Evropski sud: Žrtvi porodičnog nasilja Rusija plaća odštetu

U jednoglasno donetoj presudi koja je danas objavljena, Evropski sud je konstatovao da je u slučaju “Volodina protiv Rusije” država prekršila odredbe Konvencije o zaštiti ljudskih prava koja se tiču zabrane nečovečnog i degradirajućeg tretmana, kao i zabranu diskrimancije prema ženama.

pravda presuda zakon ozakonjenje odredbe uredbe sud sudnica legalizacija imovina sudnica zakonodavstvo zalba

Sud je takođe utvrdio da porodično nasilje nije prepoznato u ruskom pravu, poput mera zaštite i zabrane prilaska žrtvi, te da “ti nedostaci jasno pokazuju da su vlasti nevoljne da priznaju ozbiljnost problema nasilja u porodici u Rusiji i njegov diskriminatorni efekat na žene”, a navodi se u presudi koja je danas objavljena na sajtu Evropskog suda.

Većinom glasova sedmočlanog veća (5:2) sud je naložio Rusiji da svojoj državljanki isplati 20.000 evra na ime nematerijalne štete i 5.876 evra na ime troškova postupka.

Ovaj slučaj tiče se Ruskinje koja se ranije zvala Valeria Igorevna Volodina (34), ali je 2018. ime promenila iz bezbednosnih razloga, navodi se u informaciji suda.

U vezu sa partnerom je ušla 2014. i počeli su da žive zajedno u Uljanovsku, međutim ona se odselila u maju 2015, a partner je počeo da joj preti da će je ubiti ako se ne vrati da živi sa njim.

Između januara 2016. i marta 2018. ona je policiji prijavila sedam “epizoda ozbiljnog nasilja i pretnji od strane svog bivšeg partnera”.

Svaki put je išla u policiju i bolnicu gde su joj zabeležene povrede i modrice. Jednom prilikom, zbog udaraca u stomak dok je bila trudna, morala je da abortira.

Bivši partner joj je takođe isekao kočiono crevo na automobilu i ukrao torbu sa ličnim dokumentima i dva mobilna telefona.

Pored ostalog, posle nekoliko pokušaja da pobegne, kada se odselila u Moskvu, bivši partner ju je našao preko CV-a koji je objavila na vebsajtovima za pronalaženje posla.

Zakazao je lažni intervju, oteo je i vratio u Uljanovsk protiv njene volje.

U septembru 2016. žrtva je pronašla GPS tragač u postavi svoje tašne.

Krivična istraga protiv njenog partnera zbog nasilničkog ponašanja i progranjanja nikada nije sprovedena, iako ga je policija ispitivala.

Evropski sud u obrazloženju svoje odluke, pored ostalog, konstatuje da je žrtva i fizički i psihički loše tretirana od strane bivšeg partnera i da su ruske vlasti propustile da joj u skladu sa obavezama iz Konvencije, pruže zaštitu od njegovog zlostavljanja.

Prema mišljenju Suda, kontinuirano propuštanje Rusije da usvoji zakon za borbu protiv nasilja u porodici i izostanak bilo kakvog oblika zabrane ili zaštitnih mera jasno pokazuje da vlasti nisu voljne da priznaju ozbiljnost i obim problema i njegov diskriminatorni efekat na žene.

“Tolerisanjem dugogodidšnje klime koja je pogodovala nasilju u porodici, ruske vlasti nisu uspele da stvore uslove za suštinsku rodnu ravnopravnost koja bi omogućila ženama da žive bez straha od zlostavljanja ili napada na njihov fizički integritet i da imaju koristi od jednaku zaštitu zakona”, navodi se u presudi.

Ova odluka nije konačna, jer obe strana u sporu imaju pravo da ulože žalbe u roku od tri meseca, Velikom veću od 17 sudija Evropskog suda za ljudska prava.