i Milutina Milankovića poklon Tesline naučne fondacije iz Filadelfije.

Postavljanjem reljefa u NTP gde se trenutno razvija više od 70 startap i tehnološko-razvojnih kompanija, odaje se počast naučniku i simbolizuje podrška mladim da prate svoje snove, kako u otadžbini, tako i u rasejanju.

Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, umro je na Božić 1943. godina u SAD gde je živeo šest decenija.

Po Tesli je nazvana jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je 2003. godine u registar Uneska. Od 1994. u Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije, gde je bila njegova laboratorija, zove se Ugao Nikole Tesle.

Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićenih u 27 zemalja na pet kontinenata.

Umro je u 87. godini, na Menhetnu u hotelu Njujorker u kome je živeo poslednjih 10 godina.

Gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija, po kome je nazvan važan njujorkški aerodrom, pročitao je oproštajni govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac.

“Ovde, u Njujorku, prošle srede je u svojoj hotelskoj sobi preminuo jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postajaće sve veća…”. Teslini prijatelji bili su i pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar. U filmu “Prestiž” Teslin lik tumači Dejvid Bouvi.

Tesla je karijeru počeo kao pomoćni inženjer 1878. godine u Mariboru, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi ispunio njegovu želju, upisao fakultet.

Nakon studija u Pragu počinje da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu.

Dve godine kasnije stigao je do samog Tomasa Edisona koji je tada bio najznačajnija ličnost na polju tehnike u Americi.

Prvi patent podneo je u SAD, 30. marta 1884. godine, posle odlaska iz Edisonove kompaije i osnivanja “Tesla Electric Light & Manufacturing”.

Stvorio je i značajan broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti, kao što je, primena visokofrekventnih struja za medicinske svrhe.