Petrović: Strategija dobro postavljena, treba je ispunuti

Ovo su dobri ciljevi ako vlada bude stajala iza svog dokumenta, rekao je Petrović i dodao da je ključno da vlada ostane pri tom planu.

fiskalni savet

Istakao je da je predviđeno smanjivanje javnog dug za dva procentna poena BDP-a godišnje i da se dug približava nivou od 45 odsto BDP-a u 2022.

“Vlada pedviđa izbalansirani budžet u sledeće tri godine, što će omogućiti dalje smanjivanje duga i da se približi nivou od 45 odsto na kraju ovog perioda, što treba da obezbedi makroekonomsku stabilnost”, naglasio je Petrović.
Fiskalni savet je zvanično objavio mišljenje na nacrt Fiskalne strategije za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu, koju vlada najpre usvaja kao inicijalni dokument, objasnio je on, dodajući da bi vlada trebalo u oktobru da usvoji revidiranu strategiju koja će sadržati predložene sugestije.

Takođe, Fiskalni savet konstatuje da počinje da se poštuje budžetski kalendar i da je prvi put posle 2011. nacrt Fiskalne strategije pripremljen na vreme.

Petrović je, komentarišući strategiju, naveo da je povećanje javnih investicija sa četiri na 4,5 odsto BDP-a dobar početak, ali da bi trebalo težiti još većim izdvajanjima za investicije, što znači povećanje godišnjih investicija u infrastrukturu za oko 500 miliona evra, pod uslovom da je završen investicioni ciklus u sektor bezbednosti – vojsku i policiju.

Fiskalni savet navodi da je za realizaciju tekućih i planiranih projekata u oblasti putne i železničke infrastrkture potrbno više od pet milijardi evra, od čega u puteve oko 2,3 milijarde, a u pruge oko tri milijarde.
Takođe, penzije i plate u javnom sektoru prate rast privrede, što je dobro i jedino održivo rešenje, kaže Petrović i ističe da strategija predviđa rast penzija po “švajcarskoj formuli” verovatno oko šest odsto u 2020, kao i rast plata u državi kao nominalni rast BDP-a, takođe, oko šest odsto.

Petrović ističe da ove godine nema prostora za povećanje plata i dodaje da bi najavljeno uvođenje indeksacije penzija trebalo da ograniči proizvoljno povećanje penzija.

Veći rast penzija i plata nije ekonomski opravdan ni održiv, a ne predviđa ga ni nacrt Fiskalne strategije, naveo je on.

Ne isključuje mogućnost da se zarade u javnom sektoru povećaju u novembru i dodaje da bi to povećanje bilo onda samo za decembar i ne bi previše opteretilo budžet.

Napomenuo je da se nikad nije dogodilo da se plata na jesen poveća dva puta, to jest za ovu i sledeću godinu.
Petrović je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da ne može detaljnije da komentariše najavljeni veliki investicioni ciklus, ali da ako bi se išlo na veće zaduživanje kako bi se obezbedilo finansiranje projekata, da bio to značilo odustajanje od predviđenog budžetskog deficita od 0,5 odsto.

Na pitanje da li će biti poštovana Fiskalna strategija sledeće godine pošto je reč o izbornoj godini, Petrović kaže da bi deficit trebalo da bude nizak, kako je predviđeno, uz izbalansiran budžet, kao i da očekuje da to bude tako pošto je fiskalna konsolidacija dovela do toga da je izbalansirani budžet održiv i može da se postigne bez dodatnih ušteda.

Napomenuo je da ne bi bilo dobro da sredstva za javne investicije budu potrošena na neke stvari ili projekte koji neće doprineti privrednom rastu.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je rekao da dobri parametri koje predviđa strategija treba zakonski da se osigurjau kroz nova fisklana pavila koja će obuhvatiti gornju granicu javnog duga, fiskalni deficito i kratenja plata i penzija.

Petrović je ukazao da je najveći ekonomski problem i dalje nizak privredni rast i naveo da je rast BDP-a Srbije u prethodne tri godine u proseku bio 3,2 odsto, a u zemljama Centralne i Istočne Evrope 4,1 odsto.

Kaže da bi ukupne investicije u zemlji trebalo povećati sa 18,5 odsto BDP-a na više od 23 odsto.

“Ključno je da se obezbede uslovi za rast investicija domaćeg privatnog sektora, a tu su potrebne reforme privrednog ambijenta”.

Infrastrukturni prioriteti su zaštita životne sredine i u rešavanje problema u sektoru voda treba uložiti oko šest milijardi evra, a u sistem za upravljanje otpadom i smanjenje zagađenosti vazduha potrebne su investicije države od oko tri milijarde evra.

Javni prihodi i rashodi planirani su kredibilno odnosno nema izraženih rizika, smatra Fiskalni savet.

Fiskalni prostor je ograničen, nema novca za sve najave, a pravi prioriteti su infrastruktura i smanjenje poreskog opterećenja zarada.

Fiskalni svat konstatuje se po strategiji fisklano opterećenje rada najviše može smanjiti sa 62 na 61 odsto u 2020. i slično u narednim godinama, dok se u isto vreme najavljuje povećanje minimalne zarade brže od rast produktivnosti, tako da se lako mozedesiti da i ne dođe do stvarnog rasterećenja privrede.

Najveći reformski izazovi su platni razredi u opštoj državi i EPS, navodi Fiskalni savet, a Petrović kaže da bi EPS trebalo u narednih šest godina da obezbedi 5.000 gigavat časova struje i da u širenje kapaciteta investira oko tri milijarde evra, kao i da EPS do kraja 2025. treba da investira najmanje 800 miliona evra u zaštitu životne sredine.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je rekao da su platni razredi još jednom odloženi i da ih vlada očigledno ne smatra važnom reformom.

Ističe da je veoma važno da se zna ko radi za državu i za koliko i da je to stub funkcionalne države.
Podseća da se platni razredi najavljuju još od 2013. godineo i ističe da se njihovo uvođenje odlaže do 2021, kao i da su u prethodne četiri godine proizvoljno povećavane zarade.

On je naveo je da je reforma zarada i zaposlenosti veliki stručni i politički izazov, ali i da je najveći broj evrposkih zemalja bio u stanju da taj izazov uspešno reši.